Sećanja Mihaila Markovića

U beogradskoj knjižari Geca Kon održana je promocija prve knjige dvotomnog „Juriša na nebo” akademika Mihaila Markovića. Autor je, kako je rekao, posle razgovora sa dobrim prijateljem odlučio da zabeleži događaje iz vremena kada je bilo više morala i časti i koji su uticali na njegove najbitinije životne odluke. Nakon promocije prvog toma, Marković će predati u štampu i drugi, čiji izlazak i promociju najavljuje za oktobar 2008. godine. O svojoj knjizi Mihailo Marković za NIN kaže: „Jedan moj prijatelj, inače autor četvorotomne knjige o Staljinu, dao mi je ideju za ova moja dva toma. Kazao mi je da nisam ni svestan koliko je moj život bogat nesvakidašnjim događajima, i kako bi trebalo da u društveno-istorijska zbivanja vremena u kome sam živeo ugradim priču o ličnim iskustvima. Nije proteklo mnogo vremena od ovog razgovora, i zaista je došao momenat kada sam počeo da razmišljam na koji sam to način proživeo i doživeo deo istorije u kom sam postojao. U prvoj knjizi opisujem ključnu odluku svog života: proleća 1973. godine, sedeći na frankfurtskoj železničkoj stanici, razmišljam da li da odem u Ameriku gde me čeka karijera univerzitetskog profesora, ili da se vratim u Beograd i pored upozorenja stranih diplomata da je 'gubitak posla najbolje što mi se tamo može desiti’. Iako mi je godila misao o povratku na pensilvanijski univerzitet, nisam se mogao identifikovati sa tamošnjim načinom života. Uzrok kritičnosti prema američkom društvu nalazim u pobuni šezdesetosmaša, kojoj sam i sam bio svedok, a ovome opet u događajima iz 1948. godine. Na taj način 'ljuštim luk’ svog života, međutim, budući da sam optimista, na kraju ipak nešto pronalazim: veru u svetliju i bolju stranu čoveka.”