Teror u Bosni

Ja sam prvi u pisanim medijima, što u bivšoj Jugoslaviji, a što u inostranstvu, postavljene namesnike u BiH posle Dejtona nazvao „Gauleiterima”, sa aluzijom na nemačke nacističke guvernere i teroriste prema narodu okupiranih teritorija i vidim da se taj naziv dobro primio u svetu. Stoga lično osećam veliko zadovoljstvo. Miroslav Lajčak na konkretna pitanja odgovara uopšteno, političkom frazeologijom, kako to Francuzi nazivaju „la lanljue de bois”, u prevodu „drveni jezik”. On odmah kaže da je naredio akciju pretresanja (koje je to već po redu) kuća i stanova porodice Radovana Karadžića na Palama, oduzimanja ličnih i putnih isprava, oduzimanja prava da imaju račune u bankama i još mnoštvo nezakonitih odluka. On suvereno i bez osnovnih znanja iz oblasti pravnih nauka naziva Radovana Karadžića i Ratka Mladića ratnim zločincima, iako to do danas još nijedan sud na svetu pravosnažnom presudom nije utvrdio. Kaže da je taj potez preduzeo po nalogu Haškog tribunala. Pitam se gde su legalne institucije suverene države i članice UN Bosne i Hercegovine kad se taj nazovi sud, umesto sa njima, dogovara sa „gaulajterom” M. Lajčakom? Je li to po zakonu? On zloupotrebljava funkciju i preuzima poslove u nadležnosti države BiH. On vrši teror u državi Bosni i Hercegovini ili je doneo demokratiju a la „Abu Graib” ili „Gvantanamo” demokratiju. I on i njegovi prethodnici, od Ešdauna i Švarc-Šilinga, Petriča i Vestendorpa, nisu došli u Bosnu da mire narode i dovedu stanje da svi bolje žive, nego su došli da se enormno obogate legalnim primanjima koja prelaze i 40.000 evra mesečno, a o korupciji da se i ne priča. Stanislav Božić, Brisel, Belgija