Kupujem, dakle, postojim

Haos koji je, kao i saobraćajne gužve, obeležio nedelju za nama, sada se lagano seli i u trgovinske radnje. Iako se neki trgovci već hvale da im je dnevni promet porastao za 30 procenata od uobičajenog, a to potvrđuje i sve veći broj građana koji sa prepunim kesama izlaze iz radnji, dobri poznavaoci prilika kažu da novogodišnja potrošačka groznica tek predstoji. U danima vikenda, odnosno 30. i 31. decembra gužve će biti najveće. Jer Srbi sve, pa i pripreme za doček Nove godine, obavljaju u poslednji čas. A ako je verovati gužvama koje se već stvaraju i pomenutim „hvalisavim” trgovcima, i ovog decembra kupovaće se kao da je poslednji. I ono što treba, a više ono što ne treba. Skoro svaki butik i radnja u Beogradu već uveliko su oblepljeni reklamama o popustu koji se kreće od 15 pa do 70 odsto, na TV ekranima bombarduju kako bankarskim kreditima za „doček iz snova”, tako i povoljnijim cenama aranžmana, igračaka, poklona, hrane... Drugim rečima, svega i svačega. Za svođenje računa ovogodišnje potrošačke groznice još je rano. I za potrošače i za trgovce. Ipak, sigurno je da će razloga za zadovoljstvo već prvih dana nove godine imati samo ovi poslednji. Iako u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome koliko se troši u vreme praznika, procene govore da će ove godine biti potrošeno duplo više od zarađenog, a da neke radnje u pretprazničnom periodu zarade i 20 odsto svog godišnjeg prihoda. Samo tokom pretposlednjeg dana 2006. godine, dakle 30. decembra, u objektima „Tempa” posetioci su u proseku ostavili oko 65 evra, a prosečna potrošačka korpa u „Merkatoru” koštala je oko 30 odsto skuplje nego prosečna kupovina tokom ostalih jedanaest meseci u godini. U „Delti” još kažu da je tokom decembra ove godine u njihovim objektima prodato više vina nego tokom cele godine, a prošlog vikenda zabeležen je rekordan broj potrošača u “Delta” maloprodaji, kaže Mila Zavođa, pi-ar “Maksija”. – Samo za ta tri dana u supermarketima ove kuće pazarilo je čak 600.000 kupaca, dok je taj broj dostigao brojku od 80.000 potrošača u svim “Tempo” centrima. U odnosu na redovne kupovine, promet je u “Maksiju” već ovih dana porastao za trećinu, u “Tempu” za 40 odsto. Ona ističe da su među najprodavanijim artiklima meso, riba, sokovi, voće i povrće, suhomesnati proizvodi, zatim ulje, šećer, kafa, slatkiši, razna pića... Tvrdnje trgovaca, koji na kraju jedini imaju razloga za sreću, potkrepljuju i podaci statističkog zavoda koji kažu da je promet robe od novembra do decembra prošle godine porastao za 17,6 odsto, dok je u odnosu na decembar 2005. godine to rast od 17,3 procenta. Pretpraznična potrošačka groznica nije srpski izum, naprotiv, karakteristika je upravo razvijenih zapadnih zemalja i ogledalo je razvijenosti jedne ekonomije, odnosno standarda njenih građana. Poslednjih godina sve više zahvata i države bivšeg socijalističkog bloka, pa inostrana štampa upravo ovih dana prenosi obim te groznice u Poljskoj, Češkoj ili Slovačkoj, koja je ove godine oborila sve rekorde. Dok se na osnovu istraživanja zna da će najviše za novogodišnje praznike potrošiti Irci – 1.339 evra, a zatim Amerikanci sa 1.299, pa Kiprani sa 1.103 evra, u Srbiji ne postoje novija istraživanja o tome. Procenjuje se samo da bi nam i neke mnogo razvijenije ekonomije pozavidele na količini novca potrošenog tokom praznika. Istraživanja, rađena početkom 2004. godine, pokazuju da građani Srbije za vreme novogodišnjih i božićnih praznika na kupovinu troše 30,6 odsto više novca i kupuju za 35,3 odsto veće količine proizvoda nego uobičajeno. Najviše se tada kupovalo pivo, čija prodaja u dve praznične nedelje raste za 66 odsto, a slede majonez, koji se prodaje 60 odsto bolje, gazirani sokovi, a zatim mineralne vode, prirodni voćni sokovi, margarin i senf, navodi se u istraživanju agencije Medijum galup. Iako zvanična statistika kaže da to što svaki građanin Srbije duguje po 400 evra nije tako alarmantno i znatno je manje od dugovanja nekih naših suseda, ta dugovanja se iz godine u godinu povećavaju. Ona su krajem ove godine za oko 40 procenata veća nego u istom periodu prethodne godine, ali uprkos tome potrošačka euforija se ne smanjuje. Da se pred praznike troši novac koji nemamo, potvrđuje i Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja. “Naravno da se troši više nego što se zarađuje. I mnogi građani poneti tom prazničnom atmosferom kupe i nešto što nisu planirali ili, još gore, nešto što im uopšte ne treba. I to kupuju pomoću minusa ili kredita, čime se dodatno zadužuju.” Đogović kaže da većih makroekonomskih potresa zbog znatno povećane potrošnje tokom novogodišnjih praznika nema. “Dolaskom gastarbajtera i doznaka iz inostranstva, kurs dinara će se stabilizovati, što se već ovih dana oseća, a nema ni povećanja cena uprkos većoj tražnji. Tako da povećana tražnja tokom praznika nema većeg uticaja na ekonomsku stabilnost.” On objašnjava zašto uprkos zakonu ponude i tražnje, novogodišnju potrošačku groznicu, suprotno ekonomskoj logici, prate veliki popusti. “To je pre svega tradicija. A nije sasvim tačno da tu nema ekonomske logike, jer trgovci popustima mame kupce, a i to im je prilika da se osloboda robe koju su imali u zalihama. Jer, ponavljam, ljudi ovih dana kupe i ono što ne misle. Običan prolaznik, videvši gužve ispred neke radnje, uđe i kupi nešto iako nije imao nameru. I tu je logika, kojom se nadomešćuje eventualni gubitak zbog popusta.” Da građani tokom decembra rade neuobičajene stvari, potvrđuju i beogradski taksisti. Slobodnog taksija gotovo da nema ovih dana u prestonici, a kako kažu taksisti, u decembru se kupuje ono što nije tokom cele godine, pa se tako taksijem voze i oni koji to nikada ne rade. Da bi upozorili potrošače na moguće posledice trošenja tokom božićnih i novogodišnjih praznika, hrvatsko Društvo za zaštitu potrošača objavilo je kratki podsetnik kako treba kupovati. Osim što upozoravaju svoje potrošače da se zapitaju da li kupuju samo ono što im treba ili se pretvaraju u zatočenike konzumerizma, zaštitnici potrošača savetuju da se napravi detaljan spisak šta bi trebalo kupiti. I da se dobro osmotre cene tih proizvoda u različitim radnjama kako bi se napravio pravi izbor. U razvijenim zapadnim zemljama otišli su i dalje od toga, pa su antipotrošački pokreti sve aktivniji. A sve je počelo tako što se desetak prijatelja iz San Franciska, posle rasprave o potrošačkom društvu i njegovim manama, dosetilo da stavi tačku na to i da narednih 12 meseci ne kupuje ništa osim hrane i neophodnih higijenskih potrepština. Tako je i nastao “Dan bez kupovine” koji se 25. novembra obeležava u celom svetu, pa i u Beogradu. Zašto se ne radi dovoljno na edukaciji potrošača u Srbiji i kada će se početi, odgovara Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije. “Mi, nažalost, nemamo dovoljno novca da bismo edukovali potrošače, kao što se radi u razvijenim zemljama. Kod nas umesto Udruženja potrošača zaštitu potrošača obavlja guverner Jelašić koji najčešće upozorava na skupu hranu. Potrošači u Srbiji, pored skupe hrane za koju postoje egzaktni podaci da je skuplja nego u nekim razvijenim zemljama, nemaju ni dovoljan izbor.” Od Nove godine ovajdili su se i mobilni operateri, jer kako je objavljeno prvih dana 2007. godine, samo tokom novogodišnje noći korisnici Telenor mreže poslali su 23,5 miliona SMS poruka, dok je preko konkurentske mreže MTS poslato 17 miliona poruka. Psiholozi pretprazničnu potrošačku groznicu, kada se ljudi uglavnom ponašaju kao da su na lakim drogama, objašnjavaju kao početak novog ciklusa od 365 dana kada se svi nadaju da će im sledeća godina biti bolja i uspešnija. I nemilice troše ne bi li nadoknadili energiju i spremili se za početak te Nove godine. Ipak, osim potrebe da se novac troši na poklone dragim osobama, doček Nove godine je i vrsta društvenog pritiska. Jer, kako tvrde psiholozi, i oni koji se hvataju za glavu u nedostatku novca za kupovinu poklona ipak na kraju podlegnu i poslednji dinar ostave u radnjama. Razlog je to što se osećaju dužnim prema onima od kojih će dobiti neki poklon, a i da ne bi ispali škrti ili nepažljivi. A otrežnjenje će, nažalost, doći veoma brzo. Već posle proslave Srpske nove godine, odnosno prvih dana 2008. godine po julijanskom kalendaru, svi će shvatiti koliko su potrošili. Počeće da preispituju šta su to morali da kupe, a bez čega su ipak mogli. Kada ih dežurni bankar obavesti o tome koliki im je minus na tekućem računu, a koliko su potrošili sa kreditne kartice spremajući se za Novu godinu, od praznične euforije ostaće samo glavobolja i briga kako preživeti do sledeće plate. I tako do sledećeg decembra kada će se opet svi ponašati kao da im je poslednji.