Ružni su budućnost lepote

Priznanja koja je kao plastični hirurg dobio širom sveta brojna su i veoma prestižna, ali njemu je najdraža zahvalnost pacijenata. Rus poreklom, rođen u Županji u Hrvatskoj, svršeni student medicine u Beogradu, stažista u Beogradu, Osijeku i Vukovaru, specijalizant u Nemačkoj, plastični hirurg u Nemačkoj sa ogromnim ugledom, od pre godinu i više dana osnivač Specijalne bolnice za plastičnu hirurgiju “Olimp” u Novom Sadu. Predsednik je Internacionalne akademije za estetsko-plastičnu hirurgiju. Čuveni nemački izdavač Springer prošle godine je objavio njegovu knjigu Aesthetic Surgery of the Facialis Mosaik u Nemačkoj i SAD, uz više nego laskave preporuke, Ulepšao je nekoliko “vlasnica” duplerica iz Plejboja, jednu bivšu mis sveta i mnoge javne ličnosti od kojih nema odobrenje da govori o onome što je radio na njihovom licu i telu. Veoma uspešno je povećavao i povećava penise. Najveća umetnost, jer plastična hirurgija kojom se on bavi je umetnost, predstavlja pokušaj da se reprodukuje lepota stvaraoca, stvoritelja – reći će Dimitrije Pamfilov na početku ovog razgovora. On govori da je estetska hirurgija osma umetnost. Takođe nas obaveštava da je od učitelja hirurga učio tehniku, a o harmoniji ljudskog tela učio je od Fidije, Praksitela, Leonarda, Mikelanđela, Rodena, Dalija... I dodaje: - U poslednjih 20 godina smo više naučili o licu nego u poslednjih 20.000 godina, pa smo pronašli treću i četvrtu dimenziju lica. Do sedamdesetih godina prošlog veka se koža bezmerno povlačila iza ušiju, tačnije samo se zatezala. To je davalo one neprirodne likove poput motocikliste koji vozi 200 kilometara na sat. Devedesetih godina prošlog stoleća pronađena je treća dimenzija, što znači da se kontura poluprofila drugačije definiše, kao konveksno-konkavna. Bitno je da je lice instrument kojim se mi emotivno saopštavamo svojoj okolini i taj aspekt mora da uvažava svaki hirurg koji se drzne da izvrši prepravke na nečijem licu. To znači da vi smatrate kako se lice pacijenta ne sme menjati? - Apsolutno. Pacijent danas više ne želi da izgleda drugačije, već samo bolje, mlađe, lepše, svežije, harmoničnije. Težak propust jednog hirurga je ako neko ne može da prepozna njegovog pacijenta posle operacije, naročito ako pacijent sam sebe na prepoznaje. U svojim knjigama tvrdite da je plastična hirurgija svakog dana sve sigurnija. Čime to dokazujete? - Samo u poslednjih dvadesetak godina otkriveno je više od trideset raznih metoda koje pokazuju gde se, šta i koji mišići mogu zatezati. Vi to zatezanje na licu veoma dobro vidite kod nekih poznatih svetskih zvezda, kao kod Sofije Loren, na primer. Prilikom drugog zatezanja lica, kod ove filmske dive je to urađeno potpuno neprirodno i vidi se iz aviona. Vidite da ona više nema prirodan osmeh, već onaj takozvani socijalni gde se samo usta smeškaju. Iskreni osmeh je pak onaj gde se osoba smeje ustima i očima. Wen prvi lifting je, za razliku od drugog, bio veoma dobar. Znači li to da je moguće uraditi lifting lica, ali ne i vrata i ruku, na primer, pa to ženu i dalje odaje, bez obzira na besprekorno zategnuto lice? - Vrat se danas smatra hirurško-topografskom jedinicom zajedno sa donjom trećinom lica. Postoji odlična metoda presađivanja vlastitog masnog tkiva u lice, gde hormonski estrogeni, receptori iz primarnih seksualnih zona, kada se to presađuje, deluju kao trajna šminka ispod kože, jer se tom metodom estrogen dovodi u lice. Ako se zna da je estrogen poznati ulepšivač, onda je jasno da on u ovim situacijama deluje kao eliksir. Odakle vadite estrogen da biste ga ubrizgali u lice? - Iz unutrašnjih strana gornjih delova butina gde je koncentracija estrogenih receptora najveća. Međutim, ova metoda se ne koristi za vrat, gde se radi samo lifting. Ruke se danas takođe popunjavaju vlastitim masnim tkivom, tako da izgledaju 15-20 godina mlađe. Masno tkivo se takođe koristi kod povećanja i podebljanja penisa. Treba znati da se izvađeno masno tkivo može ostaviti u zamrzivač i kasnije koristiti za eventualne korekcije, kada je to potrebno. Naše žene u javnosti najčešće pokazuju napumpane usne i ugrađene silikone, ali sve to deluje suviše vidljivo i često napadno. Da li to mora da bude tako? - Ima više razloga za to. Mislim da je najpre reč o neprimerenoj želji tih žena a potom o neprimernoj želji onih koji obavljaju zahvat. Dezmond Moris, antropolog iz Oksforda, kaže da je žena morala u toku evolucije, kada smo prešli na uspravan hod, da razvije druge sisteme seksualne signalizacije od ženke šimpanze, na primer, koja svom mužjaku pod nos podmeće zadnjicu. Tako su u prvi plan došle grudi i usne kao sekundarni seksualni signalizatori kod žene, čovečice, kao bi rekao moj pokojni prijatelj, pesnik Brana Petrović. Doduše, danas bi Milosku Veneru pod hitno trebalo poslati na povećanje dojki jer ona za današnje standarde ima male dojke. Dakle, dojke kod žena se pojavljuju kao surogat zadnjice kojom primat šimpanzinica zavodljivo maše. Zbog čega je tečni silikon zabranjen u Hrvatskoj? - Ubrizgavati tečni silikon u lice je veoma opasno jer 40 odsto tih pacijenata ima opasne komplikacije na duge staze. Tečni silikon putuje u pravcu sile Zemljine teže i tako nastaju neprijatne posledice. Imate primer žene koja je dobila tečni silikon u čelo, i posle izvesnog vremena više nije mogla da otvori oči. Kao lekar mogu da kažem da ovu metodu ne bih nikome predložio niti bih se time bavio. Nažalost, to je najjeftinije i najjednostavnije da se uradi. A silikonske grudi, da li su one opasne? - Ne, jer silikon gel ne putuje kao tečni silikon. Međutim, verujem da će ova metoda biti aktuelna još desetak godina, dok ne budemo u stanju da genetskim inženjeringom iniciramo porast grudne žlezde i masnog tkiva dojke kako bi se doziralo to povećanje. Jedna silikonska proteza je, inače, veoma sigurna, i može da pukne samo kad pucaju i rebra u nekim saobraćajnim nesrećama. Inače je veoma otporna na mehaničko opterećenje. Otkuda, onda, priča da ove silikonske proteze pucaju u avionima? - Bilo je slučajeva, kada su proteze bile nekvalitetne i imale u sebi mehurić vazduha, da su pucale u avionima. Međutim, ja volim da citiram odgovor sa jednog međunarodnog skupa tim povodom: Više je džambo-džetova palo sa neba, nego što je proteza popucalo u njima! Liposukcija, iliti vađenje masnog tkiva je veoma tražen zahvat i kod naših žena. Koliko je ona opasna i zbog čega? - Najpre treba reći jedno i najvažnije – ovom metodom se ne skida preterana kilaža, i to najpre treba da rade dijetetski medicinari, a moje je da poboljšam konture tela. Liposukcija postoji od 1972. godine kada je prvi put priključen vakuum na sisaljku i od tada ja ova metoda prebolela sve dečije bolesti. Doživeli smo devet konsekutivnih poboljšanja ove metode. Pre dve godine sam bio pozvan od brazilskih kolega u Rio re Žaneiro da držim predavanje o simetrizaciji i povećanju dojki sa njihovim brazilskim protezama, i tada je prikazana kanila debela 12 milimetara, kao palac, kojom je urađena prva liposukcija. Današnje kanile imaju 5, 4, 3 i 2 milimetra, sve manje i manje što se bliži kraj operacije, ili što je regija koju treba da obrađujemo finija. Danas je kod optimalnog izvođenja liposukcije najbitniji momenat kada na kraju uspravite pacijenta i u tom stanju završite operaciju. Tako najbolje vidite svaki i minimalan pomak u preslojavanju masnog tkiva. Otkuda ta fama, bar kod nas u Srbiji, o brazilskim hirurzima-plastičarima? “U Brazilu imate 140 miliona stanovnika i više od 4.000 plastičnih hirurga, procentualno, oni su u tom pogledu jači od Amerikanaca koji imaju 300 miliona stanovnika i samo pet hiljada plastičnih hirurga. Bio sam četiri puta u Brazilu na poziv svojih brazilskih kolega i držao predavanja u Riju i Sao Paulu. Trenutno je u Brazilu velika priča o protezama u zadnjici, jer su žene u toj zemlji opsednute vlastitim telom, pošto dve trećine života provedu na plaži. Ivo Pitangi je bez sumnje najveći guru plastične hirurgije u Brazilu i on je napravio rasadnik stručnjaka koji pronose slavu ove medicinske grane. Na jednom predavanju u Wujorku, u Muzeju umetnosti i dizajna gde ste govorili o antropodizajnu, jedna posetiteljka vas je pitala kakva je budućnost lepote. A vi ste odgovorili... - Mislim da je budućnost lepote u ružnoći. Jer, estetskom hirurgijom je danas sve moguće. Već sutra ćete u nekom genskom sajber šopu moći da naručite oči, nos, usne, guzu... ili čak u nekoj takvoj butigi da naručite i svoje naslednike. I svi će biti lepi, a to će biti strašno dosadno. Tada će biti zanimljivi samo tipovi kao Semi Dejvis junior, Vudi Alen ili ja. Imate opsežna istraživanja o svojim pacijentima pre i posle operacije. Šta ona govore? - Deset godina sam to radio da bih zaključio kako se posle uspešne estetske operacije kod pacijenata u 40 odsto slučajeva pojačava koncentracija na poslu, a uspeh za 22 odsto. Socijalna prihvatljivost se povećava za 35 odsto, učestaliji su emotivni i socijalni kontakti. A 2004. godine jedan američki kolega je ispitivao plate svojih pacijenata pre i posle estetske operacije i ustanovio da se plata posle toga povećava za pet odsto! Znači, i na takav način je uputno investirati u sebe.