O dostojanstvu muva-zunzara

Pre dve godine upoznao sam u Beogradu jednog prilično neobičnog profesora matematike iz Nansija u Francuskoj, g. Patrika Sakoa, inače beogradskog zeta i finansijskog pomagača nekih domaćih azila za životinje, koji je i poznati evropski aktivista za zaštitu životinja. Matematičar je poznat i po tome što je svojevremeno zaglavio u francuskom zatvoru, jer je jedne noći sa svojim studentima provalio u dvadesetak štala za eksperimentalne životinje u Parizu i sve njihove stanovnike pustio na slobodu. Očigledno je da i misleći ljudi, koji su i sami naučnici sa univerziteta, prave smetnje onima čiji je posao nemoguć bez eksperimentalnih životinja. U poslednjih tridesetak godina i u eksperimentalnoj i u praktičnoj medicini mnoge stvari su se promenile. Bolje su zaštićene i životinje i biljke koje su po prirodi stvari podređene ljudima i nekad zloupotrebljene. Ali od koga? Od primitivaca koji demonstriraju svoju silu nad nezaštićenim bićima, kao i od preambicioznih ljudi koji se u istraživačkom žaru ponekad zaborave. Danas je sve drugačije: mučitelji pasa, mačaka i sl. kažnjavaju se, a naročiti napredak postignut je u zaštiti eksperimentalnih životinja. Uzmimo Švajcarsku. Između etičara i ljudi od nauke odvija se opšta bitka u medijima i na sudovima, a već je došlo dotle da se od tamošnjeg Saveznog suda očekuje odgovor na pitanje kako se odnositi prema „dostojanstvu svake biljke i svake životinje”. Po članu 120 švajcarskog ustava, u ophođenju s biljkama i životinjama i s njihovim naslednim materijalom, mora se voditi računa o njihovom dostojanstvu. Iako ovaj poprilično maglovit pojam u Ustavu nije objašnjen detaljno, u međuvremenu je našao svoje mesto u zakonu koji stupa na snagu septembra ove godine. Ali, pošto švajcarska vlada ni sama ne zna tačno kako čuvati dostojanstvo bubašvaba, krava ili visokih alpskih borova, obratila se Etičkoj komisiji Udruženja za biotehnologiju Federalnog instituta za tehnologiju. „Pojam dostojanstvo biljaka i životinja u Ustavu ima fatalno dejstvo na nauku, a po svoj prilici je novo oružje protivnika eksperimenata na životinjama”, na sav glas protestuje jedan od istraživača (Danijel Kiper) na Institutu za neuroinformatiku. Taj institut trenutno istražuje događanja u mozgu i način njegovog oporavka nakon moždanog udara s različitim stepenima neuroloških oštećenja. Do sada se eksperimentalno radilo sa rezus–majmunima, jer je njihova moždana kora, po građi, slična ljudskoj. Na laboratorijskim računarskim monitorima pojavljuju se slike i neki zadaci koje majmuni rešavaju sa različitim uspehom, a pri tome se elektroencefalografski registruje električna aktivnost moždane kore. Nagrada za rešeni zadatak je bočica sa jabukovim sokom. Da bi se povećala motivacija majmunčića, uskraćuje im se voda, 12 sati pre eksperimenta, što je dovoljno vreme da se izazove žeđ. Ali, navraga! Ciriški etički komitet je ustanovio povredu dostojanstva majmuna te je naložena obustava eksperimenta. Danijel Kiper i njegov šef Kevin Martin, koji rukovode tim velikim projektom, prvi su ljudi od nauke kojima je uskraćeno pravo naučnog rada zbog povrede dostojanstva životinje. Žalba Federalnog instituta za tehnologiju odbijena je, tako da se slučaj sada nalazi pred Saveznim sudom. Drugi problem koji će rešiti Savezni sud odnosi se na obustavljanje eksperimenata oko skladištenja sperme mužjaka nekih insekata, naročito mrava, u telima njihovih partnerki. Ženka mrava koristi svoje skladište i više uzastopnih godina oplođuje jaja, čak i mnogo vremena posle smrti svog seksualnog partnera. U suštini, za razliku od čoveka koji ne može postati otac ukoliko je mrtav duže od devet meseci, ili ukoliko mu se spermijum ne drži zamrznut u tečnom azotu, postoji više vrsta promiskuitetnih insekata, naročito mrava, koji godinama u svom telu čuvaju spermijum više svojih partnera i godinama ga koriste za razmnožavanje. Ženka mrava pari se samo jedanput u životu i to u letu, ali sa više mužjaka, a potom gubi krila i ostaje na zemlji, što joj zauvek uskraćuje mogućnost dodatnih seksualnih akrobacija u vazduhu. U toku izučavanja insekata sa sposobnošću skladištenja spermijuma (mravi, pčele, ose) izgleda da nije postojala dobra evidencija broja životinja i njihovog pola, a po svoj prilici insekti nisu ni imali dobre životne uslove, što je razljutilo Etičku komisiju koja je zaključila da je životinjama povređeno dostojanstvo. Očigledno je da se radi o presedanu. Bar tako kaže potpredsednik Federal instituta za tehnologiju, Peter Čen. U pitanju je pogrešno vaganje vrednosti suštinskih istraživanja upoređenih sa vrednošću „dostojanstva životinja” s kojom se otišlo predaleko. Svi se pitaju: koliko daleko je predaleko? Osim toga, postaje očigledno da neke životinje i biljke jesu članovi kluba nosilaca dostojanstva, dok druge nisu. Šta je s dostojanstvom mušica i muva-zunzara, a šta sa ambrozijom i njenim alergenima zbog kojih od astme svake godine umire na stotine ljudi. Kad se govori i dostojanstvu biljaka, Komisija je izdala saopštenje iz kojeg se vidi da „biljke ne smeju biti namerno oštećenje ili uništene”. Naravno, odmah pada u oči da biljke koje jedemo namerno uništavamo? Ali, ne. Zakon ne misli tako, već samo da biljke ne smeju biti uništavane ako im se na taj način ugrožava razmnožavanje. Ipak, jasno je da Švajcarci imaju znatno viši nivo regulisanja bioloških istraživanja (i mnogo čega ostalog) od drugih evropskih zemalja. Očigledno je da u sistemu direktne demokratije zaštitnici prirode i životinja uspevaju da preko javne inicijative utiču na zakonodavce. O svemu se odlučuje glasanjem. U tome ne učestvuje predsednik Etičke komisije instituta, omraženi Klaus Peter Ripe, koji je, inače, Nemac te nema pravo glasa.