„Bankom Juga” protiv monetarnih policajaca

Dosta je bilo vladavine Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke! Južna Amerika se odlučila da više neće zavisiti od međunarodnih organizacija koje svoje zajmove uslovljavaju bezobzirnim reformama i igraju uloge monetarnog policajca. S tim namerama su ovih dana Južnoamerikanci otvorili svečano svoju Banku Juga (Banco del Sur) na svečanosti u glavnom gradu Argentine na kojoj su bili predsednici sedam članskih zemalja – Argentina, Brazil, Venecuela, Bolivija, Ekvador, Paragvaj i Urugvaj, i posmatračke zemlje Čilea. Nekada bi se to smatralo više nego hvalevrednim “doprinosom borbi za međunarodni ekonomski poredak” i imalo veliki publicitet na bivšim jugoslovenskim prostorima, ali se sa propašću zajedničke države, u svim njenim bivšim delovima, ne baš uvek sasvim opravdano, niti korisno, odustalo ne samo od ove politike nego se ona i potpuno ignoriše. Osnivanje ove banke ignorisao je i veći deo medija u SAD, pa i u zapadnoj Evropi, u kojima, ipak, ima redovno mesta za levičarske ekstremizme Huga Čavesa ili Fidela Kastra. “Banka Juga je početak nove finansijske arhitekture Juga”, izjavio je venecuelanski ministar finansija Rodrigo Kabezas. „Nećemo nikakve avanture, ovo će biti ozbiljna banka. Vidimo banku i kao sredstvo za propagiranje regionalnih projekata javnog i privatnog sektora”, dopunio ga je brazilski kolega, ministar Gvido Mantega. Na ideju da se formira ova banka došla je Venecuela koja je već duže vreme, zahvaljujući nafti, veliki poverilac u regionu, pa će, logično, zato tamo i biti centrala banke. Pomogla je Argentini da, posle bankrota početkom ove decenije, isplati dugove MMF-u i Svetskoj banci, a takođe, značajnu pomoć pružila je i Boliviji i Ekvadoru. Venecuelanski lider Čaves je, ništa manje nego što je socijalista u unutrašnjoj politici, pristalica regionalne saradnje i integracije po uzoru na Evropsku uniju. Među osnivačima je trebalo da bude i Kolumbija, ali je odustala zbog svađa i zategnutosti odnosa s Venecuelom. Iako je Venecuela inicijator i glavni finansijski izvor, u banci će imati ista prava upravljanja kao i ostale zemlje-upravljači. Taj ravnopravni položaj je upravo ono što najviše ovu banku razlikuje od Svetske banke i MMF-a u kojima se glasačka prava razlikuju i direktno su proporcionalna uloženom kapitalu. I još jedna krupna razlika: zajmovi se neće uslovljavati promenama ekonomske politike. Projekat banke, koji je Čaves pokrenuo pre dve godine, smatran je dugo neostvarljivim i gotovo jednom od njegovih novih levičarskih fantazija sve dok se u aprilu ove godine nije u njega uključila najveća ekonomika i najmoćnija država regiona sa skoro 200 miliona stanovnika – tihi div Brazil. Brazilski ministar finansija, već citirani Mantega, verovatno da bi predupredio moguća levičarska zastranjivanja, stalno od tada ističe da je cilj banke profit i da ona neće davati grantove, već samo kredite s kamatama, kako privatnim, tako i državnim firmama. Projekat je podržao i bivši potpredsednik Svetske banke i nosilac Nobelove nagrade za ekonomiju, nama dobro poznat iz saradnje sa vladama u Beogradu Yozef Štiglic, kao i predsednik Karipske razvojne banke Kompton Burni. Diplomatski se o banci izjasnila potpredsednica Svetske banke za Latinsku Ameriku Pamela Koks. „Banka Juga je dopuna, nikako konkurent, potreba za finansiranjem razvoja u regionu je ogromna”, izjavila je španskoj agenciji EFE. Početni kapital banke iznosi sedam milijardi dolara, a jedan od prvih projekata biće finansiranje gradnje osam hiljada kilometara dugog gasovoda koji će spojiti Argentinu, Boliviju, Brazil i Venecuelu.