Veliki majstor delovao i na Kosovu

Novi veliki majstor svoje detinjstvo i mladost proveo je u Singapuru i na Malti, pošto mu je otac bio u službi britanske kraljevske vojske. Na Kembridžu je studirao istoriju. Radio je kao umetnički ekspert u aukcijskim kućama. Život potom posvećuje malteškim idealima. Prema informacijama samoga reda, on je 1993. prisutan na našim prostorima. Osnovao je „Maltešku dobrotvornu organizaciju Jugoslavije” (MDOJ) koja deluje u Zrenjaninu. U međuvremenu, ima ispostave u vojvođanskim mestima Odžaci, Kikinda, Novi Bečej, Torda. Posebno se pomažu starački domovi. U samom Zrenjaninu radi tim koji brine o bolesnima i starima, pripadnicima raznih nacionalnosti. Postoji i omladinska grupa. Rad se finansira novcem dobijenim iz Mađarske, Nemačke i Francuske. U nacionalno mešovitom banatskom selu Boka, opština Sečanj, koje ima 1.500 stanovnika, nedaleko od rumunske granice, pomaže se dom za stare osnovan 1997. godine od sveštenika Tibora Konca (42). U njemu žive oni čiji su se potomci iselili u gradove ili u inostranstvo Višenacionalan je, kao i region, u domu ima Mađara, Srba, Rumuna. Bave se poslovima u skladu sa mogućnostima, u bašti, kuhinji, ili neguju domaće životinje. Projekat za sada nije velik, obuhvata dvadesetak starih, a vredan je četrdesetak hiljada evra. Slična zamisao postoji i za druga sela. „Maltežani” su znatno pomagali Jašu Tomić kada je selo postradalo u poplavama. Malteški red, čije se osnivanje vezuje za Jerusalim u 11. veku, ima danas 12.500 članova („ritera” i „dama”) u preko pedeset zemalja sveta. Uživa status „subjekta međunarodnog prava” i kao takav održava odnose sa preko sto zemalja, među njima i sa Srbijom. Pri Ujedinjenim nacijama ima stalno predstavništvo kao posmatrač, a u nekoliko zemalja akreditovane izaslanike. Red koji većinom čine civili, održava mnogobrojne bolnice, službe pomoći i razne socijalne ustanove širom sveta. Poglavar se oslovljava sa „njegova visost i eminencija, vojvoda i veliki majstor suverenog viteškog i bolničkog reda svetoga Jovana od Jerusalima, Rodosa i Malte”. Red ima i svoju valutu – skudi, koji vredi 0,24 evra. Kuje svoj novac, a izdaje i poštanske marke. Sedište mu je u Rimu, na trgu „Piaca dei kavalieri di Malta” i ima status eksteritorijalnosti. Kao monaški red osnovan je 1099. godine kako bi pomagao hiljadama hodočasnika koji su dolazili da se poklone grobu Hristovom u Jerusalimu. Papa ga je potvrdio 14 godina kasnije. Članovi su nosili ogrtače na kojima je bio i danas poznat „malteški krst”. Od Arapa proteran, premešta se na Kipar, potom na Rodos, a na Maltu prelazi 1530. Napoleon je monahe izgnao sa Malte, mnogi nalaze utočište u Rusiji gde dobijaju zaštitu pravoslavnog cara Pavla Prvog, sina carice Katarine, koji postaje i veliki majstor reda. Posle Rusije, do dolaska u Rim 1869. red ima privremena sedišta u Mesini, Kataniji, Ferari. Romanovi su od Malteškog reda 1799. dobili desnicu svetoga Jovana Krstitelja kao i ikonu Bogorodice, Odigitriju (putevoditeljku) Filermosku i delić Časnoga krsta. To je čuvano u Zimskom dvorcu kod Petrograda. Ove svetinje su u prošlom veku posle boljševičkog prevrata u Rusiji dospele kod nas i bile u posedu Ruske zagranične crkve, takozvanog Karlovačkog sinoda. Poglavar ove crkve, čuveni mitropolit Antonije Hrapovicki, poklonio ih je kralju Aleksandru iz zahvalnosti za gostoprimstvo ruskim emigrantima. Kada je izbio Drugi svetski rat prenete su u manastir Ostrog. Danas se nalaze u Crnoj Gori. Malteški red, kako se saznaje, nikada nije imao nameru da ih traži nazad. Poklonjene su davno, a sada se nalaze „na dobrom mestu”.