Pismo iz Buenos Ajresa

Najlakše je reći da su tabloidi smeće! Sva ta čedomorstva, oceubistva, serijsko klanje najbliže rodbine, sve to je, zaista, nešto od čega ti se utroba prevrne. Ali, zar i Biblija nije sastavljena od kabastih, surovih tabloida po kojima teku potoci krvi pa se, opet, nad tim štivom zaklinjete, Srbi moji, a i vi ostali. Elem, u tabloidu, kao i u Bibliji, svašta piše. Tako čitam da će Tomas Biti, transseksualac iz Oregona, uskoro, trećeg jula, roditi – devojčicu!? Dobro, i Tomas Biti bio je devojčica koja je porasla i rešila da bude muškarac, pa je počela da pije testosterone, ali je, ipak, zadržala ženske reproduktivne organe. Ovde stanem i duboko u ligeštulu uzdahnem. Onda, odmah, požurim da proverim u Bibliji kakve je polne organe imao Adam. Čitam po stoti, po hiljaditi put to biblijsko mesto, čitam ga od kad znam za sebe: “A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog i dunu mu u lice duh životni i posta čovek duša živa... I reče Gospod: Nije dobro da je čovek sam. Da mu načinim druga prema njemu.” Gospod je, dakle, napravio Evu da Adamu ne bude dosadno, a ne zbog produženja ljudske vrste. Jer, ako je Eva bila klonirana od Adamovog „rebra”, ona i nije mogla da rađa. Mada Eva, navodno, „rađa” Adamu Kaina i Avelja, ali znate već kako se to završilo. Bratoubistvom. I za to bratoubistvo Gospod štiti Kaina i svakom ko digne ruku na Kaina, preti SEDMOSTRUKOM osvetom! To, priznaćete, nema ni u srpskim tabloidima! Ali, idemo dalje. Da bi utešio Adama za gubitak Avelja, Gospod udesi da Eva “rodi” Sita. Ali, Situ se rodi Enos, a ime majke Enosove se ne pominje. Kao da je Gospod, od Enosa pa sve do Avrama, rešio da funkciju rađanja vrati – MUŠKARCU! I, gle čuda, od Enosa pa do Avrama svi žive, uglavnom, devetsto i pedeset godina. Ni to nema u tabloidima. A od Avrama, pa do naših dana, kada se funkcija rađanja ponovo vraća ženama, ljudski vek počinje da se naglo skraćuje!? I ne kudite me, „Žene u crnom”, a i vi ostale ženobraniteljke! Ne mislim da je bolje da muškarci ostaju trudni, hoću samo reći da su starozavetni klonovi bili samo dugovečni transseksualci. Tu se Jung na šamlici vrpolji sve pućkajući na srebrnu patarensku lulu: “Ako muškarac u sebi ima i animusa i animu, ako, dakle, ima mušku ali i žensku dušu, onda Adam mora da je bio transseksualac, sposoban i da rađa, pa je tako prvo rodio Evu...” Slušam Junga sa Biblijom na kolenima i gledam na prazan teren FK “Obilić”, a u stomaku kao da mi se nešto gica. Hoće to od tabloida, ali hoće i od biblijskih priča... A nedelja je i dan kao rođen za praznik proleća. I, ajd, šta ćeš, šipči na Avalu, a ona se sva umirisala od poljskog cveća. Nego, Olja pronašla neku strmu stazu, pa mi stopala iz klompi ispadaju, pa, hvataj, brale, klompe u ruke te se, onako, u čarapama, penji gore, do Meštrovića... Kad, eto, za mnom stenje i Jung. Stenje Švajcarac po strmoj stazi, a samo takve vode do Boga. Stenje starina ali ne odustaje, pa mi još i savete daje: “Znaš, tvoja anima, tvoja ženska duša u tebi je snažno razvijena, sigurno bi bio dobra majka. I, prava je šteta što ne možeš da rodiš, prava je šteta što pored muških nemaš i ženske genitalije koje Adamu nisu manjkale...” Tu, ispod započetog Avalskog tornja, još jednom, zažalim što nemam ženske genitalije, ali zato, brale, imam smisla za etimologije. Jer, setim se, Gospod kad je Evu iz Adama porađao, ovako je rekao: “Neka se zove Žena, jer iz čoveka je UZETA!” I, kod mene na jugu i danas se kaže da je žena uzeta iz kuće, a uzeti kaže se zemati. ŽENA se, dakle, – ZEMA. Hoću reći, u samom korenu reči „žena” je da se zema, da se uzima: bilo iz tuđe kuće ili iz – Adamove utrobe. Čvrljim se na Meštroviću. Prućio sam se po njegovom usijanom crnom mermeru, a trudnice ispred Mauzoleja šetaju stomake. Oh, kako su važne, kako su ponosite! A Jung mi šapuće na uvo: “Ne očajavaj što ne možeš da rodiš! Uostalom, ti si trudan! Zar ne pišeš novi roman? Zapamti, i tvoja anima je plodna, kao svaka od ovih prpošnih trudnica...” Silazimo „saksom” niz Avalu, a razmišljam o Gospodu. Da li je i On bio trudan? Da li je imao i ženske genitalije? Da li je bio transseksualac kao Tomas Biti iz Oregona... Jer, neubedljivo je ono pravljenje čoveka od zemaljskog praha, od blata, dunavskog ila. Kad, u Gročanskoj, na laptopu, stiglo pismo iz Buenos Ajresa od jednog mog fana, inače, bogataša. Dugo mi nije pisao, pa sam na njega i zaboravio. A pismo počinje dramatično: “Kao zavisnik od Tvojih tekstova, imam zbog toga već duže vreme ozbiljne zdravstvene tegobe. Naime, ako zavisnik počne da dobija loš kvalitet opijata, onda dobije prvo alergiju, pa sve do besplatnog leta u večna lovišta. Jedan od načina da rešim ovaj moj zdravstveni problem je da kupim NIN, a Tebe odmah otpustim. A ako, iz socijalnih razloga, to ne učinim, da Te zadužim za burek, jogurt, mada me to ne bi zadovoljilo. Jer, nisam kao onaj pop i metalostrugar što kupiše 'Glas Podrinja', a od novinara napraviše posilne. Uostalom, i Ti si hteo da onaj mlekadžija iz istog Šapca bude novi gazda NIN-a, a Ti bi bio šef posluge...” Ovde dobijem, baš, trudove. I, moja je trudnoća, verovatno, lažna, ali stomak mi se, baš, grči, zavija od pisma iz Buenos Ajresa. Oh, Gospode, šta sve sebi dozvole bogataši koji misle da su, pri tom, duhoviti i još hoće da ostanu anonimni. I, evo, neću reći ime tajkuna koji bi da mu u NIN-u donosim burek i jogurt. Mada burek, već, u NIN donosim koleginicama, burek od LJupčeta Makedonca iz Dalmatinske, i, gle, nije mi još pala urednička kruna sa glave. Elem, ako sam bio šanker u „Plavom jahaču” i, pri tom, spravljao „loše opijate” za NIN, zašto ne bih bio i „šef posluge” kod gospodina Bogićevića iz Šapca? Pa, Bela Hamvaš je bio magacioner i noćni čuvar na gradilištu i, opet je silne knjige napisao, silne „opijate” je, u gluvo doba noći spravljao i njima ljude danju trovao. Nego, pismo iz Buenos Ajresa nije mi apetit pokvarilo, pa sam na soma iz rerne navalio i brzo ga sa Oljom smazao. A onda sam, uz crno vino Nikolino, ovčiji kačkavalj iz Istre seckao, i, tako sam, nekako, kao nezasita trudnica i zadremao. A u san mi, pogađate, dolazi moja trudna Crna iz Vrčina, te mi na uvo čavrlja: “Baš sam srećna što si ostao trudan, i, videćeš, roditi nije uopšte strašno! Ja sam se, kao što znaš, jedanaest puta porađala! I, ne boj se ni tajkuna iz Buenos Ajresa. Jer, trudnica se, tek tako, ne može otpustiti, niti se može po burek i jogurt slati...” Ah, da sam znao da ću zatrudneti, ne bih čitao da će Tomas Biti iz Oregona devojčicu roditi!