Plejboj

Trebalo je pedeset godina da srpski plejboji dopuste da se u Beogradu pojavi američki “Plejboj”. Do tog našeg sadašnjeg vremena umereno erotski časopis je napunio punih pedeset godina.

NJegov osnivač Hju Hefner imao je njuh, osećao je buduće vrednosti. Nije slučajno što se na prvoj stranici rasteglo privlačno telo buduće holivudska megazvezde Merilin Monro. Naša Merilin Monro na naslovnoj strani prvog srpskog broja “Plejboja” Olivera Kovačević raširila je noge kao Ajfelova kula, daleko manje obnažena. Poznata TV-voditeljka upala je u “klopku” da se brani što je prihvatila ponudu.

Od pornografije “Plejboj” brani visoki profesionalizam, duhovitosti odličnih karikaturista i intervjui najpoznatijih ličnosti sveta. Tako sam u jednom od davnašnjih brojeva “Plejboja” pročitao jedan od najboljih intervjua sa Žan-Polom Sartrom. A jedna od mojih omiljenih zabava je da poslovički skrivenog zeku nađem negde u oskudnoj odeći naslovne “Plejbojeve” ribe.

Do magazina sa tim imenom, osnovanog 1953. godine, reč plejboj (playboy) imala je nešto drugačije značenje, najbliže francuskom izrazu bonvivan, bogataš koji uživa u radostima života, što su u drevnoj Heladi zvalo hedonist.

Sa irskim piscem DŽonom Milingtonom Singom , koji je napisao komad “The Playboy of the NJestern NJorld”, smisao se menja. Sada je to mladi plejboj i nebogati momak iz irske divljine. To je veseljak i raspusnik Kristi, koji se hvali da je ubio oca i koji zato postaje ljubimac žena i ideal seljana, dok se ne pojavi živ njegov otac, matori Mahon. Na premijeri u Dablinu godine 1907. desile su se velike demonstacije irske omladine koja je bila uvređena grubim rečima i ismevanjem irske hvastavosti. Danas je Sing neprikosnoveni klasik. Igralo ga je JDP 1962. godine pod nešto prepoetizovanim naslovom “Vilovnjak od zapadnih strana”. Da li će to biti i naš Siniša Kovačević sa svojom dramom “Sveti Sava”, kada buduća pokolenja shvate da je to komad u slavu svetom Savi, koji je od mladalačkog raspusnika, pokajanjem i sazrevanjem postao pravi svetac. Kakva bi to bila drama da nema razvoja.

U našoj pozorišnoj istoriji postoji jedno slavnije prekidanje predstave koje se desilo 28. aprila 1882. godine pod krovom Narodnog pozorišta. Te večeri napredna omladina, neki tadašnji “Otpor”, prekinuo je predstavu Sarduove satirične komedije “Rabagas” zato što ismeva napredne snage tadašnje Francuske.