Presedan

U vezi sa pitanjem Kosova u svetskoj javnosti se vodi ozbiljna rasprava da li bi otcepljenje, a zatim priznavanje nezavisnosti Kosova, a naročito bez odluke Saveta bezbednosti, bio presedan ili ne. Amerikanci tvrde da nije u pitanju presedan i da pojedine kavkaske oblasti, pozivajući se na taj presedan, nemaju prava da se otcepe i prisajedine Rusiji. Neko je aludirao da Rusija zapravo želi da se desi taj presedan, a onda je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da to nije tačno i da Rusiju pre svega interesuje čuvanje osnovnih principa Ujedinjenih nacija. Sa presedanima je problem da oni ne zavise od toga da li ih neko priznaje kao presedan ili ne. Oni su presedani samim tim što su se dogodili. Reč presedan, na latinskom rraecedens, znači prethodni, a Šipka-Klajn u svom Velikom rečniku stranih reči i izraza ga definišu kao “slučaj koji se ranije dogodio i koji služi kao primer ili opravdanje za kasnije slučajeve” Kipar je protiv otcepljenja i priznavanja Kosova kao posebne države, jer zakonita vlada sastavljena od većinskog grčkog dela ostrva se plaši da će jednog dana biti priznat turski samootcepljeni deo Kipra kao posebne države, sa perspektivom da se pripoji kontinentalnoj Turskoj. Zemlje koje imaju potencijalno slične probleme, zaoštrene u različitoj meri, svesne su opasnosti presedana, ali se uzdaju da će Amerika u njihovu korist i dalje tvrditi da Kosovo nije u njihovom slučaju presedan i svojom moći i autoritetom sprečiti efekat domina – lanac otcepljenja teritorija na kojima živi manjina, a koja je u jednom delu zemlje većina. To je slučaj sa Baskima u Španiji, sa Korzikom u Francuskoj, sa dvema nacijama Belgije – flamanskom i valonskom, kao i separatističke težnje frankofone Kanade u odnosu na anglofone i sl. Tu je i pomenuti niz teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza u odnosu na novostvorene države i Rusiju. Anglosaksonci, a to znači i Amerikanci, dobro znaju šta je presedan (precedent), jer je u tim zemljama pravo zasnovano na običajnom pravu na osnovu potvrđenih i razrađenih sudskih presuda, a manjim delom na pisanim zakonima. Smatra se da je takvo pravo manje savršeno, jer se često bazira na vrlo starim presudama, ali u izmenjenom svetu. U svakom slučaju anglosaksonske zemlje bi imale mnogo razloga da se plaše loših presedana.