“Odmetnici”

Zahvaljujući agilnom Ivanu Milenkoviću dobili smo još jedan ogled Žaka Deride u prevodu na srpski jezik, posle njegovog „Ogleda o duhu” i velikih „Politika prijateljstva”. Podnaslov ovog ogleda je „dva ogleda o umu” koji već nagoveštava da iza ovog neobičnog političkog odmetništva ipak stoji um ili možda dva uma od kojih je bar onaj drugi odmetnički i surberzivan, ako je suberzivnost njegova prava diferentia specifica, kao da um po prirodi nije jedan a ne dvostruk i odmetnički. Uostalom, kao i sama filozofija koja kao ni književnost ne može biti podeljena a da to nema za posledicu njenu radikalnu dekonstrukciju na samu instituciju i univerzitet, odnosno samo telo književnosti ili filozofije, kao što je to mislila Pegi Kamuf u kod nas nezapaženom ogledu „Univerzitet i dekonstrukcija”. Jer, još je Delez shvatao filozofiju kao „obrnuti platonizam”, što je određenje koje se može čitati na različite načine, kao da je i sama odmetnička država ova vrsta obrnutog platonizma. Drugim rečima, da li je ovo određenje ili definicija filozofije, ako je to ipak definicija, pozitivna ili negativna i šta ovde uopšte obrće ili odmeće, ako je to uopšte moguće. Mislim da je problem u tome što se platonizam ne može obrnuti tako da je ova laž konstitutivna laž filozofije same. Jer, kad se obrne platonizam opet dobijamo platonizam. Mislim da to Derida želi da kaže: i odmetnička država je država i “odmetnitokratija”, kako je to preveo Milenković, jeste demokratija. Granice nisu jasne, kao ni granice između dva uma. Nemam, dakle, neki plan u ovom izlaganju jer to i nije plan niti je on moguć pošto je ovde reč o odmetnicima i jednom umu koji je isto tako odmetnički, a ne samo o odmetničkim državama, kako to stoji u naslovu ova dva ogleda o umu, pošto naslovi filozofskih knjiga varaju, kao i oni na knjigama poezije ili literature uopšte. Uostalom, osnovna dilema i jeste u tome šta je um, pošto u temelju bilo koje države po prirodi stvari uvek stoji neki um a po analogiji iza „odmetničke države” treba da stoji ili je oblikuje ovaj, prema Deridi, legitimni „drugi” ili „odmetnički um”, ako je to um, a jeste. Dakle ideja i jeste u tome da je um odmetništvo a ne recimo supstancija i razum. Jer, um dolazi iz jezika i onog Hajdegerovog infinitiva „es gibt” koji daje biće iako sam „jeste a ne postoji”, dakle, iz jedne sablasti. Sa druge strane, i ono „treba”, o kome Derida govori negde pri samom kraju, i bez koga se ne može razumeti ono što dolazi, jedna „demokratija u dolasku”, o kome se govori u drugom predavanju – i to „treba” je „ludo” i mora takvo da bude da bi se uopšte umovalo o onome što će doći. Zato, filozofski tekst, i to je neka vrsta poruke, ako je nekome do toga, i ne može bez ovog horizonta idealnosti i odmetništva, pošto je filozofija ovaj odmetnički platonizam, bez koga se ne može. Filozofi su odmetnici i suvereni i oni koji su uvek u dolasku.