Fragmenti uobražene povesti

Naslovna priča sasvim je, čini se, reprezentativna za stil cele Dežulovićeve knjige. Zavidna lakoća pripovedanja, kolokvijalni ton, urnebesni i samo naizgled jednostavni zapleti, baratanje „ukrštenim” i uz to najposle „izneverenim” žanrovskim obrascima (špijunski roman, roman detekcije, medicinski triler) – to su najvažnije odlike zanimljive mešavine koja tvori spisateljski i čitalački „živo meso” Poglavnikove bakterije. Ne bežeći od žargonski duhovitog žurnalističkog jezika i postupka svojstvenog njegovom „feralovskom” opusu, ali isto tako i njegovim zapaženim romansijerskim „uradcima” (Christkind, 2004; Jebo sad hiljadu dinara, 2005), Boris Dežulović, dakle, u svakoj od šest zasebnih narativnih celina ove intrigantne zbirke preispituje i u izvesnom smislu „iznutra” dekonstruiše neki od popularnih, odnosno prokazanih mitova današnjice. Pri tome je zapravo svejedno da li se radi o partizanstvu, ustaštvu, „čistom” hrvatstvu, srpstvu, ili samo o fudbalskom, ribolovačkom, odnosno reklamno-konzumentskom mentalitetu kao dijagnostičkom stanju duha i uma – posledice su uvek iste i tiču se pelivanske veštine balansiranja na tankom užetu između gotovo naivne ozbiljnosti i podrugljive ironičnosti. I kao što pokazuje već pomenuta naslovna priča, to dvosmisleno rastvaranje verovanja u tzv. velike stvari i našu nimalo bezazlenu glad za njima, zbiva se po pravilu u „produženoj”, u izvesnom smislu nekontrolisanoj uobrazilji u kojoj svi, a posebno moderni mitovi nesmetano bujaju. Glavni junak te ključne priče je, naime, sve vreme potpuno uveren da je žrtva savremene državne zavere u „proizvodnji” smrtonosnih virusa i tek na kraju saznaje da je, naprotiv, bio uvučen u bizarni ideološki i pseudonaučni komplot neformalne „sekte” pavelićevaca koji bi hteli da očuvaju njegov „duh” prenoseći „s grla na grlo” kroz vreme bakteriju od koje je navodno on sam preminuo. Kao i onaj usamljeni junak koji je hemigvejevski zarobljen u svojoj-tuđoj fami o hvatanju džinovske ribe golim rukama („Velika laž Bepa Partugolotovog”), ili pak porodični junaci različitih kultura ali iste slabosti prema zamišljenom i izmišljenom kao uticajnijem od faktički postojećeg („Batman: the begining”, „Crveni šejtan”, „Smrt”), doslovno svi junaci „Bakterije”, drugim rečima, žive po diktatu sopstvene uobrazilje. Ili bi možda tačnije bilo kazati: onoga što doživljavaju kao sopstvenu uobrazilju, a što je na određen način već zgotovljeno i zadato i što ih čini burlesknim marionetama jednog imaginarnog pozorja svakovrsnih i sveprisutnih ideoloških zamisli i projekata. Istinski zajednički imenilac Dežulovićevih priča predstavlja, naime, slika ovdašnjeg, a to znači: eks-jugoslovenskog, a pre svega „be-ha-es” čoveka kao višestruke „kolateralne žrtve” domaćih i belosvetskih političko-civilizacijskih eksperimenata koji su postali njegova druga priroda i njegova tužno-smešna kob, u izvesnom smislu se otrgavši i pretvorivši se u jedini pažnje vredan sadržaj njegovog umnogome obezvređenog postojanja. Podležući izmišljotinama, opsenama i famama, ili se braneći od njih još većim izmišljotinama i fantazmama, ovaj prinudni mitoman u stvari daje fragmentarne obrise jedne alternativne, moglo bi se reći simptomatski uobražene povesti zapadnobalkanskog prostora našega doba. Takoreći s naličja one andrićevske dosetke o pričanju kao laži istinitijoj od svake istine, pripovedna energija ovih šest novela zapravo sve vreme kruži oko paradoksalne spoznaje da „neizgovorene stvari u zrakopraznom prostoru šutnje narastaju u čudovišne i nepojmljive istine, neuvjerljivije i opasnije od najgore laži”. Kreativno preobražavajući i tako ipak čuvajući profesionalnu žurnalističku svest o javnoj reči kao uslovu bez kojega se ne može ni prići istini u trenutku kad je obznanjen prinudni završetak projekta „Feral tribjun”, Boris Dežulović tako iscrtava svojevrsnu mapu prećutanoga i potisnutoga koja može da posluži kao apokrifni beletristički vodič kroz inače slabo obeleženo i negostoljubivo podneblje sadašnjice. Pročitana i prihvaćena na taj način, Poglavnikova bakterija postaje u izvesnom smislu simbolična i dragocena knjiga.