Mučenici iz Sindžara

Centar za borbu protiv terorizma pri američkoj vojnoj akademiji „Vest Point” objavio je dokumenta zaplenjena prilikom napada na jedno uporište boraca Al kaide u Iraku u blizini grada Sindžar kod iračko-sirijske granice oktobra 2007. godine. Radi se o spisku sa detaljima o 606 stranih boraca koji su u Irak došli između avgusta 2006. i avgusta 2007. godine. Formulari, koji su popunjavani prilikom dolaska na iračku teritoriju, sadrže identitet, ratno ime, države i gradove odakle potiču, brojeve telefona i u velikom broju slučajeva fotografije regruta koji su klasifikovani najčešće kao “borci” ili “mučenici”, u prevodu bombaši samoubice. Takođe, u formularima je navedeno i gde su se obučavali, preko kojih država su stigli, i finansijski doprinos regruta Al kaidi. Američki zvaničnici veruju da je Sindžar dugo bio glavna stanica za pridošle strane borce i da je pobunjenička ćelija koju su američke snage napale, na teritoriju Iraka prebacila i do 90 posto svih stranih boraca. Ovo na neki način potvrđuje i statistika, jer je, posle napada na Sindžar, broj samoubilačkih napada u Iraku u oktobru iznosio 16, dok ih je prethodnih meseci bilo dvostruko više, a samo u martu skoro 60. Strani borci odani Al kaidi počeli su u Irak da stižu i pre američke invazije na ovu zemlju početkom 2003. godine. Prvi vođa “Al kaide u Mesopotamiji”, kako se nazivaju, Abu Musab al Zakarvi, stigao je na sever Iraka tokom 2002. godine, pošto je preko Irana pobegao iz Avganistana. Zakarvijeva organizacija u to vreme zvala se “Tavhid val džihad” (monoteizam i borba) i njenu osnovicu činili su borci poreklom iz Jordana, Sirije i određeni broj Kurda okupljenih u islamističkoj organizaciji “Ansar al islam”. Zakarvi se na odanost Al kaidi i njenom vođi, Osami bin Ladenu, međutim, zakleo tek oktobra 2004. godine. Al kaida u Iraku na početku svog postojanja trudila se da regrutuje Iračane i izgradi što bolje odnose sa nacionalističkim i pobunjenicima odanim Baas partiji, ali njena brutalna taktika i verski fundamentalizam Iračane su više udaljili nego što su ih privukli ovoj organizaciji. Posle krvavih sukoba sa iračkim nacionalistima i neuspelih napada na tri hotela u Amanu, Al kaida u Iraku priklonila se januara 2006. iračkoj organizaciji “Madžlis šura al mudžahedin” (Mudžahedinski savet šura). Po Zakarvijevoj smrti, juna 2006, zamenio ga je Abu Hamza al Muhadžir, čovek kojeg su SAD identifikovale kao egipatskog državljanina Abu Ajuba al Masrija. Oktobra 2006. Al Muhadžir objavio je formiranje “Davlat al Irak al islamija” – Islamske države Irak – za čijeg je emira postavio Abu Umara al Badadija. Poput Mudžahedinskog saveta šura, i Islamska država Irak imala je za cilj da Al kaidi u Iraku da domaće lice. Iako nema sumnje da je Al kaida u Iraku u svoje redove uspela da regrutuje mnoge Iračane, vođstvo i njena osnova su uglavnom strani, najviše zbog toga što lokalnim iračkim pobunjenicima nije toliko stalo do globalnih ciljeva Al kaide, nego do domaćih problema kao što su bezbednost, raspodela moći i novca, kao i verski sukob između manjinskih sunita i većinskih šiita. Originalni, domaći pobunjenici u Iraku sastoje se od sunitskih nacionalista, pristalica Baas partije Sadama Huseina, šiitskih milicija i islamističkih organizacija. Wihove organizacije ne mogu se mešati sa Al kaidom. Međutim, ako Al kaida za svoju borbu u Iraku nije mogla da pridobije značajniji broj Iračana, to, kako pokazuju “dokumenti iz Sindžara”, nije slučaj sa mladićima iz drugih delova sveta. Analiza ovih dokumenata ukazuje da je ubedljivo najveći deo stranih boraca Al kaide u Iraku poreklom iz Saudijske Arabije – 41 posto, odnosno 244 od 595 formulara u koje je bila upisana nacionalnost regruta. Druga je Libija sa 18,8 posto, odnosno 112 boraca, zatim Sirija (8,2 odsto i 49 boraca), Jemen (8,1 odsto i 48 boraca), Alžir (7,2 odsto i 43 borca), Maroko (6,1 odsto i 36 boraca) i Jordan (1,9 odsto i 11 boraca). Među stranim borcima zabeležena su i dvojica iz Francuske i po jedan iz Bosne, Belgije, Velike Britanije, Kuvajta, Libana, Mauritanije, Omana, Sudana i Švedske. Prosečna starost regruta bila je 24-25 godina. Najstariji je imao 54 godine kada je došao u Irak, a najmlađi, koji je stigao 23. septembra 2006, bio je rođen 1991. i imao svega 15 godina. Starost regruta ukazuje na to da većina nisu prekaljeni veterani sa drugih bojišta, nego dobrovoljci koji prvi put dolaze na ratište. To je upravo činjenica koja analitičare najviše i zabrinjava, jer znači da se radi o novoj generaciji pobornika džihada. Zbog toga SAD ne bi smele da pomisle da gubici koje nanose pripadnicima Al kaide u Iraku predstavljaju teške udarce za ovu organizaciju u celini, jer je očigledno da Al kaida sa lakoćom može pridobiti stotine mladića za svoju borbu. Kada je zanimanje regruta u pitanju, najveći deo njih nije naveo svoju profesiju. Od 157 koji jesu, njih 67 (42,6 odsto) su studenti, dok je ostatak pripadao najrazličitijim strukama. Pored studenata, bilo je tu i pet profesora, tri doktora i četiri inženjera. Pristigli regruti odmah po dolasku razvrstani su u nekoliko kategorija, među kojima su najzastupljenije “borac” i “bombaš samoubica”. Nije jasno da li je u dodeljivanju uloga glavni faktor bila njihova želja, ili se radi o zahtevu predstavnika Al kaide. Od 389 regruta u čijim se formularima navodi njihova buduća uloga, njih 217 (56,3 odsto) bili su bombaši samoubice, 166 (41,9 odsto) bili su tradicionalni borci, dok je nekoliko njih imalo specijalizovanije zadatke, kao što su “medijske operacije”, doktori i pravnici. Za samoubilačke napade najviše je izabrano Saudijaca, što potvrđuju i raniji podaci prema kojim su, od 94 samoubilačka napada u Iraku, njih 44 izvršili Saudijci. Prema dokumentima iz Sindžara, od 244 saudijskih boraca njih 151 (61,8 odsto) dobilo je određenu ulogu. Od tog broja njih 76 (50,3 odsto) bilo je namenjeno za samoubilačke napade. Međutim, regruti drugih nacionalnosti dobijali su ulogu bombaša samoubica u većem procentu. Tako je od 61 Libijca, koliko ih je dobilo buduću ulogu, 51 (85,2 odsto) izabran za “mučeništvo”. Visoki američki vojni zvaničnici veruju da, pored toga što su Saudijci najbrojniji među regrutima, saudijski državljani spadaju i u najveće finansijere Al kaide u Iraku, što se objašnjava time da “ne žele da šiiti postanu dominantni u Iraku”. Kada je o Libiji reč, američki zvaničnici godinama su je svrstavali u grupu država koje su sponzori terorizma. Prošle godine, međutim, SAD su Libiju uklonili sa te liste i ponovo uspostavili diplomatske odnose, a američki državni sekretar, Kondoliza Rajs, za Tripoli je rekla da se “odrekao terorizma i odlično sarađuje” u borbi protiv terorizma. Zbog toga malo čudi što je upravo ova zemlja druga po broju regruta u Al kaidi u Iraku. Sa druge strane, u oči upada mali broj regruta iz zemalja koje se smatralo da pružaju glavnu podršku Al kaidi u Iraku. Leta 2007. godine, američki zvaničnici procenjivali su da je oko 20 posto stranih boraca u Iraku poreklom iz Sirije i Libana. U dokumentima iz Sindžara, međutim, nije bilo nijednog Libanca, dok je Sirijaca bilo svega 56, odnosno osam posto.