Tehničko uređivanje

Umalo bruka. U Beogradu je ovog vikenda upriličen Svetski kongres medija, na kome se pričalo o slobodi medija, a samo dva dana ranije, na sednici odlazeće vlade Srbije se postavljaju novi ljudi na čelo Tanjuga i Politike, što je sumnjičavima izgledalo kao početak stezanja kontrole nad medijima u čijem je potpunom (Tanjug) odnosno delimičnom (Politika) vlasništvu. Ova okolnost, međutim, Kongresu je promakla, možda i zato što je odluku donela proevropska većina u vladi. Što, opet, ne znači da stvar ne treba problematizovati i postaviti nekoliko logičnih pitanja. Zašto je Vlada Srbije, tehnička, donela ovu odluku baš sada? Ako se zna da su mesta u UO Politike upražnjena godinu dana unazad, a da je UO Tanjuga mandat istekao u aprilu ali da u nepotpunom sastavu funkcioniše još od raspada SCG. Zašto, onda, ova imenovanja nisu izvršena ranije, a pošto već nisu, zašto taj posao nije ostavljen budućoj vladi, koja će za razliku od ove imati legitimitet (pun kapacitet) da to učini? Koji su razlozi ove okasnele žurbe, ako to nije stavljanje ovih medija pod kontrolu većinskog dela vlade? Slede li promenama u vlasti i promene uredničkih timova, u najboljoj tradiciji partijskog novinarstva? Na kraju, ne i nevažno, da li je donetim rešenjima tehnička vlada prekršila zakon o sebi samoj, kako joj se takođe spočitava? Probajmo, najpre, da odgovorimo na ovo poslednje, pravno pitanje. Da li je prošlog četvrtka prekršen Zakon o vladi? DSS, koji je ostao u manjini, tvrdi da jeste, većina tvrdi da nije. O „ovlašćenjima Vlade posle prestanka mandata Vlade” govori član 17 ovog zakona. „Ona ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora”, navodi se u stavu 2. Šta ovo znači? Znači da je zakon ponovo u sudaru sa stvarnošću, tj. da je dovoljno nedorečen da bi mogao da bude tumačen kako kome odgovara. Izgleda da je imenovanje novih članova UO Tanjuga u skladu sa zakonom. S „Politikom”, međutim, stvari stoje drugačije. Vlada je, naime, samo predložila (nije imenovala, nije dala saglasnost) Skupštini akcionara „Politike” a.d. koga da izabere u svoj UO, a o pravu tehničke vlade da predlaže nešto, kako vidimo, zakon ne kaže ništa. Istom odlukom, prošlog četvrtka, vlada je i smenila svog dosadašnjeg predstavnika u Skupštini akcionara, savetnika Vojislava Koštunice Aleksandra Simića, i na njegovo mesto postavila Jovana Simića, savetnika Borisa Tadića. O pravu vlade da smenjuje jednog, i na njegovo mesto postavlja drugog čoveka, zakon takođe ne kaže ništa, tako da sve ostaje stvar tumačenja. Premda je sva prilika da se ovakvim tumačenjima niko neće baviti. Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za informisanje, za NIN navodi još jedno formalno opravdanje za postavljanje jednog Simića umesto drugog: Osnivački akt Politike a.d. nalaže da se za svaku skupštinu akcionara imenuje vladin predstavnik, pa je to sada i učinjeno. Znači, prema Janjićevom objašnjenju, A. Simić zapravo i nije smenjen, nego je samo na to mesto imenovan J. Simić, iako i sam Janjić priznaje da tako nešto dosad nije rađeno ni pred jednu Politikinu skupštinu. Ovim lagano dolazimo i do pokušaja objašnjenja zašto su imenovanja izvršena baš sada; prema Draganu Janjiću, to je učinjeno sada, zato što nije učinjeno ranije. Zašto nije? „Ne mogu da kažem zašto nije,” govori Janjić. „Jednostavno, vlada se bavila drugim stvarima.” Pa smo tako i došli u situaciju u kojoj UO Tanjuga, koga je postavila još ona savezna vlada, već godinama funkcioniše na ivici kvoruma – od 9 tada imenovanih članova dva crnogorska kadra ispisala su se nestankom zajedničke države, a još dva su članovi stranaka koje ne postoje – poput one Slobodana Orlića za koju niko više i ne zna kako se zvala – i odavno su prestali da se pojavljuju na sednicama. Da li su za to vreme nastavili da primaju prinadležnosti koje im pripadaju, drugo je pitanje. Elem, kaže Janjić, stvar je sada postala urgentna, jer je tom krnjem UO mandat istekao u aprilu, a direktoru mandat ističe u julu, pa je moralo hitno da se reaguje. Sad, što dosadašnji direktor Tanjuga Luka Mičeta (ove srede podneo ostavku) za NIN kaže da su iz Tanjuga pismima upozoravali nadležne i prošle i ove godine da će se ovo dogoditi, Janjić kaže da ta pisma nije video. Pomoćnik ministra Dragan Janjić govori i da je u Tanjugu ostao praktično čitav stari sastav UO, te da je dosadašnji zamenik predsednika sada postao predsednik. Uzgred, kuriozitet je da je dosadašnji predsednik UO Tanjuga, Nebojša Popović, brat od strica mnogo poznatijeg Vladimira Bebe Popovića. Mnogo važnije od toga je da je njegov naslednik Nenad Stefanović pre 5. oktobra bio i šef Informativne službe Demokratske stranke, što možda nešto govori o stručnosti ispred partijske podobnosti. Kontraargument bi bio da će svaka vlast uraditi isto, tj. postaviti svoje ljude, premda bi tome nasuprot mogao da se stavi upravo primer UO Tanjuga, koga nisu menjale dve Koštuničine vlade do pred sam kraj. Što se Politike tiče, stvari su komplikovanije. Dragan Janjić žurbu objašnjava i time što je Skupština akcionara Politike a.d. zakazana za 30. jun. A pored delegiranja J. Simića u tu skupštinu, proevropska većina u vladi predložila je i šest članova za upražnjena mesta u UO Politika a.d. Nijedna vlada dosad nije direktno predlagala članove uprave Politike a.d., već je to činjeno na Skupštini akcionara. Podsetimo se i sednice Vlade Srbije od 27. marta ove godine kada je, takođe preglasavanjem, umesto Srđana Đurića, savetnika premijera Koštunice, za predstavnika državnog kapitala u Večernjim novostima imenovan predsednikov savetnik Nebojša Krstić. Nije li, onda, sasvim na mestu zapaziti tendenciju DS-ovog preuzimanja medija u državnom (su)vlasništvu? Opravdanje da su i „oni drugi” radili to isto je možda tačno, ali nije u skladu sa evropskim vrednostima. Ko je, i po kojim kriterijumima, odabrao ovih šest kandidata za UO Politike a.d? Nebojša Krstić o tome ne zna ništa (vidite okvir); Sonja Liht, jedna od predloženih, kaže da je s njom razgovarao Dragan Janjić (vidite okvir). „Prozvani” Janjić, pak, NIN-u govori da je on samo bio zadužen za kontaktiranje potencijalnih kandidata. „Listu je napravila većina u vladi,” kaže Janjić. Ko, poimence? „Tu ne mogu da vam pomognem.” Priznaće, ipak, da odluka na kraju jeste politička, „ali sve takve odluke su političke. Neko je doveo i ovu uredničku garnituru, pa se nije dizala ovakva prašina”, poentira Dragan Janjić. Stoga i ne čudi što u razgovoru za NIN glavna urednica Politike Qiljana Smajlović kaže: „Mogu samo da pretpostavim da su novi članovi Upravnog odbora imenovani da bi vlada uticala na uređivačku politiku lista. Pri tom, ne osporavam pravo vlade da menja članove UO, ali Upravni odbor Politike a.d. u svom delokrugu rada uopšte i nema veze sa uređivačkom politikom novina, te bi svaki pokušaj mešanja bio nedopustiv.” Žurbu u popunjavanju upražnjenih mesta u UO Politike a.d. Smajlovićeva pronalazi u tome što „Demokratska stranka, njen predsednik i njegov savetnik za medije dosad nisu bili zadovoljni Politikom, i stavljali su nam otvoreno to do znanja”. Podsećanja radi, Nebojša Krstić odustao je od kolumne u Politici zato što Politika objavljuje i kolumne Slobodana Antonića i Đorđa Vukadinovića; zatim, DS, predsednik Tadić i Politika sukobili su se i oko Politikinog pisanja o (materijalnoj) zaostavštini pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, da bi poslednji čin sukoba bilo objavljivanje integralnog intervjua s Borisom Tadićem, uključujući i upadice njegovog savetnika Krstića. Kabinet predsednika tada se bunio zbog toga što je objavljen tekst intervjua koji oni nisu autorizovali, a Qiljana Smajlović uzvratila je da autorizacija ne podrazumeva izbacivanje čitavih pitanja i odgovora i potpuno, naknadno, menjanje smisla onoga što je izgovoreno. U polemiku se, preko svoje kolumne u Politici, uključila i Sonja Liht, braneći predsednika od Politike. No, iako se imenovanjima u Politici (i Tanjugu) nesumnjivo pojačava uticaj proevropske Srbije u ovim medijima, to još ne mora nužno da znači da će odmah doći i do drastičnog preokreta u uređivačkoj politici ovih medija. Ovo pogotovo kada je reč o Politici, s obzirom na komplikovanu proceduru odlučivanja u ovoj kući. S druge strane, što vladajuća većina, kada i ako bude formirana, bude postajala nestabilnija – a s obzirom na šarenolikost i personalni sastav najavljene proevropske vlade na to se verovatno neće dugo čekati – može se očekivati i pojačavanje pritiska na medije. I tako do neke sledeće vlade, koja će opet učiniti isto, izgovarajući se postupcima prethodne. Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost Zašto sam pristala U razgovoru za NIN Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, objašnjava zašto je prihvatila ponudu da uđe u UO Politike a.d, i govori o tome kako vidi svoju ulogu u tom upravnom odboru. - Pristala sam zato što je Politika izuzetno značajan list; užasno je važno učiniti sve da ona bude maksimalno profesionalna i objektivna. Drugi razlog je taj što ima nedopustivo malo žena na mestima na kojima se donose odluke. Uzgred, da li ulazite u UO Politike a.d., ili Politike novine i magazini (pod čijom je „kapom” dnevni list Politika)? - Ne znam, to je taj njihov veliki upravni odbor. Nisam ni ulazila u detalje; meni nisu važna druga izdanja, meni je stalo do dnevnog lista Politika. Meni se izuzetno dopada kako je Politika promenjena i osavremenjena. Ali može još dosta da se uradi da bi delovala manje politički pristrasno. Na šta konkretno mislite? - Čini mi se da je bilo političke pristrasnosti u nekim od tekstova. Ja ću da se trudim da među kolumnistima ostane šarenilo mišljenja, ali mislim da je važno da ostale informacije budu što potpunije. U poslednje vreme nezadovoljna sam kvalitetom informacija iz Brisela, i uopšte problematike Evropske unije. Kako ćete se postaviti ukoliko se bude raspravljalo o smeni Qiljane Smajlović? - Prvo, to ne očekujem. Ali ako se to dogodi, znam da ću prvo tražiti jako, jako ozbiljnu evaluaciju. Bez toga mi ne pada na pamet da učestvujem u takvoj priči. Pri tom, naravno, kao što sam činila čitavog života, zadržavam pravo na sopstveno mišljenje. Nebojša Krstić, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića za medije Profesionalni odnos Kako komentarišete odluku Vlade Srbije o imenovanju novih članova upravnih odbora Politike i Tanjuga, s obzirom na to da je odluka doneta na samom isteku (tehničkog) mandata ove vlade? Delite li utisak da je to učinjeno u žurbi, budući da je mandat članova UO Tanjuga istekao poodavno, dok su mesta u UO Politika a.d. takođe upražnjena već godinu dana? - Savetnik predsednika Republike zadužen za odnose s javnošću nema nikakvu ingerenciju u vezi s bilo kojom odlukom vlade, pa ni s imenovanjem članova upravnih odbora. Iz izjava nadležnih zaključujem da je odluka doneta u skladu sa zakonom i da nije bilo nikakvih smena. Kako komentarišete ocene da iza ovih imenovanja stoji želja vlasti da utiče na uređivačku politiku pomenutih medija? - Od kad je sveta i veka svaka vlast je nastojala da utiče na medije, a mediji treba da se trude da budu slobodni, profesionalni i da poštuju zakone, kao i kodeks novinarstva. Kakav je vaš stav o mogućnosti da, posle predloženih promena u upravljačkoj strukturi Politike, bude smenjena njena glavna urednica Qiljana Smajlović? - Moj posao je da imam korektan profesionalni odnos sa glavnim urednikom bilo kog medija, ma ko on bio.