Šengen pred vratima Srbije

U Budimpešti je gotovo bez odjeka prošla izjava komesara EU za pravosuđe i unutrašnja pitanja Franka Fratinija da je proširenje Šengenske zone (najveće od njenog nastanka), jedanaest dana pre roka, „veoma lep božićni poklon” građanima srednje i istočne Evrope, i da on, kao Italijan, od 21. decembra poljsko-ukrajinsku granicu smatra svojom granicom! U slučaju Mađarske, situacija je, međutim, malo drugačija. Više od polovine državljana u severnom srbijanskom komšiluku putuje izvan zemlje samo kad su na godišnjem odmoru. Na zimovanje uglavnom odlaze u Slovačku i Bugarsku, a letuju na hrvatskom i crnogorskom delu Jadrana. Ni u jednoj od pomenutih država vize za ulazak nisu potrebne. Uz to, nijedan Mađar poljsko-ukrajinsku granicu ne doživljava kao svoju. Pitanje je kada će. I da li će uopšte! Bez obzira na vremensko članstvo u Uniji. Pristupanje šengenskoj zajednici daleko je i od novinarskog fokusa. Budimpeštanski mediji su bez zvanične najave bili i u nedelji u kojoj se pristupilo bezviznom režimu EU! Pažnja je usmerena na generalni štrajk „na neodređeno vreme” zaposlenih i penzionisanih radnika, započet 17. decembra u celoj državi. Udruženi strukovni sindikati, na čijem čelu je Ištvan Gaško, i čije zahteve podržava dve trećine građana Mađarske, traži od vlade povlačenje predloženog modela privatizacije zdravstva i poništenje odluke o smanjenju penzija za 10 odsto, retroaktivno od januara 2008. Za Mađare, kao nove članove, kada je “šengen” u pitanju, još ima nepoznanica. Recimo, da li se preko Švajcarske (koja nije član EU) može putovati bilo gde sa šengenskom vizom? Zna se da je ta država potpisala sporazum 16. oktobra 2004, a ratifikovala ga je 5. juna 2005; međutim, još ga nije primenila u praksi! Vrlo specifičan unijski status imaju pridruženi Norveška i Island, a Velika Britanija i Irska, iako članice, odlučile su da ostanu izvan Šengenske zone i da samo delimično učestvuju u policijskoj i pravosudnoj saradnji sa partnerima. Iako ulazak u šengenski prostor za strance zahteva upotrebu pasoša, za građane Hrvatske (koja nije član EU) napravljen je ustupak, pa će u Mađarsku, Sloveniju i Italiju ulaziti s ličnom kartom (kao i do sada), ali uz dodatak jednokratnog obrasca (kartona) u kojem će biti upisano ime i prezime i broj lične karte. Pri ulasku, na primer, u Mađarsku, mađarski policajac na taj karton udara pečat koji dokazuje da boravak u zoni „šengena” nije ilegalan. Ti kartoni, međutim, neće vredeti u slučaju nastavka putovanja u treću zemlju, recimo Austriju! Za građane Srbije šengenska viza podrazumeva i svu proceduru koja ide uz njeno izdavanje. U slučaju mađarskog konzulata, to znači telefonsko zakazivanje termina za preuzimanje zahteva, prikupljanje dokumentacije i dolazak pred šalter u zakazano vreme za njenu predaju. Pre predavanja dokumentacije, skeniraju se fotografije za vizu, lični podaci, pozivno pismo kojim se dokazuje svrha putovanja, potvrda o stanju na vlastitom bankarskom računu zbog pokrivanja finansijskih troškova boravka i povratka u matičnu zemlju... Zbog složenije procedure, jer će mnogi vizu plaćati, i postupak će trajati duže. Sumnja se, čak i duže od najavljenih pet dana, koliko je saopšteno. Ukoliko od 1. januara zaživi Sporazum Srbije sa EU o viznim olakšicama, studenti, poslovni ljudi, stručnjaci, novinari i bliski rođaci, vize će dobijati po pojednostavljenoj i ubrzanoj proceduri i ceni od 35 evra (i dalje nije dovoljno precizirano ko neće plaćati vizu). Srbija od Mađarske (iako ima pravo) još nije zvanično zatražila izdavanje malograničnih viza (do 50 kilometara), koje su dozvoljene i u prostoru „šengena”, a ranije izdate važiće do njenog isteka, kao i vize tipa „C”. Kada se dobije „šalterska” bitka, predstoji – granična. Na južnoj „šengenskoj” liniji EU, mađarskim graničnim prelazima, nova, nimalo prijatna procedura. Čekaju dve trake, jedna za građane Evropske unije, druga za one izvan nje. Obavezne su provere u tzv. šengenskoj informacionoj centrali, skeniranje prtljaga, udaranje žiga u pasoš... Osim na svim kopnenim, ovakva rigorozna kontrola primenjivaće se i na vodenim pograničnim prelazima. Kontrola kao pre ulaska u „šengen” zadržava se još jedino na aerodromima. Ali samo tri meseca, do 30. marta 2008.