Previše je neistina i krivotvorenja

Vrlo pažljivo sam iščitavao šta su govorili u NIN-u povodom ne/uspelog izbora novog rukovodstva u slavnoj (svidelo se to nekome ili ne, tačno je) Matici srpskoj. I sve mi je to ličilo na orkestraciju (iliti na srpskom: na dogovorena reagovanja). Doduše, lično nemam ništa ni protiv takvog načina reagovanja i pisanja, ali ga smatram u ovom slučaju nepotrebnim. U stvari, štetnim. Čak i kad bi bilo sve istinito ono ružno što je iz nekoliko usta članova Matice srpske rečeno o većini članova Matice srpske, mislim da nije baš najispravnije da to kažu članovi Matice. Pa ne moramo baš mi, njeni članovi, da predvodimo u napadima na članstvo same Matice. Imaće ko to da radi sa strane dovoljno, baš kao što je toga i do sada bilo. .. Ne bih, kao neki lično povređeni pojedinci, da osporavam pravo nikome da odluči šta će, kako će i za koga će glasati. Pa, pobogu, valjda se glasa slobodno – ko za koga hoće. Pogotovo što je to glasanje u Matici obavljeno kulturno, uljudno i vrlo korektno – tajnim putem. I na sprovedenom glasanju, kao član Matice srpske, čestitam Komisiji za glasanje na vrlo korektno obavljenom poslu. Eh... sad što neko „nečiji” nije prošao – nećemo valjda zbog toga mi Srbi da se stalno gložimo i samo o tome da raspravljamo. Drugi to mudrije i pažljivije rade. Čak i kad rade nepravednije. Odmah da kažem, Mira Vuksanovića znam dvadesetak godina, ali ne u toj meri i na način da bih osporavao nekome da glasa za njega, a još manje protiv njega. Toliko o tom ne/izboru. Moje reagovanje na dopis za „Odjeke” koji je potpisao meni vrlo uvaženi i poznati gospodin Laza Čurčić, kao i njegova supruga (ili ćerka, ne znam sasvim sigurno šta mu je) Marija Čurčić i Đorđe Tub – molim urednika „Odjeka” u NIN-u da objavi jer su uvaženi potpisnici potpuno pogrešno naveli četiri nepostojeće u stvarnosti činjenice... Prvo, uopšte nije tačno da je išta toga dana predlagala, zahtevala ili molila „Ćirilica” (ako misle na Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika „Ćirilica” iz Novog Sada). Jedina je istina da je četrdesetak članova Matice srpske (a ne znamo da li je i ko je sve od njih učlanjen i u „Ćirilicu” – nevladino i nepartijsko udruženje građana, na šta po našem Ustavu imaju pravo). Ja, na primer, jesam i član (i osnivač, što je manje važno) „Ćirilice” koja je uvek skupove održavala u Matici (jer su to sasvim podudarne institucije i jedna drugoj uopšte ne kvare posao, naprotiv), ali sam pismo potpisao izričito kao član Matice srpske jer mi je u Matici nužno prva na redu Matica. A znam lično i sasvim precizno da mnogi drugi (u ogromnoj većini) potpisnici predloga koji smo predočili legalno kao članovi Matice, nisu i članovi „Ćirilice”. Čurčići i njima pridruženi potpisnik pisma u „Odjecima” Đorđe Tub mogu ovaj navod najlakše da provere kad uzmu naš predlog s potpisima predat Matici u ruke i uvere se da je Predlog dat u ime članova Matice, a nikako „Ćirilice”. (Zašto su napisali ovu grubu neistinu, ne znam. Možda su nas nehotice povezali s onim koji jeste bio i po „mojoj meri” malo „bučniji” nego što se očekivalo i koji je takođe podržao naš predlog za rešenje poimanja pisma u novom pravopisu srpskog jezika u skladu s evropskom i svetskom praksom i s Članom 10. novog Ustava Republike Srbije?) Drugo, potpuno je neistinita navedena tvrdnja da smo mi nekakve „gospođe i gospoda iz Ćirilice učestvovali u skandalu”(!) u Matici srpskoj. Iz prvog jasno i dokazivo na potpisanom papiru proizilazi da nisu imali nikakve veze članovi „Ćirilice” ni s kakvim „skandalom” jer nismo zastupali „Ćirilicu” kao udruženje... Treće, nikada nismo zaboravili da je Matica srpska „otvarala vrata svoje sale” za naše skupove (mada nam je, ruku na srce, bivši predsednik Matice, bog da mu dušu prosti, pred nama cepao deo plakata u toku tih skupova kada je smatrao da ih je mnogo posvećenih ćirilici). A ako su potpisnici „Odjeka” bili do kraja na sednici – mogli su baš od mene čuti kad sam pred 250 članova Matice srpske to specijalno, uz veliku zahvalnost, naglasio. (Tvrditi suprotno, kao što ova tri potpisnika to čine, besmisleno je za sve ostale prisutne skupštinare u Matici srpskoj 12. aprila 2008. jer su čuli da je Miro Vuksanović prvi, dok je predsedavao skupu, pohvalio to što je Matici od „Ćirilice” odata zahvalnost za ustupanje sale za skupove.) Četvrto, niko od nas članova Matice srpske nikada, pa ni na toj sednici, nije tvrdio ni u šali da Matica srpska ne piše u Matici srpskim pismom. Pa, pobogu, neće valjda pisati engleskim!? Osim, naravno, kad se dopisuje s Englezima. A valjda i Englezi nama u Matici srpskoj pišu ćirilicom kad joj se javljaju na našem jeziku... Peto, valjda potpisnici i sami znaju da ne bi trebalo nama članovima Matice srpske da drže „lekcije” o tome koje je pismo usvojila Matica srpska i primenila u srpskom jeziku prilikom svog osnivanja i prilikom usvajanja kasnije usavršene do krajnosti vukovske ćirilice. Pa u to vreme Srbi po celoj Panoniji koristili su, ma u kojoj državnoj tvorevini tada živeli, jedno pismo – srpsku ćirilicu. Naplavina latinice (ove gajevske, registrovane u svetu kao hrvatske) stigla je otuda gde je žestoko Srbima nametana tek kada su komunisti izmislili samo za Srbe izum u „bogatstvu dvoazbučja”... Potpisnike pisma „Odjecima” – Čurčiće i Đorđa Tuba, očigledno, nije zanimao predlog naše grupe od četrdesetak članova Matice srpske pa nisu shvatili zašto je naš predlog bio izuzetno važan. Možda je njih zanimao samo izbor svojih pulena. Nama je bilo mnogo važnije šta će Matica srpska i njeno članstvo da odluče da rade i kako će da rade, a manje su nas zanimala specijalno nečija imena. I takvih članova Matice srpske, kao što smo bili mi, bilo je mnogo više. Nas nije zanimala pregrejanija atmosfera zbog kadrovskih kombinatorika. Glasali smo po savesti ko za ovog, ko za onog jer mislimo da je mnogo važnije šta će se i kako raditi i novi pravopis urediti, a ne ličnosti koje će biti u upravi Matice srpske... Pošto je na toj sednici predsedavajući baš meni uskratio drugi put reč (a Paroškog je u odnosu na mene očigledno favorizovao jer mu je desetak puta davao reč!) da zatražim glasanje o našem predlogu, mi ćemo, svakako, taj naš predlog (sada u ime mnogo većeg broja članova Matice srpske) skraćeno ponoviti... A što troje pomenutih potpisnika pisma „Odjecima” zahteva da „organizatori provere kome su sve poslati pozivi za Skupštinu” – ne bih imao ništa protiv, ali mi to liči na traženje „podobnih”! Pa da, valjda, ako procene ili izgataju da neki član Matice srpske neće glasati za „njihovog kandidata”, ne sme ni da dobije listić za glasanje. To – ostvareno tako i po njihovom naumu – stvarno bi ličilo na fašizam. Valjda misle da se za Skupštinu nikako ne smeju slati pozivi svim članovima! (Evo da im otkrijem, mada je to potpuno nevažno u vezi s našim predlogom, i ja sam, kao možda i oni, glasao za Mira Vuksanovića, pa molim da me iz slanja poziva ni ovoga puta ne izostave, jer bi u tom slučaju uvaženi Vuksanović dobio glas manje.) I na kraju: što više čitam ova reagovanja, uveravam se da se ogromna većina od 250 članova Matice srpske na samoj sednici ipak (u vokabularu) pristojnije ponašala od ovih dvadesetak potpisnika koji su dosad reagovali posle sednice u Matici srpskoj. Preživeće, sigurno, Matica srpska i ovu malo bučniju izbornu sednicu od 12. aprila 2008. i sva ta pisanija posle. Matica srpska svikla je na – Srbe. Bojim se jedino za neke uvređene prolazne matičare. Svi smo mi u Matici prolazni. Samo je Matica srpska večna. Bićemo važniji i sami sebi samo ako na to nikada ne zaboravljamo i ako ne gledamo samo lične interese. I na samom kraju – neosramoćenog i neponiženog od sebe samog ne može niko ni da osramoti ni da ponizi. Zato nas ovo reagovanje nije ni osramotilo ni ponizilo. Samo nas je začudilo. A reagujemo uvereni da se NIN i dalje drži lepog običaja da da reč i drugoj strani, pogotovo ako je ta druga strana (smišljeno ili neosmišljeno) neistinama napadnuta. Dragoljub Zbiljić, član Matice srpske