Kredibilitet ponuđača?

Pratim od početka rasprave o novom mostu preko Ade Ciganlije (a ne Ade ciganlije!). Tačno je da postoje dve suprotstavljene teze o rešenju mosta koji je odabrala konkursna (pardon, tenderska) komisija. Lično mislim da je ponuđeno rešenje estetski atraktivno i da ne bi narušilo opšti izgled Beograda za putnike koji dolaze sa severa. Sećam se iz vremena svog detinjstva (pre Drugog svetskog rata) kako me je uvek fascinirao „Zemunski most”, kad sam ga gledao kroz prozor stana na Kosančićevom vencu ali i prilikom šetnji po njemu. Van svake sumnje bio je lep, ali i funkcionalan. Wegovim rušenjem 1941. napravljena je šteta nemačkim okupatorima, ali nažalost i Beogradu. Pri tome je zbog loše koordinacije potopljen vojni minolovac koji je upravo prolazio ispod, od posade niko nije preživeo. Da se vratim na novi most preko Ade. Mislim da se u raspravi najviše potencira izgled. Lepota objekta može biti samo jedan od kriterijuma odlučivanja, nikako najvažniji, a pogotovu ne jedini. Ukupna cena (stvarna!) i funkcionalnost su svakako važniji od izgleda. Po tim pitanjima ponuđeno rešenje su oborili stručnjaci koji iza sebe imaju ogromno izvođačko iskustvo i sasvim sigurno potvrđeni autoritet u toj oblasti. Gospodin Janketić priznaje da je to veliki projekat, pa samim tim je normalno da probije predviđenu cenu (sic!). I šta sad? On smatra da nepotrebnu polemiku treba prekinuti i usvojiti rešenje za most, kome se ne zna cena, koji nije čak projektantsko-urbanistički ukomponovan u gradsko tkivo. Oni koji misle drukčije su „konzervativci koji žele vulgarni gredni most”. Znači, bez dalje „emotivne” i nekorisne polemike, pristupiti realizaciji ponuđenog rešenja. Dakle, konzervativcima koji zagovaraju prostačka rešenja (to je uobičajeno značenje vulgarnog), treba zabraniti da bilo šta govore a pustiti jedan od dva „lopovska tima” (kako ih imenuje g. Janketić) da rade svoj posao! Međutim, meni se čini da svi učesnici u raspravi zapostavljaju jedno od najvažnijih pitanja, kredibilitet ponuđača. Do sada se nije čulo, barem u medijima, kakve reference je pokazao ponuđač? Da li su to „Golden gejtovi”, „Ajfelove kule” i sl.? Naprotiv, iz Slovenije stižu vrlo obeshrabrujuće vesti po tom pitanju. Na kraju, na koji način bi izgradnja takvog mosta prokrčila put našim firmama i inženjerima da nude takve projekte širom sveta, kada je u pitanju strani ponuđač? Dipl. inž. Vladimir Lapčević, Beograd