Treći čovek

Bez „Trećeg čoveka” stvari nekad, jednostavno, ne idu. Kad ga nema, ne može se igrati preferans, nemoguće je izvesti neke muzičke komade, hirurg i anesteziolog bez trećeg (na operacionom stolu), nemaju koga da operišu, a bez njega ni Kerol Rid nikad ne bi završio svoj legendarni film. Kad se baš mora, „Treći čovek” se može identifikovati, ali nikad ne znate da li ga možete naterati na učešće u planiranom poduhvatu. Uzmimo Ridovo filmsko remek-delo, „Treći čovek”, s početka hladnog rata, naslovljeno i napravljeno po kraćem romanu Grejema Grina. Kad je traženi „Treći čovek” nađen, desio se fijasko. Priča u filmu teče ovako. Američki trećerazredni romanopisac Holi Martin (Yozef Koten) pristiže u poratni Beč, podeljen na američku, britansku i rusku zonu, iz kojeg mu se javio stari prijatelj Hari Lajm (Orson Vels) obećavši mu posao. Međutim, Holi saznaje da je Lajm dan ranije poginuo u saobraćajnom udesu, i da će odmah biti sahranjen. Na groblju, u tišini, Martin sreće majora Kaloveja (Trevor Hauard) koji mu priča da je Lajm bio okoreli lopov i ubica. Ne verujući, Martin počinje svoju istragu i utvrđuje da u kovčegu nije ležao Lajm već neko drugi. Čovek koga je pokosio kamion, odnesen je s mesta događaja u mrtvačnicu, a u transportu su učestvovala tri muškarca. Međutim, Martin nije mogao da utvrdi ko je „Treći čovek”, jer su dva učesnika događaja negirala njegovo postojanje. Martin potom nastavlja istragu iz koje vidi da je njegov prijatelj Lajm krao penicilin iz gradskih bolnica i preprodavao ga, stvorivši široku kriminalnu mrežu. U drugom delu filma Martin pronalazi Lajma, saznaje da je on, takođe, učestvovao u odnošenju poginulog nesrećnika, iskoristivši priliku da svoje isprave ugura u džep nastradalog i da tako, nestavši iz policijske evidencije, počne stvarati novu biografiju. Pred kraj filma, kroz koji se neprekidno čuje lako pamtljiv zvuk citre, zamišljeni Hari Lajm sedi na klupi čuvenog gigantskog točku u Prateru, i meditirajući izgovara antologijsku rečenicu: „U Italiji, pod Bordžijama, bilo je ratova, terora, ubistava i krvoprolića, ali oni su napravili Mikelanđela, Leonarda da Vinčija i renesansu. A Švajcarci? Imali su 500 godina demokratije i mira i šta su napravili? Zidni sat s kukavicom!” U finalu, u tunelima bečke kanalizacije, Martin nevoljno ubija svog prijatelja, „Trećeg čoveka”. Pravda je zadovoljena! Nauka o poraženima i pobednicima zasniva se na proučavanju neuspeha koliko i uspeha i na analizi metodologije rada nemoralnih koliko i moralnih, budući da su primeri uspešnih grešnika daleko brojniji od primera uspešnih svetaca. I grešnik i svetac podjednako žele uspeh u svojim nastojanjima. U suštini, sve je pitanje moći. Ako neko želi da postigne cilj, potrebna mu je moć. Za neki cilj nekad se mora tražiti pomoć i od onih čija se prošlost ne ceni naročito. Uostalom, istorija nas uči da su antički zakonodavci Likurg i Solon stvorili homogene zajednice, vrlo malo se osvrćući na ono što im je prethodilo. Zar se danas neko upušta u rasprave o prošlosti američke Demokratske partije koja je sve do pre pedesetak godina funkcionisala na „par ekselans” rasističkim osnovama? Uostalom, Republikanska partija je osnovana 1854. da bi se ukinulo ropstvo i rasistički zakoni koje je uvela Demokratska partija. Američki Građanski rat bio je rat najpre zbog ropstva. Demokrate su davali svoje živote da bi se ropstvo proširilo, a republikanci, da bi se ukinulo. A tek, Kju kluks klan! Zakon o ukidanju KKK doneli su republikanci, a u istoriji američkog Senata, za razliku od republikanaca, demokrate nikad nisu izabrale nijednog crnca. Danas je crni čovek u bici za demokratsku nominaciju! Se la vi. Vreme čini svoje. Svi trpe promene i menjaju se, najčešće bez mnogo sopstvene želje. To je slično klimatskim promenama. One se događaju, hteli mi to ili ne. Ne treba analizirati ničiju porodičnu prošlost, jer su novi izdanci odraz prilagođavanja vremenu. Zašto lovci na ljudske duše imaju često protivrečne ideje i zašto im je loše pamćenje, u Prustovoj “Potrazi za izgubljenim vremenom” narator objašnjava na primeru markiza De Norpua: „Više nego diplomate, političari se ne sećaju mišljenja koja su imali u nekim periodima svojih života, ali njihovo laganje može se pripisati pre višku ambicija nego nedostatku memorije.” Niko nije idealan pa ni političari, a demokratije se podjednako plaše ljudi koji ne pristaju da njima vlada većina i oni koji su u besomučnoj potrazi za većinom. Ali, ona je, ipak, najbolja, iako je stari cinik Bernard Šo tvrdio da je demokratija sistem koji osigurava da se ljudima neće vladati bolje nego što zaslužuju. Hari Lajm, „Treći čovek”, koji po svoj prilici nije znao da su zidni sat s kukavicom koja izlazi kroz vratanca da bi objavila periodične promene vremena, izmislili Nemci, a ne Švajcarci, očigledno nije bio neki veliki ljubitelj demokratije. Za njega je zbog veštine i bezobzirnosti u biranju sredstava kad se radi o postizanju važnog cilja, Čezare Bordžija savršena osoba. Što se tiče stepena verovatnoće po kome će pojedinačni učesnici aktuelne igre ući u dobitnu kombinaciju za formiranje družine za vladanje državom, kao i statističke značajnosti, teško je nešto reći, jer je u pitanju vrlo ozbiljna nauka sabiranja i oduzimanja. Za razumevanje logike, koju analitičari nazivaju političkom matematikom, nudim svoje upravo završeno statističko ispitivanje dosadašnjeg života poznatog političara NN: u toku 50 godina njegovog života i 15.000 slučajno odabranih i analiziranih dana, video sam da do sada nijedanput nije umro. Zbog toga ga mogu proglasiti besmrtnim, sa vrlo visokim stepenom statističke signifikantnosti i istim stepenom odsustva logike. Besmrtni Orson Vels umro je za pisaćom mašinom u 60. godini života korigujući scenario za film „Druga strana vetra”.