Citat razdora

Novinarka R. Ćirković je u tekstu citirala deo mog opširnog intervjua „Podela uz ‘istorijski sporazum’ sa kosmetskim Albancima” (Glas javnosti od 19. februar 2008). Nažalost, gđa Ćirković nije u ispravnom kontekstu citirala moju misao o tome da bi Srbija trebalo da ostvari uticaj na Kosovu i Metohiji kupujući tamošnja preduzeća. Naime, predstavljajući alternativu sadašnjoj politici, izneo sam i stav o potrebi nove ekonomske politike. Uzgred, nije neophodno da Srbija prizna KiM i tamošnju privatizaciju da bi došla u posed imovine u pokrajini. Uvek postoji mogućnost da se naša država tamo pojavi kao posredni kupac. Gđa Ćirković je trebalo da kritički sagleda ekonomski akcioni plan reakcije na proglašenje kosovske nezavisnosti, o kome nije imala reči pokude. Ministar Dinkić, međutim, ne uvažava činjenicu da u pojedinim mestima gde namerava da ulaže novac iz budžeta, Srbi nemaju vlast čak ni u lokalnoj samoupravi, kao i da plaćaju porez drugoj, „lažnoj”, nezavisnoj državi. Razume se, kao neko ko je bio član Grupe 17, ja slutim razlog takvog odnosa gđe Ćirković. Poznat mi je i cinizam koji prema meni na stranicama NIN-a ispoljava još od političkog uspona g. Dinkića iz 2006. godine, kada me je poredila sa u našoj javnosti ozloglašenim aferašima i jednim tajkunom iz devedesetih godina. Ne zameram gđi Ćirković takav odnos. Rekao bih da je reč pre svega o odušku gneva izvesne, druge osobe. Taj kukavni bes rastužuje, ali ne obeshrabruje. Čedomir Antić