Evropa kao sudbina

Razgovor sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem vođen je u ponedeljak posle podne, između teških državničkih aktivnosti koje se bave evropskim integracijama, Kosovom i stabilnosti zemlje i prvih koraka u kampanji, koja je nabijena zaostalim dugovima iz prošlosti, planovima za budućnost, kosovskim mitovima i evropskim perspektivama... U toj istorijskoj utakmici Tadić igra jednu od glavnih uloga. Razgovor, koji su vodili Slobodan Reljić i Batić Bačević, počinje pitanjem šta bi Boris Tadić zabeležio kao najznačajniji pomak u prvom mandatu, a sa čim nije bio zadovoljan. - Podsećam vas na intervju za NIN koji sam dao tokom prošle predsedničke kampanje kada sam rekao da želim da okupim sve snage demokratskog centra koje bi ovu zemlju vodile ka jasnim strateškim ciljevima, a da ekstremi ostaju sa strane, i na levici i na desnici. I to se na neki način desilo. Ne odmah nakon prošlih predsedničkih izbora, ali smo pre osam meseci formirali vladu, čime je obezbeđena politička stabilnost, korisna i za budućnost ove zemlje i za njene institucije. S druge strane, mi prosto imamo i tradicionalno veoma jako uporište onih političkih snaga koje bi želele radikalnu, ekstremnu politiku, koje bi htele da unesu više revolucionarnosti nego što je to “zdravo” za Srbiju. I u takvim okolnostima nemoguće je govoriti o nekim velikim uspesima ili o velikim neuspesima pošto se mi nalazimo na središnjici puta i moći ćemo da definišemo naš uspeh tek kada konačno obezbedimo članstvo u Evropskoj uniji, kada obezbedimo normalan život kao i svi drugi evropski narodi. Kako se osećate kao lider koji je stalno trpeo kritike od radikala da nije dovoljno patriotski orijentisan, dok vas je LDP napadao zbog koketiranja sa patriotama, nacionalistima? - Zadovoljan sam da takve primedbe postoje, jer samo potvrđuju da vodim politiku koja se trudi da unese stabilnost u srpsko društvo, kome svakako nisu potrebne nove revolucije. Našem društvu je potrebno da se svakoga dana strateški približava ostvarenju ciljeva koji su fundamentalno bitni, a to je evropska budućnost i odbrana našeg integriteta. Dakle, ja ne odustajem ni od odbrane Kosova ni od evropske budućnosti. Srbiji, koja je u večnoj dihotomiji između Karađorđeve i Miloševe politike, danas su potrebni potezi koji liče na obrenovićevske, koji su dobro promišljeni i iza kojih stoji jasan plan, spremnost da se sa svakim razgovara, da se primi svaki pritisak kada su u pitanju državne institucije ili makar kada je u pitanju njen predsednik, da se primi svaka uvreda sa potpunim mirom i svešću o tome kada i kako moramo da ostvarimo cilj. Dakle, uopšte se ne osvrćem na napade koje ste pomenuli i smatram da su oni samo deo neke naše političke kulture, a i branim pravo onih koji me napadaju da to čine. Pričali smo o kritikama koje upućuje opozicija. Deo vladajuće koalicije je, međutim, veoma jasno otvorio dilemu – Evropa ili Kosovo? - Ako neko u dalekoj budućnosti bude pisao o ovom vremenu, ta dilema će sigurno biti kandidovana za jednu od najvećih laži u istoriji našeg naroda. Samo je potrebno elementarno znanje i pogled na kartu pa da uvidimo da mi nikad ne možemo da odemo od Evrope koja nam je na jedan santimetar od naše granice. Jedan jedini santimetar. A sve druge političke opcije su udaljene makar fizički nekoliko hiljada kilometara. Za one koji kažu – bez Kosova nećemo u Evropu, ja imam jednostavan odgovor – gde god je Kosovo, tamo mora da bude i Srbija. Znači, uopšte neću ni da zamišljam da Kosovo ode od Srbije. Ali ako bi se to kojim slučajem desilo zbog pogrešne politike ili pogrešnih odluka međunarodnih činilaca o kojima treba vrlo otvoreno govoriti, onda je obaveza svake politike u Srbiji da ide za Kosovom, a ne da se udaljava i od našeg identiteta i od naših ljudi koji žive na Kosovu, ni od Bogorodice Qeviške, ni od Pećke Patrijaršije, ni od manastira Devič, ni Zočišta, ni od Gračanice, ni od – da ne zaboravim, mog najdražeg manastira Visoki Dečani. Ako neko misli da mi jednostrano možemo da prekinemo proces integracije prema Evropskoj uniji da ne sledi proces izolacije kao posledica svega toga, onda on obmanjuje građane. Evo, ja sad otvoreno kažem da je to tako. I to je glavna dilema – Evropa ili izolacija. A što se mene tiče, i Evropa i Kosovo i uvek i zanavek i nikada ne smemo da odustanemo ni od Evrope ni od Kosova. Ja sigurno neću. A siguran sam da ću imati podršku većine građana za taj plan. Jeste li razgovarali sa premijerom Koštunicom o uslovima koje je postavila narodnjačka koalicija? - Razgovori se vode na nivou stranačkih predstavnika. Pošto vidim da se pominje koalicioni ugovor, moram da podsetim da tog ugovora nema. Želeo sam koalicioni ugovor, ali druge strane to nisu htele, tako da ugovora nema, postoje principi koji su obnarodovani u javnosti, u ekspozeu predsednika vlade, koji su uključivali ekonomske reforme, borbu protiv korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala, zaštitu našeg integriteta – Kosova i naš nedvosmisleni evropski put. Nikakve dileme, niti uslovljavanja ne bi trebalo sada uvoditi u naše odnose. Dilema je stvorena jer su i neki evropski lideri povezali ta dva pojma, Evropu i Kosovo. Možda će od njih biti nametnuta ta dilema? - Nikada mi niko nije postavio takav uslov, niti mi je nagovestio da će Srbija biti bilo kada ucenjivana odricanjem od Kosova. Mislim da sam sa svoje strane svima dao dovoljna uveravanja da je nemoguće da bilo ko u Srbiji vodi odlučujuću ulogu u politici koja bi bila bliska odricanju od Kosova. U Evropskoj uniji je i Grčka. Na primer, Dora Bakojani ili Karamanlis ili Papandreu koji su mi lični prijatelji, uvek su mi govorili da nijedna politika u Grčkoj neće odustati od imena Makedonija. Ako oni ne mogu da odustanu od imena Makedonija, zašto bismo mi odustali od integriteta naše zemlje? Meni je predsednik Kipra rekao: Gospodine predsedniče, samo da vam na početku kažem, čak i kad bi Srbija pristala na nezavisnost Kosova, mi nikad ne bismo, zbog toga što branimo naše interese. Kako neko može da postavlja uslov Srbiji da se odrekne dela svoje teritorije kada postoji zemlja u Evropskoj uniji koja nikad neće priznati nezavisnost Kosova, čime ne brani naš interes, nego kao i svaka druga normalna zemlja brani svoj interes. I da ne bude nikakve dileme, niko danas u svetu ne brani srpsku poziciju i niko nije na našoj strani zato što nas voli, nego zato što svi brane svoje interese. Tako i svaka vlast u Srbiji mora energično da brani naše interese, interese vlastite zemlje, vlastitog naroda. Za takvu politiku se zalažem, za takvu politiku tražim podršku i ubeđen sam da ću za takvu politiku i dobiti većinu i na ovim izborima. Hoće li predsednički izbori ugroziti vladajuću koaliciju? - Ako neki izbori ugrožavaju vladu, onda vlada ne treba ni da postoji. Siguran sam samo da stranka čiji sam ja predsednik svakako neće obarati vladu. Ne treba da bude dileme oko toga. Šta ćete vi i vaša stranka uraditi, ako vaši koalicioni partneri ne podrže vašu kandidaturu? - Da vas podsetim, nisam slučajno odlučio da predsedničku kandidaturu ne vezujem za formiranje vlade, ako hoćemo da se podsetimo onog takozvanog šestog principa. Naravno da sam predviđao da se ovako nešto može desiti, ali nije mi namera bila da opterećujem formiranje vlade predsedničkom kandidaturom. Niko ne može da pobedi sam. Potrebna mi je, pre svega, podrška građana, ali i institucija i političkih stranaka, što više ljudi koji dele zajedničku viziju buduće Srbije. U isto vreme, ne dolazi u obzir da DS ugrožava vladu ako neke stranke ne podrže moju kandidaturu. Mi nismo destruktivni ljudi. Želimo da doprinosimo stabilnosti. A ko god smatra da treba da se kandiduje, dobrodošao je. Brojni političari, analitičari procenjuju da bi do krize, ipak, moglo da dođe? - Da je neko drugi na mom mestu, možda bi uticalo, ali sebi ne dopuštam ličnu ozlojeđenost. Kada prođe vreme, možemo da sednemo i o svemu se dogovorimo, važno je samo da ne ugrožavamo osnovne principe na kojima smo formirali vladu – odbrana teritorijalnog integriteta i evropski put. Nijednog sekunda ne smemo da ugrožavamo te principe, ne smemo da slabimo državu i njenu sposobnost da ostvari te ciljeve. Jer oni su u interesu i svakog našeg građanina ponaosob. Kako se osećate kao čovek i predsednik kome stiže račun za politiku koju je pre deset godina vodio vaš arhirival na neki način... - Nadrealistički, moram da priznam. ... i stiže od zapadnih prijatelja? - Bio bih srećan da mogu da prikažem kako izgledaju moji razgovori sa zapadnim sagovornicima. Verujte da bi bilo veoma dinamično, ponekad i burno. Nemam ja samo najdivnije razgovore sa svojim sagovornicima. Ali moj posao nije da vodim prijatne razgovore, nego da branim interese svoje zemlje i da gradim najbolje moguće odnose imajući u vidu interese naše zemlje. A što se tiče rešavanja problema koji su mi ostali u nasleđe, mene u ovom poslu, kao posledica tog saznanja, vodi misao da svom nasledniku ne ostavim poslove koje sam mogao da završim ili, još gore, ono što je Milošević ostavio u nasleđe. Moj posao je da ti problemi budu napokon rešeni, da Srbija bude stabilna i prosperitetna zemlja. Ima mnogo razloga da budemo povređeni, da se ljutimo i da ukazujemo na nepravdu. Ali pitam vas, kad je to u istoriji bila pravda? Kad Srbija nije bila povređena i ko nas to nije izdao u istoriji? Pa to su elementarne lekcije koje smo učili u školi. Dakle, mi ne smemo više doći u situaciju da nas izda bilo ko od predstavnika stranih država, jer ne može niko umesto nas biti zastupnik naših interesa. Mi moramo da branimo svoj interes i pronađemo svoje mesto u svetu, kao i svoje partnere, prijatelje i saveznike. Vladajuće stranke su saglasne oko pitanja evropskih integracija, ali ne i oko ulaska u NATO... - To pitanje uopšte nije na dnevnom redu. Mi smo ušli u Partnerstvo za mir, a od Partnerstva za mir do članstva u NATO-u je veliki prazan prostor. Članice Partnerstva za mir su i Rusija i Kazahstan i Uzbekistan i Austrija i Švedska, a nisu u NATO-u. Dakle, logično je da mi idemo u proces bezbednosnih integracija dokle god to nama obezbeđuje ekonomski rast i stabilnost naše zemlje. Konačnu odluku o tome da li mi ulazimo u NATO ili ne, donose isključivo građani i smatram da je veoma nepristojno da se građanima to pravo uzurpira od bilo koje partije. Sva istraživanja govore da će, pored vas, najjači kandidat biti Tomislav Nikolić. Istraživanja govore da rejting radikala nije toliko rastao zbog nacionalne frustracije, već na talasu velikih socijalnih problema, od nezaposlenosti do ogromnih socijalnih nepravdi. Osećati li vi, kao lider stranke koja je član Socijalističke internacionale, odgovornost zbog toga?.. - Nastavio sam socijaldemokratsku transformaciju Demokratske stranke nakon Zorana Đinđića i Dragoljuba Mićunovića, ne zbog toga što je to samo puka želja da dobijemo člansku kartu u Socijalističkoj internacionali, već zato što sam duboko ubeđen da su socijalna pitanja ključna, najvažnija za potrebe ove zemlje. Mi smo kao nasleđe iz prošle decenije dobili milionsku nezaposlenost, a ono što me posebno zabrinjava je to što su ti nezaposleni, najsiromašniji, snažno koncentrisani u pojedinim oblastima. Pored juga, mi imamo situaciju da ekonomski zaostaje čitav istok zemlje – Kikinda, Sečanj, Bela Crkva, Negotin, Bor, Kladovo, južno prema Zaječaru sve do Trgovišta koje je najnerazvijenija opština u Srbiji. To je ogroman, jedan od najvećih društvenih problema. Vlada mora da reši problem zaostajanja čitavih regija, da se hitno pozabavi teritorijalnim preuređenjem, investicijama u ta područja, razvojem infrastrukture, dovršetkom autoputeva koje smo mogli da završimo od 5. oktobra 2000. do danas već tri puta. Stalno podsećam da mi od 1970. godine gradimo autoput Beograd – Novi Sad i da za 37 godina nismo uspeli da završimo 78 kilometara puta. Smatram da je to sramota za našu zemlju, jer možemo sve autoputeve da dovršimo u roku od četiri godine. Apsolutno sve. Pet mostova možemo da izgradimo i da oni obezbede da Beograd ne bude tromb u našem sistemu, nego srce čitave infrastrukture. Gde je u svemu tome odgovornost Demokratske stranke koja je u vladi? - Demokratska stranka je osam meseci u vladi. Ona je pokrenula taj proces, ali je 2003. godine izašla iz vlade. Za vreme do 2003. godine, DS ima svoju odgovornost. Na vlasti je u Beogradu sedam godina pa nije napravljen nijedan most... - Više od sedam godina. To je tema na kojoj nameravam lično da radim. Pošto vidim da nije bilo drugačije moguće, sad ću se lično angažovati na realizaciji tih projekata, ali moram da podsetim da pitanja kao što su mostovi i zaobilaznice oko grada, nisu bili u nadležnosti gradske vlade, nego u nadležnosti Vlade Srbije. Sve češće se vode rasprave o uticaju tajkuna na srpsku politiku. Utiče li na vas ili vladu neko od vodećih biznismena u Srbiji? - Reći ću vam svoje iskustvo. Ne postoji nijedan veliki privrednik i predstavnik krupnog kapitala koji ne proveri da li može da vrši uticaj. Ali sam ubeđen da na mene i na premijera Srbije ne može da vrši nikakav uticaj. I tu nemam apsolutno nikakvu dilemu. Važno je da se za sve suštinske, kapitalne projekte dobije odobrenje najviših instanci. Kada vi prođete sve faze u planiranju i realizaciji jednog projekta i kad dobijete sva potrebna odobrenja, na kraju uvek postoji mogućnost konačne kontrole. Lično sam zaustavio nekoliko projekata u kojima je bilo očigledno da sledi korupcija na kraju. Siguran sam da je to radio i premijer Srbije. I to je dobra okolnost, jer niko ne može da kaže danas da premijer i predsednik ove zemlje imaju bilo kakve veze sa korupcijom. I to je dobro kod nas, za razliku od nekih država u regionu gde ljudi u vrhu vlasti ne bi mogli da se pohvale time. Što se tiče bogataša ili tajkuna, potrebno je bukvalno instrumentalizovati njihov kapital kako bi se otvarala nova radna mesta i oživela siromašna područja. Zahtevaću od svih velikih privrednika da budu u funkciji državne politike u budućnosti.. Oni u svojim sistemima imaju toliko hiljada radnih mesta da su postali bitni za državu. Ali zato moraju da prate i određene elemente državne politike, kao što država treba da sasluša šta oni kažu o tome kako treba da se razvija privreda. Naravno, svaki zakon mora da važi za njih kao i za bilo kog drugog građanina, a sve sumnje o kršenju zakona ili monopolističkom ponašanju moraju biti do kraja ispitane. Kako izgleda vaša komunikacija sa velikim biznismenima? - Ponekad pitaju da li mogu da dođu da izlože neku ideju. Vrlo retko imaju priliku ali kad sam u mogućnosti, spreman sam da saslušam, i garantujem da nikada ne mogu da dobiju apsolutno ni jednu jedinu privilegiju. Ali ni jednu jedinu privilegiju. Gde vidite sebe u februaru 2013. godine? - Moje uverenje je da ću pobediti na ovim izborima. To će biti veoma teška pobeda jer imam protivnika koga uvažavam i čijoj se politici suprotstavljam. Priznajem da sam se kandidovao na prošlim izborima samo da on i njegova radikalna politika ne bi pobedili. Pošto će, verujem tako biti, onda vidim sebe kako za pet godina ponovo ovde razgovaram sa vama. A gde će biti Srbija? - Ili u Evropskoj uniji ili na samim njenim vratima. Odmah sam sebe pitam: šta je sa Kosovom? Neću da izbegnem to pitanje a još manje odgovor. Kada je počela kriza u bivšoj Jugoslaviji pre 17 godina, ona je nastala zbog Kosova, ali to kosovsko pitanje je otvoreno mnogo duže. Zato mislim da će i tada pitanje Kosova biti nerešeno. Čak i ukoliko bi Kosovo krenulo u pravcu deklaracije o nezavisnosti i čak iako bi neke zemlje priznale Kosovo, ja sam ubeđen da ni tada pitanje Kosova neće biti rešeno. I moja jasna poruka zapadnim političarima je da priznanjem nezavisnog Kosova svaka od tih država preuzima na sebe odgovornost za jedan zamrznut konflikt. Ubeđen sam da će se dugo tragati za nekim novim rešenjima. Samo je bitno da kroz te izazove mi i dalje reformišemo zemlju, približavamo je nekom boljem životu i stalno unosimo novi kamen stabilnosti u ovu našu državnu tvorevinu. I to je sva politika. Jednostavna politička formula. I tada ćemo se boriti za Kosovo? - Naravno, još ćemo se mi boriti. Samo je bitno da nikad ne odustanemo, ali da to radimo na pametan način.