Prognoza

Otkako se počelo sumnjati u izborne prognoze, narod kao da više ne veruje ni u vremensku prognozu. Kad leti pripeče žega, kažu da se u meteorološkim izveštajima, po naređenju vlasti, smanjuje temperatura da se ne bi moralo proglasiti vanredno stanje. Ja u to ne verujem, ali karakteristično za nas jeste. Starogrčka reč prognoza, od prefiksa pro i glagola gignoskein saznati, najpre se u 17. veku odnosila na predviđanje razvoja bolesti. Meteorološka služba sa mrežom stanica je osnovana u Francuskoj po naređenju Napoleona Trećeg 1870. godine i proširila se ubrzo po Evropi. Služba vremenske prognoze počela je sa radom 1878. godine. Prvi međunarodni kongres meteorologa održan je u austrougarskoj prestonici Beču 2. septembra 1873. godine. Prvi meteorološki izveštaji sa prognozom na radiju počeli su da se objavljuju 20-ih godina, a televizijski krajem 50-ih godina prošlog veka. Američki novinar i statističar DŽordž Horas Galup (1901 – 1984) osnovao je svoj poznati Američki institut za javno mnjenje 1935. godine. Već 1936. godine uspešno je predvideo rezultate predsedničkih izbora kad je izabran Franklin Ruzvelt. Uzgred budi rečeno, prezime mu se u Americi izgovara Rozevelt, što je jedno od neretkih pogrešnih izgovora imena i naziva sa anglosaksonskog govornog područja u vreme kad se kod nas slabo znao engleski. Međutim, Britanci su prezime 32. američkog predsednika izgovarali i izgovaraju kao i mi. Amerikanci kažu Šikago, a ne Čikago, Mišigen jezero, a ne Mičigen. Među saveznim državama umesto Alaska, Mizuri, Vošington, kod nas se uobičajilo Aljaska, Misuri i Vašington. Savezna država Juta u poslednje se vreme pravilno transkribuje, a ne kao nekada – Utaha. A što se tiče izbornih prognoza, američki humorist E. B. Vajt (1899 – 1985) u časopisu “Wujorker” 13. novembra 1848. godine je napisao: “Takozvana naučna prognoza izbornih rezultata nije nikakva nauka već obična crna magija. Narod je po prirodi nepredvidiv. Možeš mu opipati puls, ali ne možeš biti siguran da narod samo što je ustrčao uza stepenište.”