Kako do tuđeg glasača

Kao Dunav kod Beograda široka, izborna koalicija “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, najverovatnije će biti ozvaničena u trenutku kada čitate ovaj tekst. Koalicija je potvrđena pored evropskog Dunava u “Reci”, zemunskom restoranu sa pevanjem i igranjem. Mlađan Dinkić je tamo bio posle neuspešnih razgovora sa ekipom DS-a. Nisu mogli da se dogovore kojem istraživanju javnog mnjenja da veruju: jednom koje je G17 videlo na oko 4 odsto ili drugom u kome ima dva puta više. Razišli su se bez dogovora, odlučni da rizikuju. Boris Tadić nije hteo da rizikuje. Iskustvo ga je naučilo da Dinkić pred izbore ima oko 4 odsto, ali da tokom kampanje ume da se digne za dva-tri odsto i da preskoči izborni cenzus. Ali, šta ako ovi izbori budu izuzetak koji potvrđuje pravilo o Dinkićevim sposobnostima da stiče glasove tokom kampanje. Elem, Tadić nije hteo da rizikuje da Dinkić ostane ispod cenzusa. Pozvao je lidera G17, ovaj mu je rekao “Dođi u Reku”. Posle su ljudi od poverenja utvrdili detalje: G17 će imati 23 odsto mandata i neće tražiti mesto premijera i nadležnosti nad vojskom i policijom. I još, pravni eksperti DS-a treba da vide kako da se izvede da G17 ne raspolaže apsolutno slobodno svojim mandatima kako bi se ograničila Dinkićeva sklonost ka rušenju vlada. Kada je G17 ušao u koaliciju u kojoj su već bili DS i SDP Rasima Qajića nije više bilo razloga da se u njoj ne nađu i ostali, a pre svih SPO. Partija Vuka Draškovića, lider demokratskog bloka devedesetih, tražila je pet mandata. Dobiće najverovatnije četiri, a svi će biti sretni ako u zajedničku kutiju donese između 50.000 i sto hiljada glasova. Ostalo je još da se utanači dogovor sa Nenadom Čankom. On će ići samostalno na vojvođanske izbore i na osnovu tog rezultata dobijaće i poslaničke mandate u Skupštini Srbije, ali je izvesno da će ih imati manje nego što ih je dobio od Čedomira Jovanovića. Poslednje pritoke ove koalicije biće stranke manjina (Bunjevci, Bugari, Rusini, Slovaci...) i SDPO Veroljuba Stevanovića. Tako će izgledati koalicija koju će predvoditi Boris Tadić i time će biti okončane sve izborne matematike ko koga dobija i odbija. Pošto su se Vojislav Koštunica i Velimir Ilić u roku od hitnije od hitnog dogovorili o koaliciji, takozvanom demokratskom bloku je ostalo da razmisli kako da izađe na izbore. U opticaju su bile dve mogućnosti. Prva, da Tadić pobode barjak na sred polja i da kaže “Svi na okup”. Takav “savez svih” imao bi bar dve slabosti. On ne bi značio veći broj glasova od prostog zbira glasova stranaka koje se okupe pod barjakom. Naprotiv, mogao bi da donese i manje glasova pre svega zbog netrpeljivosti birača G17 i Liberalno demokratske partije. Bar trećina glasača koji su prišli G17 posle nestanka Pokreta snaga Srbije nema preteranog razumevanja za LDP. S druge strane skoro ceo LDP na račun Dinkića ume da iznese brdo primedaba. U koalicionoj računici uopšte nije važno da li je tačno to što misle G17 i LDP i ko je tu u pravu – gleda se samo račun, broj glasova. U takvoj situaciji Tadiću je lakše bilo da pod barjak uzme Dinkića nego Jovanovića. Nije reč samo o ličnim odnosima lidera, nego i o uverenju Tadića da sa Dinkićem u koaliciji ipak može da računa na prebege iz biračkog korpusa Vojislava Koštunice. Savez sa Jovanovićem bi ih rasterao pošto valjda niko u DSS-u ne sumnja da bi ceo njihov partijsko-savetnički vrh bio stavljen na poligraf, ako bi se pitao lider LDP, koga je u prvoj prilici Koštunica prikopčao na tu spravu. Drugi problem koalicije svi pod Tadićev barjak je što bi ona imala mnogo ljudi koji bi bili idealni za kontrapropagandu SRS i DSS. Koštunica to najbolje dokazuje uporno ponavljajući “koalicija Čanak, DS, G17 plus”. Zna Koštunica ko u toj koaliciji kosi, a ko vodu nosi, ali je svestan da izvlačenjem Čanka u prvi plan sprečava odlazak svojih kolebljivaca u Tadićev tabor. Samo je pitanje vremena kada će DSS preuzeti od radikala napad na Dinkića, kao što je iz usta radikala preuzeo formulacije o bogatstvu Božidara Đelića. Tako će, ne napadajući direktno DS i Tadića, što ne vole da čuju mnogi birači DSS, takozvani narodnjaci ipak moći da ratuju na dva fronta: “Oni su izdajnici” (Čanak) i “Oni su korumpirani” (Dinkić). Još bi srećniji bili Koštuničini savetnici da se u Tadićevom jatu našao i Jovanović. Očas bi izborna mašina DSS-a zaboravila da u toj koaliciji postoji Tadić, sveli bi je na Čanak-Čeda. Tadić bi u tom slučaju morao da brani lik i delo ove dvojice i teško da bi mogao da promoviše svoju politiku, koja se u bitnim delovima razlikuje od stavova LSV i LDP. Tri kolone bile su druga opcija proevropskog bloka: DS, G17 i LDP. U tom slučaju DS bi imao znatno veće mogućnosti da uđe u biračko telo DSS-NS. Oko 35 odsto pristalica DSS-a tvrdi da im je ulazak u EU važniji od Kosmeta, što je i te kako značajan pokazatelj podeljenosti stavova u ovom korpusu. U stranci Velimira Ilića je taj procenat nešto veći, a prelazak kikindskog odbora NS u DS je najbolji dokaz za to, iako Tadićev tabor još nije suočio Koštuničinu družinu sa činjenicom da rezultat njegove politike može da bude “duplo golo” odnosno “ni Kosmet ni EU”. Ovu tezu mnogo je lakše dokazivati od Koštuničine tvrdnje da je Čanak perjanica Tadićevog bloka. Ako bi, dakle, DS privlačio kolebljive “narodnjake”, krilo predvođeno sa G17 bi bio mamac za one kojima Evropa nije ideologija nego je interes. Za Dinkića bi mogao da se “zakači” i SDPO Veroljuba Stevanovića, ali i glasači Sulejmana Ugljanina kojima je Koštuničina bliskost sa radikalima neprihvatljiva. Jovanovićeva kolona bi privlačila glasove onih koji su uvereni da Srbija nema budućnosti bez EU i za koje je to više ideologija nego interes. Osnovni problem pojavljivanja proevropske koalicije u tri kolone jeste što je nemoguće zamisliti da one imaju jedinstveni izborni štab koji usklađuje njihove izborne govore i sprečava uzajamno napadanje. Ispalo je na kraju da u proevropskom korpusu nisu ni svi pod jednim barjakom ni u tri kolone, a istraživanje završeno u utorak pokazuje da je koalicija “Za evropsku Srbiju” izjednačena sa SRS. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić nisu imali nijedan od problema Evropljana i “narodnjaka”. Za razliku od jednih i drugih oni idu sami na izbore. Pustiće Koštunicu da priča o Kosmetu, jer to više koristi njima nego dvostrukom premijeru. Koštuničina priča o izdajnicima i korupcionašima može samo da neodlučne otera radikalima, a nikako ne može da iz radikalske reke uzme vodu za svoje sušne njive. Jer u obe priče “narodnjaci” deluju samo kao kopija radikala, a u situaciji “ili-ili” kakva će biti 11. maja glasa se za jedno ili drugo “ili” a ne za “nešto između”. Dokaz za to su ispitivanja koja pokazuju da je 46 odsto birača DSS-a glasalo na predsedničkim izborima za Nikolića a 45 odsto za Tadića. Da će radikali prepustiti “narodnjacima” da “svoje” birače teraju u njihovo dvorište videlo se iz pojavljivanja Aleksandra Vučića u “Poligrafu” B92. Gen.sek. radikala je svako pitanje o Kosmetu odmah menjao za “droga u školama”, “ljudi umiru pred bolnicama”... Time radikali ne prekidaju davno započeti ulazak u biračko polje socijalista koji vole da govore za sebe da su “majka” siromašnih, gladnih, poniženih, obespravljenih. I do sada je skok radikala bio pre svega na štetu socijalista i Nikolić i Vučić neće tu ništa da menjaju, naprotiv, jer ne bi imali ništa protiv da Dačić ostane ispod cenzusa, pošto nisu sigurni kome će se carstvu privoleti posle 11. maja. U utorak (18. mart) uveče Ivica Dačić, lider socijalista, bio je siguran da će napraviti koaliciju u kojoj će biti i stranka penzionera i Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme, čiji sigurni glasovi mogu da imaju presudan značaj u tesnim izbornim utakmicama kakve predstoje 11. maja. Dačićev posao biće da utvrdi svoje biračko telo, a ne da ulazi u bilo čiji zabran. U tom poslu za njega će najsloženija jednačina da bude koliko mu pomaže, a koliko odmaže prognoza da posle izbora može i sa Nikolićem i sa Tadićem. Biće dobro ako je vrhunac glasača socijalista da vide svoje u bilo kakvoj vladi, a loše ako im se ne bude dopala “dvoličnost” vrha SPS-a. Pružajući ruku Tadiću lider LDP Čedomir Jovanović pokušao je da izađe iz “tvrdog jezgra” svojih glasača koje nije uzdrmano odlaskom Nenada Čanka. Ali njegovom dobrom rezultatu na izborima najviše će da doprinese stav istraživača javnog mnjenja da LDP sigurno prelazi cenzus. Neopredeljeni i apstinenti su njegova veća šansa od partijski opredeljenih. Posao odbrane sopstvenog biračkog tela imaće još i Ištvan Pastor čiji je zadatak da ponovi rezultat sa predsedničkih izbora, jer ne treba očekivati da ulazi u bilo čije biračko telo.