Preti li Makedoniji rat?

Zapad je protivpravnim priznavanjem nezavisnosti Kosova pokrenuo mehanizam raspada kompletnog Balkana. Kako se bliže izbori u Makedoniji (1. jun) sve je očigledniji scenario koji su pripremili albanski lideri u Prištini. Sve je izvesnije da će ova zemlja uskoro ostati ne samo bez međunarodno priznatog naziva (Grčka se kategorično protivi terminu „Republika Makedonija”), već i bez značajnog dela teritorije. Politički spektakl, koji će poslužiti kao pokriće za podelu Makedonije, izvešće dve vodeće partije makedonskih Albanaca – Demokratska partija Albanaca (DPA), u sastavu vladajuće koalicije, i opozicioni Demokratski savez za integraciju (DSI) koji grabi ka vlasti. Vojnu podršku lokalnim albanskim separatistima pružiće vlasti susednog Kosova, kao i 2000. i 2001, kada su severni i zapadni krajevi Makedonije postali poprište oružane antivladine pobune kojom su rukovodili sa Kosova. Aktuelni lideri DPA i DSI, Menduh Tači i Ali Ahmeti bili su u to vreme u vojnopolitičkom rukovodstvu takozvane „Nacionalno oslobodilačke armije” (NOA), koja se borila pod velikoalbanskim parolama. Prema podacima makedonskih specijalnih službi, jezgro ove strukture činili su borci „Oslobodilačke vojske Kosova” (OVK), dok su se operacije pripremale u Prištini. Ni same starešine NOA nisu negirali veze sa Kosovom, ne skrivajući da teritorija srpske pokrajine, koja se već nalazila pod kontrolom UN i NATO, za njih predstavlja „obećani raj”. Tako se OVK odužila mlađim makedonskim partnerima. Upravo su se u albanskim delovima Makedonije 1998. i 1999. nalazile baze i centri za snabdevanje kosovskih pobunjenika. Danas Menduh Tači i Ali Ahmeti žure da podele novac od albanske narkomafije, i zajedno reše pitanje o rukovođenju pokretom za odvajanje od Makedonije gotovo trećine teritorije. Prvi pucnji su već odjeknuli. U Tetovu, gradu naseljenom Albancima (centru albanske bune pre 7 godina), 12. maja uveče, iz automatskog oružja pucano je na automobil lidera DSI, Alija Ahmetija. Rukovodilac predizborne kampanje DSI, Izet Mežiti, odmah je okrivio Menduha Tačija i makedonske specijalne službe, koje navodno u dogovoru sa njim, pokušavaju da „uplaše glasače da ne glasaju”. Rukovodstvo DSI pozvalo je makedonske Albance na masovne demonstracije. Predstavnik izbornog štaba DPA, Ferži Seljami, ocenio je ove događaje kao poziv Albancima da „ubijaju jedni druge”. Treba obratiti pažnju na Alija Ahmetija. NJegov „ratni put” podseća na biografije albanskih lidera na Kosovu. Rođen je 1959. u makedonskom selu Zajas. Od 1981. do 1983, kao student u Prištini angažovan je u ekstremističkom pokretu omladine i postaje – jedan od rukovodilaca ilegalnog albanskog „narodnog pokreta” na Kosovu. Godine 1986. dobija politički azil u Švajcarskoj, odakle koordinira ilegalnim albanskim grupama na teritoriji najpre jedinstvene SFRJ, a potom Srbije i Makedonije. Za člana rukovodstva Nacionalnog pokreta Kosova izabran je 1988; nakon pet godina ponovo je izabran na istu funkciju, ali je dobio i nadležnost nad vojnim sektorom. Jedan od osnivača OVK 1996, a 1998, pošto su albanski ekstremisti započeli teroristička delovanja, izabran je za člana glavnog štaba OVK. Kad su kolege iz OVK došle na vlast 2001. Ahmeti se preko Švajcarske vraća u Makedoniju i zauzima mesto vrhovnog komandanta NOA. Iste godine NOA je u Vašingtonu proglašena za terorističku organizaciju, a sam Ahmeti stavljen je na američku „crnu listu” lica kojima je zabranjen ulaz u SAD zbog terorističkog delovanja. I u Švajcarskoj, kao i u nizu evropskih zemalja proglašen je za personu non grata. To ni SAD ni EU nije omelo da ga podrže da postane aktivan učesnik u rešavanju makedonskog konflikta. U avgustu 2001, upravo Ali Ahmeti potpisuje Ohridski mirovni sporazum sa vlastima Makedonije, na osnovu kojeg su lokalni Albanci dobili značajne privilegije, uključujući i pravo na sopstvene policijske odrede i sudski sistem. Ahmeti postaje rukovodilac svealbanskog Koordinacionog saveta koji je radio na ujedinjenju svih albanskih političkih partija u Makedoniji sa strukturama NOA, koja je formalno rasformirana pod pritiskom EU, ali je sačuvala organizaciju, pa čak i vojni arsenal. Menduh Tači, rođen 1965. u Tetovu, studirao u Prištini, nema tako bogat politički dosije. Međutim, on je rođak bivšeg komandanta OVK, sadašnjeg premijera kosovske vlade, Hašima Tačija. Vlasnik je velikog broja nekretnina u Prištini, jedan je od glavnih finansijera svoje partije, i njegove šanse da bude lider albanskih separatista u Makedoniji nisu ništa manje od Ahmetijevih. Osim toga, upravo je DPA, ranije ove godine, inicirala krizu u vladi, privremeno napustivši vladajuću koaliciju u znak protesta zbog odbijanja vlasti da prizna nezavisnost Kosova i odobri državne privilegije učesnicima albanske pobune iz 2000. i 2001. godine. U Makedoniji su zapazili da je Menduh Tači pred svoj demarš posetio ambasadora SAD u Skoplju. Približava se glavni događaj koji nagoveštava formiranje jedinstvenog velikoalbanskog fronta na Kosovu i u Makedoniji. U Prištini je 17. maja, u bioskopskoj sali „Doma omladine”, formiran „Pokret za ujedinjenje” koji ima za cilj „ujedinjenje svih albanskih teritorija”. Na čelu organizacije, koja predstavlja centar borbe za stvaranje „velike Albanije” na Balkanu, našao se Avni Klinaku. Upravo je on pre dvadesetak godina formirao „Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova”, kasnije pretvoren u terorističku OVK. Za člana generalnog saveta ovog pokreta 1986. bio je izabran upravo Ali Ahmeti, a njegov specijalni zadatak bio je učvršćivanje veza Kosova sa Evropom i obezbeđivanje međunarodne političke, finansijske i vojne podrške za albanske separatiste. Sada su Avni Klinaku, Ali Ahmeti, Menduh Tači i saradnici sa višegodišnjim stažom, došli do zaključka kako je nastupio povoljan momenat za ponavljanje kosovskog scenarija na čitavom Balkanu. Pošto u dvomilionskoj Makedoniji Albanci čine četvrtinu (prema zvaničnim podacima) ili polovinu (prema procenama samih Albanaca i mnogih međunarodnih posmatrača) stanovništva, novi konflikt može da natopi krvlju ne samo tlo bivše jugoslovenske republike, već i čitav Balkan. Da li su na to spremni SAD, NATO i EU, koji su sa tako velikom radošću darovali Kosovu nezavisnost i rešili da samim tim zatvore poslednju stranicu balkanske drame? (Autor je stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka)