Rim ne voli Rome

Ministri novoformirane italijanske vlade svoj prvi sastanak održali su baš u Napulju, gde tek što je ugašen požar u kome su izgorela romska naselja. Zvaničnici su objasnili da ovaj spektakularni dolazak, koji je zahtevao visok stepen bezbednosti, pokazuje da „Berluskonijeva vlada počinje od juga zemlje” ali to nije umirilo demonstrante koji su ih dočekali. Bes Napulja traje već mesecima, koliko se vodi borba sa 3,5 tona otpada koji zatrpava grad, a imigranti su doslovno uleteli u tu vatru kada je uhapšena Romkinja optužena da je pokušala da ukrade šestomesečnu bebu. Romsko naselje u Napulju progutao je požar, a haos se proširio celom zemljom. Policija je hitno sprovela raciju u kojoj je uhapšeno 400 ljudi, što kriminalaca, što ilegalnih imigranata, što onih koji spadaju u obe ove kategorije, u čemu je u stvari i bila suština akcije. Oko 100 osoba ekspresno je deportovano, ali deportacija Marokanaca i Albanaca nije bila dovoljna da umiri italijansko javno mnjenje koje je fokusirano na jednu drugu imigrantsku grupu – Rumune ili Rome, kako ih već ko doživljava, a reč je uglavnom o rumunskim Romima ili kako ih u zemlji domaćina politički nekorektno nazivaju Zingari (Cigani). „Antiimigrantska akcija bila je pozitivna jer to je ono što ljudi žele”, izjavio je Umberto Bosi, lider Severne lige i ministar za institucionalne reforme u Berluskonijevoj koalicionoj vladi. „LJudi od nas traže sigurnost i mi smo dužni da im to pružimo”. Da će im pružiti sigurnost obećao je i ministar unutrašnjih poslova, Bosijev zamenik u stranci Roberto Maroni, najavivši „čvrste mere” u obračunu sa onima koji krše zakon. „Ne postoji problem sa rumunskom zajednicom u Italiji”, objasnio je Maroni, mere će biti preduzete samo protiv onih „koji su činili zločine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost”. Netrpeljivost prema imigrantima, naročito Rumunima, kulminirala je jesenas kada je rumunski Rom opljačkao i nasmrt pretukao jednu Rimljanku da bi joj oteo tašnu. Tadašnji premijer Romano Prodi odmah je sazvao vladu, na kojoj je odlučeno da se policiji dozvoli da po hitnom postupku protera strane državljane koji ugrožavaju javnu bezbednost. Ova odredba ostala je na ivici zakona EU, koji dozvoljavaju takve poteze ukoliko su ugroženi fundamentalni interesi zemlje. Da shvate od koga su fundamentalno ugroženi, građanima Italije pomogla je sama vlada obrazlažući odluku konstatacijom da se broj kriminalnih dela kod imigranata povećava, a da najveći broj počinilaca čine Rumuni. Bilo je primedbi da su oni i najbrojnija grupa (slede Marokanci, Ukrajinci, Moldavci, Albanci) i da proporcionalno broju ne spadaju u one koji čine najviše krivičnih dela, ali to nije bilo od velike pomoći u raspravi u kojoj su kuljale emocije. Od kako je Rumunija primljena u EU Italiju su preplavili doseljenici iz najmlađe članice, procenjuje se da je mesečno stizalo oko hiljadu ljudi koji su pokušavali da se dokopaju svoje evropske budućnosti. Bliskost jezika i spremnost da rade poslove koje njihovi domaćini ne žele, nekada ih je činila veoma poželjnim pridošlicama u zemlji sa alarmantno niskom stopom rađanja kojoj je strana radna snaga preko potrebna. Situacija se, međutim, drastično promenila kada su granice potpuno otvorene i kada je nastupila „invazija Roma”, kako ju je nazvala italijanska štampa. Italija ima preko tri miliona legalnih imigranata, a procenjuje se da pored njih zemlju naseljava više od 650.000 ilegalnih. Ali Rumuni više nisu ilegalni imigranti, već građani Evrope koji polažu pravo na slobodno kretanje. Antiimigraciona politika partija koje su početkom meseca formirale vladu ne može da razmahne krila, a da to ne dođe u sukob sa zakonima EU, ali tema predizborne kampanje bili su i imigranti. Silvio Berluskoni najavio je da će u svom trećem mandatu rešiti to pitanje i zatvoriti granice za njih. Prethodna vlada bila je izložena snažnim napadima zbog previše tolerantne politike prema imigrantima, a slučajevi ubistava i pljački u kojima su učestvovali, tada takođe legalni doseljenici iz Rumunije, korišćeni su da se dokaže slabost levičara i njihov propust da uvedu stroge kvote za ulazak građana iz novih članica EU. Izjava bivšeg premijera Romana Prodija da će nastaviti politiku otvorenih vrata za imigrante, navela je tadašnju opoziciju ne burne odgovore. Đanfranko Fini, čija je Nacionalna alijansa takođe u Berluskonijevoj koaliciji, izjavio je tada da treba rasturiti sve romske kampove i proterati između 100 i 200 hiljada ljudi. Sada je na novoj vlasti da pokaže da je problem moguće rešiti i da može da održi obećanje da će zemlju učiniti sigurnom. Već u prvim nedeljama pružila im se žalosna šansa da to potvrde, čitava naselja sravnjena su za zemljom, italijanska javnost je preplašena i besna, a zajednice Rumuna koji ne spadaju u kriminalce postaju žrtve slike koju o njima stvaraju sugrađani Romi. Rumunska i italijanska vlada više puta su pokušavale da nađu rešenje, ali napuljski požar podsetio ih je da ono nije nađeno. Ideje idu od ponuda italijanskih kompanija koje posluju u Rumuniji da zaposle one koji se dobrovoljno vrate u svoju zemlju, do striktnog primenjivanja Evropske direktive o slobodnom kretanju prema kojoj je pravo na slobodno kretanje garantovano tri meseca, a pravo na boravak ostvaruju oni koji dokažu da imaju sredstva za izdržavanje. Onima koji se ipak odluče na ilegalni boravak nudi se jedna olakšica – mogućnost da kaznu zatvora odleže u svojoj zemlji.