Srbija je Kosovo

Onog dana kada je nelegalno proglašeno nezavisno Kosovo, a licemerne države krenule da taj bastard priznaju kao svoje čedo, počela je da kruži parola – Kosovo je Srbija. Naš plivač Milorad Čavić, jedan sjajan momak i veliki sportista, nije zaboravio na nepravdu Jenkija i njihovih slugu, koju su nam silom naneli i, pošto je osvojio zlatnu na evropskom prvenstvu, prilikom proglašenja pobednika izašao je na pobedničko postolje u crvenoj majici na kojoj je, belim slovima, ćirilicom, pisalo Kosovo je Srbija. Sve ovo zbivalo se u holandskom gradu Ajndhovenu, u zemlji lala, čiji su vojnici, kao poslednje kukavice, pobegli iz Srebrenice i kumovali zločinu koji je tamo učinjen. I sad sledi skandal: ovi mafijaši iz svetskog sporta suspendovali su Čavića iz daljeg takmičenja, pod izgovorom da je politika zabranjena na sportskim turnirima. Naši teniseri i teniserke, koji su već u svetskom vrhu, igraju turnir u američkom gradu Indijan Velsu, zastave svih učesnika podignute su na jarbole, osim srpske. Učinjeno je to tek posle nekoliko dana. Da li je to politika? U čast pobednika Čavića, Holanđani su, dok je svirana naša himna, podizali umesto srpske zastave, koja u sredini ima grb sa dvoglavim belim orlom i krunom, neku krpu na kojoj su bile samo tri srpske boje, bez grba! Da li je to politika? Mi znamo za lađe francuske i podigli smo Francuskoj spomenik na Kalemegdanu, na kome piše “Volimo Francusku kao što je ona volela nas”, ali malo se zna da su Francuzi, za svoje potrebe, pripremajući se za proboj Solunskog fronta (glavni juriš učinili su Srbi, sa vojvodom Mišićem na čelu), izgradili kratku prugu od Bitolja do Prilepa, uskog koloseka, a da su posle Prvog svetskog rata tražili od nas da im tu prugu platimo. Sudski spor trajao je pedeset godina, ta francuska upornost graničila se sa ludilom i nebitno je kako se sve to završilo na sudu (izgubili su, valjda, taj spor). A Englezi? Čerčil je, na Staljinov zahtev, ustoličio Broza i uveo u Jugoslaviju komunizam, izigravao navodadžiku Doku i ženio srpskog kralja Petra Drugog u vreme rata, kad za to nije bilo vreme, protiv volje kraljice majke i jugoslovenske vlade, ne bi li ga prikazao kao šarlatana i lakše uklonio sa prestola. Nego, nešto o ovim Holanđanima i ljudima koji vode evropsko plivanje. Da li su nas, možda, uzeli u zaštitu, braneći teritoriju Srbije? Ako kažemo da je Kosovo Srbija, zar to ne liči da Srbije nema, a da ima samo Kosova? Možda su Holanđani mislili da je Čavić mogao da nosi majicu na kojoj bi pisalo Srbija je Kosovo. Đavo bi ga znao. Jezički to tako izgleda. Nije valjda da Tulipani znaju srpski bolje od nas? Čitalac shvata da je sve ovo ironija. Nemaju Holanđani pojma ni o čemu, nisu znali ni kako izgleda srpska zastava nego su na jarbol podigli trobojnicu, bez dvoglavog belog orla i krune, oni samo znaju da se mora činiti kako Amerikanci narede i, u strahu od svetskih satrapa, odlučili su da suspenduju Čavića, za svaki slučaj. Američki đavo ne spava. Ostavljamo svetsku sportsku i političku mafiju i vraćamo se zemlji Srbiji. Ovde je grunulo iz svih topova. Raspisani su izbori (bogu fala, poslednji put glasali smo još pre dva meseca), a kampanja se već vodi bez milosti. Samo je uništen i unakažen politički protivnik – dobar protivnik, da parafraziramo američkog generala Šermana, velikog ratnog zločinca i masovnog ubicu Indijanaca, koji je rekao da je samo mrtav Indijanac dobar Indijanac. Neki veruju da je to rekao njegov podređeni komandant, general Kasper, koga je Bik Koji Sedi, poglavica Sijuksa, potukao do nogu, pošto je ovaj ludak spalio mnoga indijanska sela, poubijao žene i decu i četrdeset miliona bizona, ili bafala, koji su Indijancima bili sve. Tada je predsednik Amerike bio Linkoln, ali on je ćutao. Danas važi za jednog od najslavnijih državnika sveta. Svet je uvek bio jedna prostitutka. Slutimo da će se većina površnih voditelja sa malih ekrana zapanjiti što pišemo o prošlosti, koja se dogodila, a ne o budućnosti, koja se nije desila. Pišemo zato što je američka prošlost – i sadašnjost i budućnost za one koji njima stoje na putu. O budućnosti pouzdano govore vračare. Mi u Srbiji imamo jednu čudnu stranku, koja nema ništa protiv da Kosovo bude nezavisna država. Mudraci. Prema najnovijem istraživanju jedine ozbiljne srpske agencije za ispitivanje javnog mnjenja, Liberalno-demokratska partija ima tri i po odsto birača. U Utisku sedmice predsednik te stranke sam je bio gost, a pre njega tu čast imali su samo šef države i važan srpski radikal. Da li je reč o malajskom ludilu zvanom amok, teško je reći. Normalno nije. Napravljene su koalicije za izbore, radikali idu sami, izbori su za mesec i po dana, pisaćemo o tome više kad bude vreme, a sada ćemo čitaocima ponuditi nešto što se zove čudo neviđeno. Novinarka Gordana Suša, koja vodi, odskora, političku emisiju na Pinkiju, danas podseća na nesrećnog Jašu Prodanovića, sklonog oportunizmu (kralju veran, Titu odan). U vreme kada je vladao komunizam, bila je glavna na državnoj televiziji. Kad je krenula borba protiv julovaca, bila je glavna protiv julovaca. Danas vodi političku emisiju na privatnoj televiziji jednog bivšeg velikog julovca, koji je demokrata. Da, kad je Demokratska stranka izbila u prvi plan, mnogi crveni, crni, rozikasti, plavi, mrki i zeleni naglo su požuteli. Sad se držite za stolicu: prošle nedelje objavila je Suša sopstveno istraživanje javnog mnjenja, pa evo rezultata – Demokratska stranka ima pedeset odsto, Čedina dvadeset i sedam (zemljo, otvori se), radikali su pali strašno i imaju samo dvanaest odsto, a Koštunica jedva prelazi cenzus. U toj emisiji učestvovao je predsednik Tadić (bio je i Žare), i predsedniku jeste bilo sve to neprijatno, upitao je da li je ovo možda krivotvoreno, pa je farsu pošteno prekinuo: premijer će biti, rekao je, ili iz moje stranke, ili iz stranke radikala. Novinarka Suša najavila je da se njeno istraživanje nastavlja.