Vežbam osećajno i tiho

Najznačajniji gost Belefa 08. bio je Faro Senders koji je u petak, 25. jula, zbog nevremena, održao nezaboravan koncert na brodu “Kolos” umesto u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Ni neregularni uslovi na “Kolosu” nisu omeli Kvartet Faroa Sendersa, legendarnog džez saksofoniste i kompozitora, da zabeleži trijumf i da oduševi prisutne. Zadivljen njegovom energijom koju je ispoljio na bini, pitam ga odakle mu ta snaga kojom se odlikuje više od 40 godina. – Još sam mlad, zar ne? Dobrog sam zdravlja, stalno vežbam, dosta hodam i ko zna, možda ću doživeti stotu. Putovanja me mnogo zamaraju kao i aklimatizacija na strane gradove i klimu. Yet leg i vremenske zone, takođe. Duvan mrzim a ima ga svuda, zar ne? Posle sinoćnjeg koncerta, zbog svega toga, nisam se dobro odmorio. Uopšte nisam spavao, gledao sam CNN skoro do zore. Rano ustajem i doručkujem oko 8 časova. Energiju mi daje bend, zapravo oni mi daju potrebnu podršku. Ja im dajem slobodu u sviranju, sve osim komercijale je dozvoljeno, a oni mogu solirati koliko žele. Za to vreme ja se odmaram i hvatam predah za nastavak svirke. Mi jedni druge podržavamo i inspirišemo, a to funkcioniše i daje jedinstvo grupi. Kod kratkih sola deluje kao da dva puta svirate isto, a to nije uvek tačno. Zato saradnici imaju slobodu u sviranju i u dužini sola. To sam otkrio tokom karijere a slušaocima se to, očito, dopada. Koji bi savet dao početnicima na saksofonu ovaj virtuoz na instrumentu koji predstavlja danas njegov zaštitni znak? - Moraju da rade na zvuku, ako je saksofon u pitanju. Vežbe su bitne, dug ton je u vežbanju presudan. Prvo moraju da rade na tome da pronađu sopstveni zvuk. Sve drugo dolazi kasnije. Recimo, kad ja dođem posle svirke kasno kući, vežbam osećajno i tiho. Soul temu. Vežbajući soul tiho imate kontrolu nad instrumentom. Tiho sviram i slušam šta i kako sviram. Pravilno disanje se uvežbava sviranjem dugih nota. Na primer, stavite papir na zid ili na notni stalak i uvežbavate sviranje dugih nota, ali tako da ne oduvate papir! Takvim sviranjem imate bolju kontrolu zvuka i njegove jasnoće. Sviranjem kratkih sola na početku numere može se kontrolisati dinamika kompozicije, a dobar izbor usnika omogućava, takođe, dobar saund. Možda sam ja više senzitivan u sviranju jer sam prvo učio klarinet, koji mi je pomogao u pravilnom sviranju saksofona. Skale se moraju svakodnevno vežbati, ne glasno, već tiho. Zanimljivo je znati na kom saksofonu svira i koji usnik koristi Faro Senders? – Koristim saksofon “selmer mark 6”. Sinoć sam koristio jedan novi usnik, engleski, “hari hegis”, koji sam pre nekoliko godina slučajno otkrio u Londonu. Da li je tokom saradnje sa slavnim Koltrejnom svirao na istom usniku? - Koristio sam drugačiji usnik od njegovog a vremenom sam probao razne usnike. Najčešće sam upotrebljavao tvrde trske ili “selmer metal” usnik. Šta ovaj umetnik misli o elektronskoj muzici i o upotrebi kompjutera na sceni? – Budući da sam staromodan, ja to ne volim i ne cenim. Elektroniku ne možete osetiti poput prirodnog zvuka. Ja koristim elektricitet svog tela, na njemu radim i ono daje još uvek zadovoljavajuće rezultate. Gde nalazi inspiraciju za komponovanje? – Mnogo slušam svoje kolege. Omiljeni muzičar mi je harfista Karlos Lubedo, jer mnogo eksperimentiše i deluje poput inovatora. Zvuči kao Koltrejn na harfi, ima svoj ton i osoben koncept. Volim i muziku koju piše Leni Nihauz za filmove Klinta Istvuda, jer se ona idealno uklapa u vizuelnu estetiku tih filmova. Volim zvuk akustične gitare, a inspiraciju nalazim svuda oko sebe. Treba samo malo oslušnuti okolinu. Koji je sledeći projekt Faroa Sendersa? – Radim na novom CD-u, možda sa istim muzičarima sa kojima sam ovde svirao. Biće moje kompozicije a snimaću ga u NJujorku. Moraću da letim iz Kalifornije u NJujork, jer je u Los Anđelesu džez scena mrtva. Kada sam živeo u NJujorku, stalno sam bio aktivan jer je taj grad svetska prestonica džeza. U Los Anđelesu sam neaktivan, ljudi su drugačiji od onih u NJujorku. Ne osećam da tamo pripadam, ne želim tamo da budem, a kamoli još i da sviram. Zanimljivo je znati da li neko od njegove dece svira? – Moj sin je u mladosti svirao klavir, ali je kasnije digao ruke od muzike i bavi se drugim poslom. Sa kim bi Faro Senders voleo da sarađuje od sadašnjih muzičara? – Voleo bih da sviram sa Ravijem Šankarom, možda sa Herbijem Henkokom. Oduvek sam želeo da sarađujem sa Henkokom. Koliko je naš sagovornik čuo o srpskim džezerima i da li svirao sa nekim od njih? – Znam za Larija Vučkovića, ali nisam ni sa jednim od vaših svirao. Slušajući njegove kompozicije, sigurno nisam jedini koji ih doživljava i vizuelno. Stoga je neminovno pitati ga da li je pomišljao da komponuje i muziku za film. – Na to sam često pomišljao, ali me niko nije nikada pozvao da to radim. Napisao sam muziku za balet za Baletski ansambl San Franciska koji se godinama igrao. Takođe, u Nemačkoj sam napisao nekoliko baletskih numera. Nekada je Faro Senders slikao. Da li je potpuno napustio slikarstvo? – Nažalost, godinama ne uzimam kist u ruke. Ono što sam profesionalno želeo da radim, ustuknulo je pred muzikom. Nadam se da ću se uskoro vratiti prvoj pravoj ljubavi. Na kraju, molim ga da mi kaže svoje utiske o koncertu koji je održao na Belefu 08. – Mislim da su koncert tonski uobličili ljudi koji rade rok koncerte, što je bilo pogrešno u odnosu na moj sastav. Ozvučenje je bilo preglasno, imali smo smetnje u monitorima na sceni a povremeno se bubnjar i klavirista nisu čuli. Koncert bi bio mnogo uspešniji da je zvuk bio tiši i kvalitetniji. Šteta!