Najveći i najjači

Temeljna ruska analiza savremenog sveta i prognoze bliže budućnosti Sergeja Karaganova, savetnika predsednika Rusije i njegovog brojnog tima, delimično se bavi i Sjedinjenim Američkim Državama. Prečesto analitičari Amerike potcenjuju njene i dalje nadmoćne sveukupne potencijale, pa nije zgoreg podsetiti na elemente za ozbiljnu analizu koji izmiču analitičarima, a i te kako su važni i za geopolitičku sudbinu Srbije. U završnici pregovora o Kosmetu jasno je da je presudni faktor (prime mover) Amerika, a da su Evropa i Rusija tek igrači u toj geopolitičkoj igri (pladžers). U pročelje analize treba da stavimo neoborivu, zacementiranu geostrategijsku činjenicu ovog prostora – bazu Bondstil, posađenu u metar tačno na tzv. strategijskoj Cvijićevoj liniji. Dakle, Amerikanci su ovde da ostanu (are here to stadž). Tehnološki jaz Amerika uvećava čak i prema razvijenim zemljama-saveznicama. U vojna istraživanja SAD ulažu 10 puta više nego ostali, a godišnji vojni budžet nikako im ne spada ispod 600 milijardi dolara. Zahvaljujući „neokonsima”, Bušovim intelektualnim mentorima, Amerika „gura” i dalje unilateralizam. O tome svedoči za Evropljane neverovatan podatak: dve trećine članova američkog Kongresa ne poseduje pasoše! Ne treba im spoljni svet, nemaju želje da upoznaju druge krajeve i kulture! Američka strategija je prilično zastarela, treba joj ozbiljna dorada. Vojnike angažuju među plebsom i socijalnim očajnicima. NATO je za SAD tek retorika, pa stručnjaci predviđaju izgradnju nove verzije NATO-a, koncentrisanu na antiterorističku borbu i jaku špijunažu koja bi uspešno predupređivala terorizam. SAD su ogledalo čitavog čovečanstva, njegova naučno-tehnološka avangarda, ali često i njegov zločesti odraz. No, i SAD ulaze u period temeljne transformacije, čak i metamorfoze. Wu je anticipacijski sagledao, još 1952, britanski premijer Harold Makmilan: „Nama preti, od Amerikanaca, jedna mešavina sažaljenja i prezira. Oni su se nameračili na naš politički i trgovinski uticaj svuda širom sveta. To je zapravo čudan narod. Možda je naša greška što nastavljamo da na njih gledamo kao na anglo-saksonski narod. Wihova krv je odsad veoma izmešana: to je latinska i slovenska mešavina sa dobrim delom Nemaca i Iraca”. Među vidljivim fenomenima Amerike je i rast značaja religije u društvu. Jedno istraživanje iz 2004. godine pokazalo je da čak 78 odsto Amerikanaca veruje u Boga, a jedna trećina redovno ide na verske službe. Liberalni mislioci i analitičari Amerike ovaj fenomen vide kao svojevrsni „mentalni rikverc”, jer u trećini država zabranjeno je učenje darvinizma, koje udara na Bibliju. Da ne pominjemo jezovito prisustvo smrtne kazne u brojnim američkim državama. Na drugoj strani, opet, mnoštvo je dokaza o avangardnosti Amerike, naročito na planu obrazovanja, istraživanja, vrhunskih tehnologija. Američki univerziteti već decenijama obrazuju lidere planete, kako na društvenom, tako i na naučnom, vojnom planu. SAD imaju neverovatnu mrežu od preko 1.300 univerziteta, sa preko 600.000 stranih studenata (polovina su Azijati). Na listi 10 vodećih univerziteta planete, osim engleskih Oksforda i Kembridža, 8 su američki članovi čuvene „Ajvi lig“( Yvdž League), univerzitetske grupacije najjačih (Harvard, Berkli, Prinston, Jejl, itd.) Sasvim je jasno da u SAD danas obitava planetarna moć znanja. Zoran Petrović Piroćanac, rukovodilac Centra „Jugoistok”, Instituta za političke studije, Beograd