Tumač izborne volje

Tamni oblaci su se nadvili nad još nezrelom demokratijom u Srbiji. Aktuelni apostoli demokratije (čuvari lika i dela Zorana Đinđića), nezadovoljni uspehom na izborima, počeli su da nas uvode u daleku prošlost koju mi kao narod nismo proživeli. Oživljavaju bezgrešnost pape, inkviziciju i indulgencije. Koalicija okupljena oko DS smatra da su oni bogom dani da vode Srbiju i da su im sva sredstva neophodna za ostvarivanje tog cilja dozvoljena. Tadića su promovisali u tumača narodne volje i on se sa dosta entuzijazma prihvatio tog posla. On pri tom zaboravlja da seje seme zla i da poruke koje on kao predsednik Srbije šalje narodu mogu da dovedu do ozbiljnih sukoba među suprotstavljenim stranama. Tadić, koji se svim bićem uneo u ulogu bezgrešnog, može, ako nastavi, da postane toliko grešan da to neće moći da se toleriše. Samoproizvedeni tumač narodne volje se s vremena na vreme transformiše u Glavnog inkvizitora i sa svim dostojanstvom tog lika se obrušava na političke suparnike, a pre svega na Vojislava Koštunicu. U pauzama, između uloga pape i velikog inkvizitora, Tadić socijalistima nudi indulgencije. Uslov je da oni prevare svoje birače i podrže DS. Najveći deo naših apostola demokratije o demokratiji niti mnogo zna, niti ih ona mnogo interesuje. Wih interesuje samo vlast i ono što vlast donosi. Oni se, uostalom, na kursevima koje su devedesetih pohađali u NATO državama nisu ni obučavali da u Srbiju uvedu demokratiju, već su učili kako da osvoje vlast. Ovo je jedna od lekcija sa tih kurseva. Tadić i „Evropejci” uzimajući monopol na ideju evropskih integracija čine marketinšku manipulaciju, jer sve stranke, bez izuzetka hoće to isto. Jedina razlika između „Evropejaca” i ostalih je što oni ne pitaju za cenu, dok njihovi politički oponenti pokušavaju da za ostvarivanje cilja postignu najpovoljnije uslove. Budimir Mrdović, Aranđelovac