Senka na dar za Hilandar

Ubrzo po izbijanju velikog požara u Hilandaru na Svetoj gori, početkom 2004. godine, u Pirotu je osnovan Odbor za pomoć manastiru Hilandaru. Sačinjen je od jedanaest učenih i autoritativnih ljudi ovog kraja, sa Wegovim preosveštenstvom episkopom niškim gospodinom Irinejom na čelu. Odbor je razmatrao na koji način bi najbolje i najviše moglo da se pomogne obnovi svetinje, i onda se došlo na ideju da se to učini darivanjem određene količine najpoznatije rukotvorine ljudi ovog kraja – pirotskog ćilima, pošto su mnogi vredni primerci nepovratno uništeni u vatrenoj stihiji. Do tada jedna od najvećih zbirki pirotskog ćilima, osim u Etnografskom muzeju i Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu i u Rilskom manastiru u Bugarskoj, nalazila se upravo u manastiru Hilandaru. Doneta je odluka da se pokrene humanitarna akcija „Ćilim za Hilandar”, čiji će pokrovitelj biti Skupština opštine Pirot, koja će uz pomoć imućnijih lokalnih preduzeća i pojedinaca prikupiti potrebna sredstva (dva miliona dinara) za tkanje 200 kvadratnih metara pirotskog ćilima. Posao je poveren radionici „Piroteks triko”, koja ima rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu za proizvodnju pirotskog ćilima sa geografskom oznakom porekla. Dogovoreno je da se u prvoj fazi isporuči 70 kvadratnih metara pirotskog ćilima. Ćilimi su izatkani, pa su njih 21, u naznačenoj kvadraturi, sredinom juna, izloženi u galeriji „Čedomir Krstić” u Pirotu. Izložbu je otvorio vladika Irinej. Bilo je svečano, ali... „Još na otvaranju izložbe čule su se reakcije nekih od znalaca da ima ćilima koji odstupaju od standarda postavljenih u elaboratu na osnovu kojeg je pirotski ćilim zaštićen geografskom oznakom porekla”, kaže Radmila Vlatković, predsednik Komisije za kontrolu kvaliteta pirotskog ćilima. Posle takvih prigovora, predsednik opštine Vladan Vasić naložio je da sve ćilime pregleda nadležna sedmočlana opštinska komisija. Inače, Komisija za kontrolu kvaliteta pirotskog ćilima SO Pirot osnovala je 2001. godine, a već sledeće godine ona je kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitila geografsko poreklo pirotskog ćilima, obezbeđujući mu tako status robne marke. „Pregledali smo sve primerke. Pošto je reč o humanitarnoj akciji, nismo imali neke visoke kriterijume. Obratili smo pažnju na vizuelni utisak, proveravali smo da li su izatkani od čisto runske vune, kako je to Elaboratom predviđeno, da li su šare raspoređene po zadatim kriterijumima i da li je tkanje bilo ravnomerno...”, predočava gospođa Vlatković. Komisija je pregledane ćilime svrstala u prvu ili drugu klasu, dok je nekoliko njih ostavila bez klase, što je upućivalo na to da imaju neke nedostatke. U zapisniku podnetom SO Pirot Komisija konstatuje da neki od ćilima ne odgovaraju „kriterijumima o zaštiti geografskog porekla”. Izneta je sumnja da je umesto vune, upotrebljeno predivo sa primesama pamuka, da je upotrebljena vuna deblja nego što bi trebalo, a iznete su i zamerke na raspored šara... Prema Elaboratu, napravljenom po zahtevima Zavoda za intelektualnu svojinu, zaštićeno je 95 šara i 125 detalja. Iz radionice u kojoj su ćilimi tkani uzvraćeno je ocenom da je komisija „neligitimna” i „nestručna”. Marija Simonović, direktorka „Piroteks trikoa”, osvrćući se na iznete zamerke u zapisniku o debljini vune, pita kako je to Komisija mogla da utvrdi „od oka”, bez laboratorijskog nalaza. Kategorički odbija takve primedbe, i ističe da su koristili predivo koje je standard za ekstra klasu ćilima. Po Elaboratu, kvadratni metar ćilima ekstra klase teži od 1.100 do 1.300 grama, a ćilimi u njihovoj proizvodnji teže 1.050 grama po kvadratu. Što se tiče šara, kaže da su ih radili po ranijim fotografijama iz Hilandara, jer su hteli da novi ćilimi budu replika onih uništenih u požaru... Ipak, u ovoj radionici ostavljaju mogućnost da se „možda potkrala neka greška, ali – kod proizvođača vunene osnove za ćilim”. „Po fakturama dobavljača prediva su sto posto vuna. To niko ne proverava. Verujemo proizvođaču vune. Međutim, možda se, ipak, potkrao neki procenat sintetike. Ali, to niko od nas nije mogao golim okom da primeti...”, kaže Simonovićeva, obećavajući da će dati uzorke prediva na laboratorijsku analizu. U međuvremenu, četiri sporna ćilima su zamenjena, pa je delegacija SO Pirot, s darom od 21 ćilima u površini od 70 kvadratnih metara, 4. jula krenula u Hilandar. U septembru bi trebalo da se počne sa drugom fazom izrade ćilima, takođe u radionici „Piroteks triko”. Zajedno sa njima biće kompletno opremljen salon cara Dušana, onako kakav je bio pre požara. Među ćilimima koji tek treba da se urade su i četiri „dvanaestarca” (od 12 aršina – šest kvadrata), koji se na pod zastiru tako da čine krst. Radmila Vlatković, istoričar umetnosti po struci, negira da je Komisija za kontrolu kvaliteta pirotskog ćilima, na čijem je čelu, „nelegitimna” i „nestručna”. Podseća da ju je formirala SO Pirot i da su u njoj još tehnolozi Radmila Spasić i Dragan Mančić, dugogodišnja tkalja u Ćilimarskoj zadruzi Snežana Stojanović, arheolog Predrag Pejić, u ime Muzeja Ponišavlja i Skupštine opštine Pirot, pravnica Zaneta Minić, u ime Udruženja za zaštitu tkanja pirotskog ćilima i vlasnica privatne radionice za izradu ćilima Zlatiborka Gavrilović. Na kraju, i sa jedne i sa druge strane, ističu zadovoljstvo što je sve završeno „kako je trebalo” i što je dar otišao za Hilandar. Ali, ipak, ostala je senka, koja se vidi pogotovo kada je reč o ovakvoj akciji i o ovakvoj svetinji. Pirotski ćilim se ponovo našao u centru pažnje. Ovoga puta, nažalost, ne baš na popularan način. Ali, kako se procenjuje, možda bi i to moglo da koristi da ova rukotvorina koja je 1955. godine zauzimala visoko sedmo mesto u izvozu zemlje, ne bude samo jedna važna stavka bogate srpske tradicije. O pirotskom ćilimu ispisano je kroz istoriju mnogo lepih svedočanstava i predanja. Tako, pominje se da je još u 12. veku, na putu za Svetu zemlju, germanski car Fridrih Barbarosa prošao kroz Pirot i tom prilikom, zadivljen ćilimima koje je video, kupio nekoliko njih i poneo sa sobom. Čuva se i zapis da im se Gete divio, takođe i turski vladar-preporoditelj Kemal Ataturk, ali i čuveni pesnik Tagora, koji je jedan poneo u svoju Indiju... Nažalost, pirotskih ćilima je danas najviše u muzejima.