A šta bi rekao Tesla

Pet najboljih srpskih tenisera i teniserki, kao članovi srpskog Olimpijskog tima, dobili su svoje poštanske marke. Wihovi likovi našli su se na takozvanim prigodnim markama koje se koriste u redovnom prometu, ali se ne doštampavaju. Ovim poštanskim markama se obeležavaju značajni događaji i jubileji, a usled ograničenog broja maraka koji se nalazi u prometu, posle određenog vremena podiže im se filatelistička vrednost. Ona druga vrednost, nominalna, koja piše na markama i određuje njihovu cenu, napravila je zbrku prilikom promovisanja novih maraka. Jer, marka Janka Tipsarevića “vredi” dvadeset dinara, Nenada Zimonjića i Jelene Janković trideset, Ane Ivanović četrdeset, a Novaka Đokovića “čak” četrdeset i šest. Devojke “iz prve” nisu htele da se pojave na promociji svojih maraka, nezadovoljne što se likovi svih tenisera ne vrednuju jednako. Bilo je malo sastančenja, malo objašnjavanja i konačno su svi naši teniseri zajednički pušteni u poštanski promet. Radmilo Armenulić, nekadašnji teniser i selektor Dejvis kup reprezentacije Jugoslavije, kaže da je, po njegovom mišljenju, napravljena greška što su teniseri različito vrednovani, “kada se već radi o paketu koji je promovisan u sklopu priprema za Olimpijadu”. Sa sportske strane gledano, razumljivo je što našim teniserima, naviknutima na bespoštednu borbu i prolivanje litara znoja za osvajanje svake pozicije na ATP ili WTA listi, može zasmetati ovako proizvoljno rangiranje. Pogotovo što je u ovom trenutku nemoguće izmeriti ko je najbolji u srpskom tenisu. Sa akcijom PTT-a da iznese marke sa likovima tenisera ipak je potpuno drugačije. Poštanske marke su vrednosni papiri, baš kao i novac. Dakle, ako bi po logici po kojoj bi Janko na marki od dvadeset dinara “vredeo” duplo manje od Ane Ivanović, koliko bi onda “vredeo” Nikola Tesla sa novčanice od sto dinara u odnosu na Vajferta sa hiljadarke? A gde bi tu bilo mesto za udarnika Aliju Sirotanovića čiji se lik nalazio pored šest buktinja i cifre od dvadeset hiljada? Akademski slikar Marina Kalezić autorka je serije poštanskih maraka sa likovima tenisera. Ona nam kaže da se te nominalne vrednosti maraka određuju prema poštanskim tarifama, i da se samo zbog toga daju različite vrednosti. “Prigodnim markama se obeležavaju tekući značajni događaji, godišnjice istorijski bitnih događaja ili godišnjice rođenja znamenitih ličnosti. Godinu dana unapred anketiramo sve značajne organizacije koje nam daju svoje predloge. Svake godine imamo desetak stalnih emisija. Božićne ili uskršnje marke, recimo. I izaberemo još desetak. Znači, obeležavaju se isključivo najznačajniji događaji.” Kako kaže Marina Kalezić, poštanske marke su slika jedne zemlje. Pregledom na marke vidi se istorija jedne zemlje, flora i fauna, ali i njena kultura. Na ovaj način, praktično, teniseri su zapravo dobili i pisani trag da su ušli u našu istoriju. Različito vrednovanje tenisera i teniserki, međutim, nije pitanje koje počinje sa PTT-ovim poštanskim markama. To pitanje ogledano u visini premija na turnirima, staro je koliko i tenis. Još od prvog Vimbldona kada je pobednik u muškoj konkurenciji kao nagradu dobio zlatnu korpu za cveće. Pobednice su nagrađivane istom korpom, ali napravljenom od srebra. Bili Yin King, višestruka pobednica gren slem turnira 1973. godine, osnovala je Žensku tenisku federaciju (WTA) upravo u cilju borbe izjednačavanja novčanih nagrada na turnirima. Ona je, recimo, pet godina pre toga kao pobednica Vimbldona dobila tri puta manju nagradu od Roda Lejvera koji je te godine bio pobednik u muškoj konkurenciji. Te 1973. godine, US Open postaje prvi turnir koji nudi jednake nagrade. Ne znamo šta bi Bili Yin King rekla da joj pokažu najnovije PTT-ove prigodne marke. Sve je to deo prerastanja Srbije u zemlju tenisa. Lako ćemo im štampati i marke i dizati ih u nebo, samo da se iz Pekinga vrate sa što više medalja.