Dva predsednika, najbolji i najgori

Predsednici Rusije i Amerike odlaze sa svojih položaja posle osmogodišnje vladavine. Vladimir Putin je to već učinio, a DŽordžu Bušu odlazak predstoji posle novembarskih predsedničkih izbora u SAD. Iako Putin ostaje u politici, sada kao premijer, a Buš silazi sa političke scene, obojica su već pred sudom istorije za ono što su uradili kao lideri dve najmoćnije sile u vreme kad su se one našle između partnerstva i konfrontacije ili, po mnogima, na ivici novog hladnog rata. Putin u istoriju ulazi kao najbolji i najuspešniji predsednik Rusije – ocena je ne samo Rusa, nego i zapadnih analitičara. Američki časopis „Tajm” izabrao ga je za „ličnost godine” u 2007. A u svojoj zemlji Putin uživa podršku blizu 80 odsto stanovništva, kako pokazuju i istraživanja javnog mnjenja i ruski parlamentarni izbori, na kojima se bivši predsednik pojavio kao lider najveće stranke, „Jedinstvene Rusije”. Rusija je dobila novog predsednika, Dmitrija Medvedeva, ali su svi reflektori i dalje upereni u Putina. Buš, iako još na položaju najmoćnijeg čoveka na svetu, kao da je u jeku predsedničke trke za Belu kuću pao u zaborav, primećuje američka štampa. Verujući u svoje zasluge za američki narod, tešio se da „istorija prelazi dug put pre nego što nas dosegne”, ali su ga istoričari gotovo pokopali. U anketi među istoričarima, koju je sproveo Univerzitet „DŽordž Mejson”, 98 odsto ispitanih smatra da je njegovo predsednikovanje bilo „neuspešno”, a 61 odsto njih čak tvrdi da je bio „najgori” predsednik SAD. Ipak, on se ovih dana ponovo našao pod reflektorima. Ali ne, kako je zajedljivo primetio londonski „Opserver”, „zbog nekog novog političkog poteza, nego zbog venčanja njegove ćerke DŽene, na ranču Bušovih u Teksasu”. U široj javnosti Bušova popularnost je u stalnom padu. NJegovu politiku sada podržava samo 28 odsto američkih građana. Dok je Putin sam predložio svog naslednika, Buš je, posle pobede Demokratske partije na izborima za Kongres prošle jeseni, izgubio uticaj i u sopstvenoj, Republikanskoj partiji, sudeći po ponašanju republikanskog predsedničkog kandidata DŽona Mekejna u predizbornoj kampanji. Kad je 2000. godine ušao u Kremlj Putin je, posle raspada Sovjetskog Saveza, zatekao Rusiju pred bankrotom, u ekonomskom haosu i rasulu, opljačkanu u privatizaciji i tranziciji, osiromašenu i poniženu, i pred svetom i pred sopstvenom prošlošću. Čitav sistem, a posebno sistem vrednosti bio je poljuljan, moral oružanih snaga nizak, međunarodni ugled zemlje najniži od kraja Drugog svetskog rata. Putin je tada obećao da će Rusiji vratiti ugled, dostojanstvo i moć „velike i jake države”. Želeo je da do 2015. ruska privreda dosegne snagu makar jedne Portugalije. Uspeo je mnogo više. Istina, pomogao mu je stalni rast cena energetika, nafte i gasa, kojima Rusija obiluje i koje predstavljaju glavnu stavku njenog izvoza. Ali, to je samo deo priče. Uspeo je i da zaustavi pljačku, suzbije nezakonitu moć oligarha i uđe u reforme koje su oživele privredu i poboljšale standard ljudi. Sa stalnim godišnjim privrednim rastom od preko sedam odsto, Rusija je po bruto nacionalnom produktu pretekla Italiju i Francusku i približila se Velikoj Britaniji. Otplatila je, pre roka, velike spoljne dugove i akumulirala devizne rezerve od preko 500 milijardi. Realne zarade u Rusiji sada su tri puta veće nego pre osam godina, a siromaštvo i nezaposlenost su prepolovljeni. Najzad, oružane snage Rusije se modernizuju i danas čine otprilike dve trećine moći nekadašnjih sovjetskih oružanih snaga. Vratio je Rusiji stabilnost, ponos, nadu i pravo da ravnopravno sa Amerikom sudi o svetskim poslovima. Suprotno od Putinove Rusije, SAD su za Bušova mandata oslabile, ne iskoristivši svoju suverenu poziciju jedine supersile. Iako je vodeća snaga ekonomske globalizacije, Amerika je upala u recesiju koja preti da teško pogodi njenu konkurentnu moć i svetsko liderstvo u ekonomiji. Posle terorističkog napada na NJujork 2001, Buš je krenuo u rat protiv nevidljivog neprijatelja – međunarodnog terorizma. Uveo je zemlju u dva rata, u Avganistanu i u Iraku, u drugom slučaju mimo mandata Saveta bezbednosti UN, što je poremetilo odnose Amerike sa saveznicima i nanelo veliku štetu njenom međunarodnom prestižu i uticaju. Osama bin Laden nije uhvaćen, Al-kaida nije likvidirana, a međunarodni terorizam nije oslabio. Kraj rata se ne vidi ni u Avganistanu ni u Iraku. Buš to breme, zajedno sa ogromnim unutrašnjim i spoljnim dugovima, ostavlja u amanet svom nasledniku. U međuvremenu, SAD imaju najveće vojne izdatke od kraja Drugog svetskog rata. Putinova era će trajati i nakon njegovog odlaska iz Kremlja. Bušova je okončana, sa izgledima da bude brzo zaboravljena, dok on još sedi u Beloj kući.