Sa mirisom kiselog kupusa

Ulaz u zemunsku fabriku Galenika – Fitofarmacija i dva dana nakon požara obezbeđuje nekoliko policajaca. Inače, ništa sem toga ne nagoveštava da je u nedelju uveče u krugu ove fabrike izbio požar koji je izazvao širenje opasnih materija u vazduhu i ugrozio stanovnike okolnih naselja. Zaposleni u fabrici rade skoro uobičajeno, a primetne su i novinske ekipe koje, kako tvrde zaposleni, od ponedeljka ujutro “opsedaju” fabriku. Građani okolnih naselja kažu da su bili te večeri uznemireni, pre svega zbog informacije da ne izlaze na ulicu i da zatvore prozore. Osim uznemirenosti zbog novinskog izveštavanja i neprijatnog mirisa koji podseća na miris kiselog kupusa, građani naselja Galenika, Altina, Zemun polje i Batajnica nisu osetili druge posledice toksičnih materija. A one su se te noći širile nebom nad Zemunom. I dok su stanovnici ovih naselja već u ponedeljak ujutro izašli na ulicu i krenuli na posao, za radnike Galenikinih fabrika ponedeljak je uglavnom bio neradan dan. Ako je suditi prema reakcijama zaposlenih u susednoj fabrici lekova Galenika, toksini iz vazduha nisu se razišli ni dva dana nakon ovog akcidenta. Uprkos tome što su iz Gradskog zavoda za javno zdravlje već ujutro javili da razloga za brigu više nema. Nekoliko zaposlenih u Galenika – Fabrici lekova, u utorak, po dolasku na posao zbog mučnine i slabosti vraćeno je kućama. U ovoj fabrici za NIN kažu da su naložili radnicima da u utorak dođu da rade, jer su na osnovu izveštaja Gradskog zavoda za javno zdravlje shvatili da je opasnost prošla. Ivana Rokvić, iz Službe za odnose sa javnošću Galenike, kaže da su gradskom zavodu uputili nekoliko zahteva da ispitaju koncentraciju opasnih materija u fabrici i oko nje, ali oni to još nisu uradili. Gradski zavod za javno zdravlje objavio je preliminarni izveštaj i potvrdio da je u nedelju uveče bilo povećano prisustvo toksina u naseljima oko industrijske zone Galenika, negde čak i do četiri puta više od dozvoljenog. Preliminarni izveštaj Gradskog zavoda pokazao je da je koncentracija dimetoata u vazduhu bila veća od normalne: dva do tri puta veća na mernom mestu u naselju Altina i naselju Zemun polje, tri puta veća u industrijskoj zoni Zemun i na lokaciji blizu robne kuće “Metro”. A primećena je povećana koncentracija i u južnom delu naselja Batajnica. Šta se tačno desilo u nedelju uveče u krugu fabrike Galenika – Fitofarmacija koja se bavi proizvodnjom preparata za zaštitu bilja još uvek se ne zna. U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da je istraga još u toku, ali da još uvek nije moguće reći šta je uzrokovalo eksploziju i požar. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine, najavila je da će ovih dana podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u preduzeću “Galenika – Fitofarmacija”. Krivična prijava, kako je najavilo resorno ministarstvo za zaštitu životne sredine, podnosi se zbog učinjenog krivičnog dela zagađenja životne sredine u većoj meri ili na širem prostoru, kao i zbog izazivanja opšte opasnosti za život ili za imovinu većeg obima. Dvadeset i devet vatrogasaca koji su te večeri učestvovali u gašenju požara prebačeno je na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu, kako nadležni kažu, prevencije radi. Svi oni već sutradan pušteni su kući, a samo dva vatrogasca zadržana su na VMA. Jedan zbog opekotina na rukama zadobijenih prilikom gašenja požara, dok je drugom vatrogascu ovaj incident poslužio da otkrije da pati od visokog pritiska. Dragan Nenadović, generalni direktor fabrike Galenika – Fitofarmacija kaže da je zapanjen dezinformacijama koje su objavljivane u vezi sa ovim incidentom. “Objavljivano je da je izgoreo magacin fabrike, pa su radnici na osnovu medijskih izveštavanja mislili da će ujutro zateći pepeo. Zamislite da policajci nisu do ujutro smeli da priđu fabrici. Umesto toga, ovde se desio samo lokalni požar u prostoriji od 30 kvadrata, koja je čak izolovana od ostalih proizvodnih pogona baš zbog mogućnosti da dođe do nekog incidenta. Nije izgoreo magacin, kako je pisano. Samo jedna prostorija.” Nenadović ne želi da prejudicira rezultate istrage i da nagađa šta je moglo da prouzrokuje požar, ali se pretpostavlja da je otkazao automatski regulator temperature u buradima. “U toj prostoriji se inače nalazi 20 buradi sa po 140 kilograma dimetoata, insekticida koji se koristi za uništavanje štetnih insekata na bilju. Samo četiri od tih dvadeset buradi je eksplodiralo”, kaže Nenadović. Ipak, kako tvrde u Gradskom zavodu za javno zdravlje, bilo je razloga za brigu, jer njihovi rezultati pokazuju da je bilo pojačano prisustvo dimetoata koji je štetan po zdravlje. Dimetoat je inače, objašnjavaju tehnolozi, insekticid koji spada u toksine druge grupe, što znači da je umereno otrovan. Otrov se razlaže za dva do 20 dana, a nema opasnosti da njegovo udisanje u umerenijim količinama ostavi posledice po zdravlje ljudi. Dimetoat je opasan samo u slučaju da se inhalira, udiše ili uđe preko kože u ljudski organizam u velikim koncentracijama. Simptomi udisanja dimetoata su mučnine, povraćanje, malaksalost... Iz nadležnog gradskog Centra za obaveštavanje i uznemiravanje kažu da nije bilo potrebe da se oglase sirene za opasnost, a iz Gradskog zavoda za javno zdravlje da bi oglašavanje sirena samo izazvalo nepotrebnu paniku među građanima. Pogotovo među građanima Srbije koji su 1999. godine slušali svakodnevno sirene za vazdušnu opasnost. U Galenika – Fitofarmaciji procenjuju da je šteta od ovog incidenta oko dvadesetak hiljada evra. I u Galenika – Fabrici lekova kažu da su pretrpeli štetu, ali ne od požara, već zbog toga što je objavljena informacija da se požar desio u fabrici lekova a ne pesticida, koje inače posluju kao dva različita preduzeća već osamnaest godina. Oni su, ljuti zbog uznemiravanja javnosti, poslovnih partnera i klijenata objavili da će ubuduće tužiti svakoga kome se omakne da pobrka Galeniku – Fabriku lekova, sa nekom od komšijskih fabrika. Povodom nagoveštaja da bi valjalo razmisliti o izmeštanju fabrike pesticida iz kruga Galenike, kako zbog ugroženosti stanovnika, tako i zbog toga što se u neposrednom komšiluku proizvode lekovi. Slobodan Tošović, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da priča o izmeštanju nije besmislena, ali je ono sigurno skupo i nepotrebno. On kaže da Srbija proizvodi jako malo sirovina koje se prave na povišenim temperaturama. “Pa Galenika – Fitofarmacija čak ni ne proizvodi dimetoat. Ona ga samo prerađuje, prevodi iz čvrstog u tečno stanje. Tačno je da tu postoji mogućnost ugrožavanja životne sredine, ali to ne znači da Srbija treba da se odrekne opasne proizvodnje. Naprotiv. A to što se u krugu fabrike nalazi i fabrika za proizvodnju lekova a i to što su se naselja približila industrijskoj zoni, može se rešiti na odgovarajući način. Pa i Beč ima industrijske zone u gradskim naseljima, pa nema iseljavanja. Uradi se subzoniranje, naprave se zone zaštite i reši problem”, tvrdi Tošović. Dragan Nenadović, direktor Fitofarmacije, kaže da se ne bi začudio i kada bi fabrika dobila nalog da se iseli sa ove lokacije jer predstavlja opasnost po životnu sredinu. “Na istoj lokaciji smo već 66 godina. I nikada niko nije razmatrao mogućnost da se neko od nas iseli. Registrovani smo za obavljanje ove proizvodnje i imamo dozvole za to. Među prvima smo uradili Elaborat o proceni opasnosti od hemijskih udesa i od zagađenja životne sredine i to je dobilo odobrenje nadležnog ministarstva. Ali posle ovoga što se desilo i kako je sve predstavljeno, ne bi me čudilo ni da nam se uputi zahtev za preseljenje”, kaže Nenadović. Slavica Lekić, iz Inspekcije za zaštitu životne sredine, kaže da nije čula za predloge da se fabrika pesticida iseli iz kruga Galenike. Ona tvrdi da su oni do sada imali sve potrebne dozvole i da fabrika nije ni na koji način predstavljala opasnost po životnu sredinu i zdravlje stanovnika okolnih naselja. “Ti propisi se pooštravaju i zahtevi koji stižu su iz godine u godinu stroži. I ispunjavanje tih zahteva odnosiće se i na fabriku Galenika – Fitofarmacija. Ako tada bude ustanovljeno da su pretnja po životnu sredinu, može se razgovarati o promeni njihove lokacije”, kaže Slavica Lekić. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine podnela je prošle godine 42 krivične prijave protiv zagađivača. A najveći od njih se nalaze u gradskim zonama, blizu velikih naselja. Jer Srbija nema propis koji bi hemijskim industrijama zabranio da se nastane u gradskim sredinama. I ovaj najnoviji ekološki akcident u Srbiji ponovo je potegao pitanje treba li dozvoliti naseljavanje blizu industrijskih zona ili izmeštati fabrike-zagađivače van tih naselja.