Gluve medalje

Kada je odlazio u Mađarsku rekao je da će se vratiti kao pobednik. Obećao je i vođen tom devizom osvojio dva evropska zlata na 50 m i 100 m delfin. Tako veliki uspeh srpskog plivača javnost Srbije je mogla da gleda jedino na Hrvatskoj televiziji i Jurosportu. Srpske televizije Čavićev uspeh očigledno nisu videle kao veliki događaj. Ni čelni ljudi naše zemlje nisu uputili zvanične čestitke Čaviću. A on ipak naglašava da bi da igra samo za Srbiju. Dok se kolima vraćao iz Debrecina sa EP u malim bazenima dao je i svoju prvu izjavu posle dobijene titule: “Uh, to su najslađe pobede. Priznajem da je i sreća imala velikog udela u ovom uspehu. Bio sam bolestan. Kašalj me je mučio u Beogradu, nije me napustio ni u Debrecinu. Bolest me je sprečila da oborim evropske rekorde, da plivam 50 m kraul, štafetu 4h50 m mešovito. Baš mi je lepo! Konačno mogu da se opustim. Drago mi je što se na ovakav, pobednički način završilo”, rekao je Čavić. Wega više i ne muči saznanje što nije oborio evropske rekorde u obe discipline. Svestan je da je mnogo važnije to što je trijumfovao, što je Rusa Korotiškina na 100 metara nadmašio za šest stotinki, a na 50 metara za jednu stotinku. U šali priznaje da ipak ima strah od toga da ove stotinke ne pokvare srpsko-ruske odnose. Iako kaže da u Srbiji najviše voli ćevapčiće i izlaske po beogradskim splavovima, tajna njegovog uspeha se ne zasniva na tome: “Moj život je trening i spavanje. Ustajem rano, odlazim na bazen oko 7.30 časova, treniram dva puta pre podne i dva puta posle podne, a potom se odmaram. Obećao sam svojoj domovini, Srbiji, da ću za nju osvojiti zlato i osvojio sam ga. Odlučio sam da ću zauvek nastupati za Srbiju, mada živim na dalekoj Floridi. Ovo je veliko takmičenje, ali mala stanica ka Pekingu. Sada vidim da sam se odlično pripremao, da sam na dobrom putu ka pobedničkom postolju u Pekingu. Ali, ima još dugih osam meseci do Igara”, primećuje Čavić.