Izvinite, nismo zainteresovani

Srbijom ovih dana kruži vic koji glasi: “Rusija je okončala hladni rat sa Amerikom i sada ga Srbija nastavlja.” Imajući u vidu potpuno oprečne stavove dve bivše supersile o Kosovu, to može biti sasvim tačno. Vašington ove nedelje predvodi raspravu o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, tokom koje će se založiti za nezavisnost, uz podršku većine evropskih zemalja. Ali srpska Skupština je velikom većinom odbacila slanje misije EU na Kosovo, a u odbijanju da se odrekne dela svoje teritorije – čak i ako, kako kaže premijer Vojislav Koštunica, to znači odustajanje od pregovora o ulasku u EU – računa na podršku Rusije i sve više zemalja, uključujući Kinu, Indoneziju i Južnu Afriku. Izgleda da je Srbija poremetila EU. Prvi put jedna evropska zemlja, koja nije članica EU, ne traži da uđe u taj klub, već, naprotiv, dostavlja svoje sopstvene zahteve, insistirajući da Evropa nastavi pregovore o Kosovu sve dok se ne pronađe rešenje koje će odgovarati svim stranama. Za obične Srbe to predstavlja apsolutno racionalan potez. Kada posmatraju najnovije članice EU, Rumuniju i Bugarsku, oni vide svoje susede, koji su primljeni u evropski klub 2007. godine, sa lošom infrastrukturom i manjim platama nego u Srbiji. Rezultati nedavno sprovedene ankete su pokazali da 75 odsto Srba ne želi da se odrekne Kosova u zamenu za ulazak u EU. Srbija sada zahteva da Evropa u vezi s pitanjem Kosova stane uz nju ili da se izjasni protiv nje i mnoge članice EU naginju na srpsku stranu. Španija, Kipar, Rumunija, Mađarska, Slovačka i Grčka su protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti. Ove zemlje tvrde da će prisilno odvajanje pokrajine, sa 90 odsto albanskog stanovništva, od Srbije ugroziti stabilnost na Balkanu i stvoriti opasan presedan za druge separatističke pokrete. Amerika zvanično podržava nezavisnost Kosova. Ali otpor raste. Bivši mornarički admiral i savetnik Združenog generalštaba američke vojske Yejms Lajons je ovog meseca upozorio da se ne sme stvarati talibanska država u samom srcu Evrope, za koju je poznato da je povezana sa globalnim džihadskim pokretom i organizovanim kriminalom. On je primetio da će njena nezavisnost dovesti do katastrofe u odnosima sa Rusijom. Bivši američki državni sekretar Lorens Iglberger je prošle nedelje upozorio da bi otcepljenje Kosova od Srbije imalo negativne posledice na buduću svetsku politiku. Za to vreme Beograd okreće leđa Zapadu. On je nedavno razgovarao sa ruskim energetskim džinom pod kontrolom države, “Gaspromom”, o prodaji 51 odsto srpske državne naftne kompanije. Tomislav Nikolić, kandidat na predsedničkim izborima koji se održavaju 20. januara, pregovara sa Rusijom o osnivanju ruske vojne baze u Srbiji. Šta činiti? Srbija bi mogla steći neke simpatije Zapada izručivanjem ratnih zločinaca, poput komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića, Haškom tribunalu. Zauzvrat, Zapad bi mogao da proba da pronađe diplomatsko rešenje po uzoru na ono koje već postoji na Tajvanu i na severnom Kipru, kaže Endru Denison iz bonskog instituta “Transatlantik netvorks”. “Mi ne dozvoljavamo stvarno njihovu nezavisnost, ali oni mogu da kažu: ‘Mi smo nezavisni’”, kaže on. Ali Amerikanci i Evropljani će do tada morati da igraju ulogu mudrih posredničkih sila i da odlože ispunjavanje obećanja da će Kosovo biti nezavisno – mnogi smatraju da takvo obećanje nikada nije smelo biti dato. U međuvremenu, stvari bi mogle postati još složenije. Na predsedničkim izborima, koji se održavaju narednog vikenda, Srbi će birati između Borisa Tadića i ultranacionaliste Nikolića. Tadić odavno govori da je budućnost Srbije u EU. Međutim, ideja o odricanju od Kosova ne može da prođe, čak ni po cenu daljeg odlaganja ulaska u evropski klub. Nikolićev stav je ekstremniji. On kaže da Kosovo mora ostati u Srbiji i smatra da je evropski projekat manje-više irelevantan za Srbiju. Rusija je važan sused. Kako sada stoje stvari, izgleda da Tadić ima najviše šanse da pobedi. Ali uznemirujuća pobeda Nikolića i dolazak ekstremističke vlade mogli bi dovesti do toga da pregovori još više izmaknu kontroli. Wegova Srpska radikalna stranka (SRS) mogla bi sklopiti koaliciju sa Koštuničinom Demokratskom strankom Srbije (DSS), čime bi evropska budućnost Srbije bila još više dovedena u pitanje. Kada se sve ovo uzme u obzir, Zapad se mora zapitati da li je slobodno Kosovo vredno daljeg ponižavanja nestabilnog Beograda, koji podržava Rusija i koji se nalazi u srcu Balkana. To je jedna mala, siromašna istočna zemlja, koju će EU na kraju možda želeti više nego što ona želi EU. Newsweek