Ni Rusi neće Kjoto

Andrej Ilarionov, savetnik predsednika Putina za privredna pitanja, najavio je da Rusija iz ekonomskih razloga neće ratifikovati Protokol iz Kjota o globalnim klimatskim promenama. Pošto su SAD, još pre tri godine, prve odbacile taj dokument, strepi se da od najvažnijeg međunarodnog ekološkog dogovora - o zaustavljanju daljeg klimatskog otopljavanja i o zaštiti životne sredine - neće u praksi biti ništa. Predviđeno je, naime, da Kjotski protokol stupi na snagu onda kad ga prihvate zemlje koje proizvode najmanje 55 odsto gasova sa efektom zelene bašte, a bez glasova Amerike i Rusije takvi uslovi ne postoje.

Ilarionov je polio hladnom vodom međunarodni skup u Milanu, posvećen Konvenciji UN o klimatskim promenama, kada je rekao: “Naravno, u sadašnjoj formi Protokol ne može da bude ratifikovan. Nemoguće je preuzeti odgovornost za nešto što stavlja ozbiljna ograničenja na ekonomski rast zemlje.”

Posle toga oglasili su se neki ruski ekonomisti, pa čak i vladini funkcioneri, koji su pobijali mišljenje Ilarionova, ali je ostao utisak da je malo verovatno da savetnik predsednika može da daje za svetsku javnost izuzetno važne izjave bez saglasnosti samog predsednika, a da potom prođe bez demantija i ostane na svom radnom mestu.

Kako su se u ruskoj štampi ovih dana pojavili tekstovi u kojima se tvrdi da se Kjotski protokol “diskriminatorski odnosi prema Rusiji” i da je “u toku ove jeseni” u predsednikovom okruženju došlo do promene stava prema tom dokumentu, analitičari su se setili i Putinovih opaski na Svetskoj klimatološkoj konferenciji, održanoj u septembru u Moskvi. On je tada rekao: “Vlada savesno razmatra to pitanje i proučava čitav kompleks složenih problema u vezi s njim. Odluka će biti doneta kad se taj posao okonča, u skladu sa nacionalnim interesima Rusije. A ako u Rusiji klima postane toplija, manje para ćemo trošiti na bunde i žetva će nam biti bogatija.”

Kjotski protokol obavezuje zemlje potpisnice da između 2008. i 2012. godine smanje ukupnu masu od šest izduvnih štetnih gasova u atmosferi za 5,2 odsto kako bi se usporio prodor toplije klime. Naravno, industrijske zemlje su glavni proizvođači tih gasova, među kojima je, sa efektom staklene bašte, najvažniji ugljen-dioksid. Procenjuje se, na osnovu stanja iz 1990, da u emisiji ukupne mase štetnih gasova SAD učestvuju sa 35 odsto, a Rusija sa 17 odsto. Zasad Protokol izuzima od obaveza zemlje u razvoju da se ne bi usporavao njihov privredni rast, iako se najveće među njima, Kina i Indija, ne mogu pohvaliti dostignućima u zaštiti životne sredine.

Zemlje čije su obaveze veće ne moraju previše strogo da ograničavaju svoju proizvodnju gasova, posebno ako to teško pogađa njihovu industriju i saobraćaj, pod uslovom da od zemalja sa manjim obavezama otkupe deo njihove kvote - bitno je da se ukupna štetna masa u atmosferi umanji. Kako je Rusija, pre šest godina, kad je sačinjen Kjotski protokol, imala za 30 odsto nižu proizvodnju u teškoj i “prljavoj” industriji u odnosu na stanje u Sovjetskom Savezu u 1990. godini, njena “prodajna kvota” bila je najveća. Verovalo se da će upravo Amerikanci biti glavni interesenti za otkupljivanje ruske kvote i da će Rusi na tome dobro zaraditi.

Povlačenjem Amerikanaca iz igre glavni stubovi Protokola postali su Evropska unija, Rusija i Japan. Rusi su u međuvremenu otkrili da njihovu “prodajnu kvotu” niko ne kupuje, a i da bi ona, zbog obnove industrije i razvoja saobraćaja u samoj Rusiji, sve manje mogla biti za prodaju. Još su otkrili da im u unosnim poslovima, kao što je izvoz nafte i zemnog gasa, sve manje odgovara preuzimanje najveće odgovornosti za ekološki čistu Zemljinu kuglu, a posebno za Evropu, koja u međuvremenu, sa napuštanjem nuklearki, nije našla pravu zamenu za postojeće najvažnije energente.

Na sve to došla je i tvrdnja nekih uglednih ruskih naučnika da je sam Kjotski protokol zasnovan na pretpostavci, a ne i na naučnom dokazu, da veće količine ugljen-dioksida u atmosferi uslovljavaju topliju klimu. Jedan od tih naučnika, profesor Andrej Kapica, ističe da “ne postoji neposredna zavisnost klime od sadržine ugljen-dioksida u atmosferi”.

Ova otkrića, uz Putinovu opasku o bundama i bogatijoj letini, očigledno su motivisala Moskvu da preispita svoj stav prema Kjotskom protokolu. Ilarionov je za to naveo ekonomski razlog, ali izgleda da su se uvećale i ruske političke rezerve prema međunarodnim projektima koje Amerikanci pokreću, pa ih posle, ako ne ispadne po njihovom, napuštaju. Kjotski protokol može da doživi sudbinu Međunarodnog krivičnog suda - da bude bez onih bez kojih ne bi trebalo da bude, pre svega bez Amerike i Rusije.