Bez njih u 2008.

Nevenka Urbanova, 98: Bila je najstarija živa srpska glumica. Igrala je klasičan svetski repertoar moderno i smelo, a glumački vek provela je u Narodnom pozorištu. Bila je Gospođa Erlin u Lepezi ledi Vindermir Oskara Vajlda, ali i Serafina u Vilijamsovoj Tetoviranoj ruži, za koju su mnogi znalci govorili da je bolja od Ane Manjani na filmu. Poslednju ulogu, Elonoru u Mrožekovom Tangu je odigrala na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Nikola Milošević, 78: Redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Beogradskog univerziteta, doajen srpske nauke o književnosti, jedan od osnivača Demokratske stranke, lider Liberalne stranke Srbije, poslanik u republičkoj Skupštini. Autor brojnih filozofskih i književnoistorijskih studija, ogleda i knjiga, bio je vrstan tumač Platona, Ničea i Marksa, ali i Dostojevskog, Crnjanskog, Flobera i Foknera. Kao angažovani intelektualac superiorno je demonstrirao snagu slobodne misli. Žan Bodrijar, 78: Francuski sociolog i filozof svetskog renomea, jedan od najuticajnijih mislilaca postmoderne i tumača medija, koji je tim povodom izgovorio istorijsku rečenicu: Mediji su moćniji od stvarnosti! Wegovo osnovno delo Rekvijem za medije je neka vrsta antimedijalne teorije, knjigom Zaboravite Fukoa se obračunao sa mitovima klasične levice, a ostali su upamćeni njegov putopis Amerika, Amerika u kojem ovu zemlju otkriva kao duhovnu pustinju, analitički osvrti na rat u Iraku, kao i osuda rata u Bosni. Boris Nikolajevič Jeljcin, 77: Prvi predsednik Ruske Federacije, na čijem čelu je bio od 1991. do 1999. godine. Era njegove vlasti pamtiće se kao najtraumatičniji period u novijoj ruskoj istoriji. Zapadni svet ga je slavio kao demokratu okrenutog tržišnoj ekonomiji, a Rusija je pod njegovom vlašću predstavljala oličenje bede i kriminala. Preživeo je dve oružane pobune koje su predvodili komunisti, da bi sam podneo ostavku promovisavši svog naslednika – Vladimira Putina. Gotovo jednodušno se ocenjuje da mu je to bio najbolji državnički potez. Ivica Račan, 63: Bivši hrvatski premijer i predsednik najjače opozicione stranke u Hrvatskoj, Socijaldemokratske partije (SDP). U nekadašnjoj Jugoslaviji, kao član Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije i kao predsednik Centralnog komiteta SK Hrvatske, izveo je Hrvatsku s Kongresa SKJ i omogućio raspisivanje prvih višestranačkih izbora u tadašnjoj jugoslovenskoj republici. Mstislav Rastropovič, 80: Genijalni violončelista i dirigent svetskog glasa, ambasador dobre volje Uneska. Pred smrt, a povodom osamdesetog rođendana, predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao ga je ordenom otadžbine prvog stepena, koji se retko dodeljuje kulturnim delatnicima. Bio je ne samo muzičar svetskog glasa, već i hrabar i čestit čovek koji je digao svoj glas u odbranu najvećeg sovjetskog disidenta, pisca Aleksandra Solženjicina, i zbog toga bio proteran iz SSSR-a. Wegovoj supruzi, slavnoj operskoj pevačici Galini Višnjevskoj i njemu bilo je 1974. godine oduzeto državljanstvo, a vratio se u Rusiju tek 1991. godine. Stevan Raičković, 79: Akademik, pesnik koji je u svojoj dugoj karijeri objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu i nekoliko knjiga eseja. Wegova Balada o predvečerju iz 1955. godine ostala je obrazac najfinijeg lirizma, a zahvaljujući njemu dobili smo nove prevode i prepeve ruskih pesnika Ane Ahmatove, Marine Cvetajeve, Josifa Brodskog, kao i izbor poezije Borisa Pasternaka. Bio je vlasnik svih najznačajnijih pesničkih nagrada, ali i Oktobarske nagrade Beograda i Sedmojulske nagrade. Pavle Ugrinov, 81: Akademik, književnik, reditelj i dramaturg. Ostaće upamćen kao reditelj teksta Semjuela Beketa, Čekajući Godoa 1954. godine u Beogradskom dramskom pozorištu, koji je skinut sa repertoara, da bi kasnije istim komadom otvorio Atelje 212. Ali, tada je bio potpisan kao Vasilije Popović. Kao pisac Pavle Ugrinov je autor 21 knjige, dobitnik je NIN-ove nagrade, Brankove i Nolitove, a svoj poslednji roman Zeleno meso objavio je 2006. godine. Milan – Mika Oklopdžić, 59: Književnik, dramski pisac, za svoje sugrađane, Beograđane, naročito za svoje Čuburce, bio je jednostavno Mika Oklop koji je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti i 1981. godine objavio svoj prvi roman CA Blues, pretočivši u njega svoje američko iskustvo gde je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom. Ova knjiga je bila prvorazredni hit na jeziku kojim je tada govorio najveći deo Jugoslavije i prodata je u više izdanja u više od 100.000 primeraka. Napisao je još četiri romana, pozorišne predstave, radio i TV drame. Poslednje dve decenije živeo je i radio u Americi, a umro je u svom domu u San Francisku. Dušan Prelević Prele, 59: Muzičar, glumac, pisac scenarija, kolumnista NIN-a i drugih listova, poslednji srpski buntovnik, kako su ga mnogi zvali. Pevao je i igrao u legendarnoj predstavi Kosa na sceni Ateljea 212. Osnovao je Korni grupu i bio njen solista, a njegov glas uzbuđivao svakog ljubitelja dobre muzike, posebno džeza. Wegova proza mu je donela članstvo u Udruženje književnika Srbije, napisao je scenario za film Poslednji krug u Monci, kao i za njegov nastavak čije snimanje nije dočekao. Ingmar Bergman, 89: Dve nedelje pošto je napunio 89 godina, na svom ostrvu Faro, umro je najpoznatiji Šveđanin na planeti – filmski i pozorišni reditelj Ingmar Bergman. Bio je aktivan više od 60 godina i za to vreme je režirao 62 filma za koje je uglavnom napisao i scenarije, i postavio na scenu 170 pozorišnih dela. Omiljeni glumci bili su mu Erland Jozefson, Liv Ulman i Maks fon Sidov. Lučano Pavaroti, 72: Najznačajniji tenor 20. veka koji je debitovao 1961. a prvi javni nastup posle rodne Italije imao je u Beogradskoj operi. U Milanskoj skali zapevao je 1966. godine i od tada je krenula njegova uspešna karijera. Ali, svetsku slavu je stekao 1990. kada je sa kolegama Hozeom Karerasom i Plasidom Domingom u toku Svetskog fudbalskog prvenstva formirao Tri tenora. Branimir Živojinović, 77: Prevodilac i liričar, jedan od najznačajnijih poslenika srpske kulture. Prvi je dobitnik najuglednije nagrade za prevodilaštvo Miloš N. Đurić, a prevodio je sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog. Kosta Mihailović, 91: Član SANU, diplomirani pravnik, doktorirao na Ekonomskom fakultetu, bio direktor Ekonomskog instituta u Beogradu, a 1989. godine je bio veoma uticajan član Komisije za reformu ekonomskog sistema Srbije. Tvorac je ekonomskog dela teksta u Memorandumu SANU. Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. Petar Stambolić, 95: Jedan od najuticajnijih političara Srbije u drugoj polovini prošlog veka. Po obrazovanju agronom, bio je član tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije od 1935. godine, a tokom Drugog svetskog rata obavljao je najviše partijske i ratne dužnosti u Srbiji. Sa političke scene formalno je otišao sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a do tada je obavljao najodgovornije partijsko-političke i državne dužnosti u Srbiji. Bio je član Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, kao i predsednik Predsedništva SFRJ. Nenad Bogdanović, 53: Gradonačelnik Beograda koji je od 2000. godine najpre bio predsednik Izvršnog odbora, a potom prvi čovek Beograda. Za tih sedam godina mnogo je doprineo da glavni grad bude proglašen Gradom budućnosti jugoistočne Evrope. Norman Majler, 85: Američki književnik koji je imao samo 25 godina kada je napisao roman Goli i mrtvi kojim je uzdrmao američku književnu scenu. Bio je buntovan i kontroverzan, ali kada je umro mnogi su ga nazvali džinom američke literature. Dva puta je dobio Pulicerovu nagradu, bio je hvaljen i osporavan zbog svojih ideja i zastupanja kad je reč o američkoj politici, a oštro je kritikovao američkog predsednika Yordža Buša. Poslednje delo The Castle in the Forest objavio je prošle godine. Slavko Simić, 83: Glumac koji je karijeru počeo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a svoje najveće uspehe postigao kao dugogodišnji član JDP-a. Igrao je veliki dramski repertoar, ali je izvanredno tumačio Andrićeve Znakove pored puta za šta je dobio Zlatnu kolajnu na prvom Festivalu monodrame u Zemunu. Objavio je svoje razgovore sa nobelovcem Ivom Andrićem, ali i knjige o Dobrici Milutinoviću, Zorici Šumadinac... Toše Proeski, 26: Jedan od najpopularnijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije, nacionalna veličina i ponos Makedonije, poginuo je u Hrvatskoj na ulazu u Novu Gradišku. Kao umetnik izuzetnog glasa i izvanrednih ljudskih kvaliteta, 2004. godine je postao UNICEF-ov ambasador dobre volje. Predstavljao je Makedoniju na takmičenju Evrovizije 2004. u Turskoj. Faruk Begoli, 63: Istaknuti glumac jugoslovenske kinematografije, rodom iz Peći, koji je diplomirao glumu na Akademiji u Beogradu i bio protagonista sedamdesetak jugoslovenskih filmova. Igrao je u gotovo svim ostvarenjima Veljka Bulajića. Poslednju ulogu u srpskom filmu odigrao je 1992. u drami Bulevar revolucije, a onda je otišao da živi u Prištinu gde je bio jedan od osnivača i direktor Pozorišta za mlade Dodona. Mikelanđelo Antonioni, 95: Italijanski sineasta, reditelj, koji je svetsku slavu stekao filmovima Noć, Pomračenje i Avantura. Nakon uspeha u Italiji, odnosno Evropi, počeo je da režira i u Americi. Prvi film koji je snimio na angleskom bio je Uvećanje (Blonj up iz 1966.) i za njega je bio nominovan za Oskara u kategoriji režije i scenarija, a poslednje što je uradio iza kamere bila je epizoda za film Eros iz 2004. gde su druge dve priče režirali Vong Kar Vaj i Stiven Sodeberg. Počasni Oskar za životno delo američka Akademija mu je dodelila 1995.