Nema izlaza?

Izlaz je u eliminisanju kapitalizma, jer više nisu moguće nikakve popravke. Kapitalizam nije oličen u privatnom vlasništvu, nego u obliku raspodele prihoda firme na kapital, plate i profite, pri čemu kapital pripada firmi, plate radnicima, a profiti vlasnicima. U okviru takve matrice raspodele potpuno je irelevantno ko su vlasnici firme, tj. da li su to privatna lica, akcionarska društva, država ili neka imaginarna društvena zajednica kako je to bio slučaj u Jugoslaviji nakon uvođenja Zakona o udruženom radu. U svim tim slučajevima možemo govoriti samo o kapitalizmu, pa čak i u situaciji kada se u ulozi vlasnika firme nalaze njeni radnici. Prema tome, eliminisati kapitalizam znači eliminisati matricu raspodele u kojoj imovina firme ima tretman kapitala. Osnovnu prepreku na tom putu predstavlja činjenica da ukoliko imovina firme nema tretman kapitala, onda iskazivanje njenog poslovnog uspeha u obliku profita, dobiti ili dohotka gubi svoju realnu i racionalnu osnovu. Radi toga, u tom slučaju ni prihodi vlasnika ne mogu biti dimenzionisani u bilo kojoj srazmeri s ostvarenim profitom, nego se moraju potražiti drugačiji kriterijumi. Standardni lek za takvu recesiju jeste zaduživanje države na tržištu kapitala. Međutim, u tom pogledu postoji granica koju čak ni Amerika ne sme preći. Preostaje samo zaduživanje države kod njene emisione banke prodajom obveznica koje nisu prenosive na druga lica, ali takav potez nije moguće sprovesti u privredi, a da se istovremeno sa novca, a time i sa imovine banaka, ne skine plašt kapitala, tj. da se time istovremeno ne otvori proces tranzicije američke, a time i svetske privrede iz kapitalizma u nekapitalizam. Mirko Katić Toronto, Kanada