Odbranili smo Osetiju

Predsednik Kokojti nam na početku razgovora prenosi utiske i atmosferu među hrabrim braniocima Južne Osetije nakon prošlonedeljne agresije oružanih snaga Gruzije na Osetiju. - Brojčana nadmoć (1:30 u ljudstvu, a i u naoružanju) nije pomogla gruzinskim oružanim snagama da zauzmu Južnu Osetiju. Celi osetinski narod, posebno Chinvalci, pokazali su veliki stepen hrabrosti, sa ponosom ističe predsednik Kokojti i dodaje da će „iz zarobljene gruzinske ratne tehnike biti stvorena tenkovska jedinica po imenu Mihaila Sakašvilija. Samo neka predsednik Gruzije nastavi da nam šalje tehniku. Gruzija je danas najmilitarizovanija država na postsovjetskom prostranstvu. Sve su jedinice Gruzije obučene natovskim instruktorima.” Na pitanje da li je tačno da je među gruzinskim vojnicima bilo i stranih plaćenika, predsednik Južne Osetije odgovara: - U redovima agresora na Chinvali bilo je mnogo inostranih plaćenika. Posle bitke pronašli smo da je kod njih bilo puno stanovnika Pribaltika, Ukrajine i, po podacima koje sada dobijamo, u rejonu 12. škole pronađena su tela plaćenika afričke spoljašnjosti – tamne boje kože. Bilo je i lica sa karakterističnim azijskim izgledom očiju... Uvaženi gospodine Kokojti, da li biste mogli da nam ukratko ispričate o suštini gruzinsko-osetinskog konflikta? - U prošlosti između Alana-Osetina i Gruzina postojali su dobri odnosi. Alansko carstvo bilo je jače i snažnije i pomagalo je Gruzinima u borbama protiv neprijatelja. Napad mongolsko-tatarskih hordi izmenio je situaciju. Gruzija koja se pokorila osvajaču, uspela je da se sačuva, a Osetini-Alani koji su pružili snažan otpor, izgubili su svoje Alansko carstvo. Kada su za Gruzine nastala pogodna vremena, njihovi feudalci hteli su da pokore narod koji su do juče obožavali, a jedini razlog bio je što je Osetina ostalo manje nego Gruzina. Posebno su ta neprijateljstva došla do izražaja nakon 1801, kada je Gruzija 27 godina nakon Osetije, ušla u sastav Rusije. Posle Oktobarske revolucije Gruzija je izašla iz sastava Rusije, dok je Južna Osetija ostala verna ugovoru o ulasku u sastav Rusije. Tada su Gruzini počinili prvi u 20. veku genocid nad Osetinima. Krajem osamdesetih oficijalni Tbilisi proglasio je Južne Osetine “gostima na gruzijskoj zemlji” i javili su se glasovi za njihov “progon iz gruzijske zemlje”. Kada je Gruzija izašla iz sastava SSSR-a, Južna Osetija, imajući ustavno pravo izbora da izađe iz sastava SSSR, ostajući u sastavu Gruzije, ili da ostane u sastavu SSSR-a, izabrala je da ostane u sastavu SSSR-a. Tada je Gruzija izvela po drugi put u 20. veku genocid nad osetinskim narodom. Nema veka u kome Gruzija nije učinila genocid nad našim narodom, a samo u 20. veku bilo ih je dva, a ovo je treći genocid nad našim narodom... U Srbiji mnogi ne znaju da su narod i rukovodstvo Republike Južne Osetije, kao i vi lično, na strani Srba u vezi s pitanjem Kosova i Metohije. Da li biste mogli da nam pojasnite razloge takve pozicije? - Za razliku od Južne Osetije, kojoj su zakoni SSSR-a to dozvoljavali u slučaju izlaza Gruzije iz sastava SSSR-a, proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja nezakoniti korak, jer ni zakoni Jugoslavije, ni zakoni Srbije nisu priznavali takvo pravo Kosmetu. Na taj način situacija na Kosovu i Metohiji se principijelno razlikuje od situacije u Južnoj Osetiji i ako se već prave paralele, tada treba reći da u Južnoj Osetiji savršeno shvataju da je Jugoslavija postala žrtva međunarodne agresije radi njenog uništenja i podele. Zbog toga, polazeći iz normi međunarodnog prava, mi smo solidarni sa borbom Srba za očuvanje njihove države... Sa velikom pažnjom pratimo šta se događa u Srbiji. Veoma bismo hteli da dođe do konsolidacije srpskog naroda i teško nas pogađa raskol srpskog društva. Za razliku od Srba, kod nas je potpuna sloga. I nas žele da podele na zapadnjake i patriote, ali ono glavno je da narod ne izgubi veru u svoju budućnost, svoje nacionalne ideje i ideale. Kakva je pozicija Južne Osetije u odnosu na predlog SAD o povlačenju ruskih mirovnjaka i internacionalizaciju mirotvornih operacija u zoni gruzinsko-osetinskog konflikta? - U zoni gruzinsko-osetinskog konflikta mirotvorna operacija, pre nego što je usledila agresija Gruzije, sastojala se od delova mešovite kontrolne komisije i mešovitih snaga za održavanje mira. U njihovom sastavu nalazili su se bataljon iz Osetije, bataljon iz Rusije i bataljon iz Gruzije. Zapovednik ruskog bataljona istovremeno zapoveda i ujedinjenom komandom. To je unikatni format mirotvorne operacije, jer su u njen sastav ušli i predstavnici suprotstavljenih strana. Za sve vreme njenog postojanja, sve do obojene revolucije u Gruziji, ta operacija se pokazala kao izuzetno efikasna i nije došlo do nijedne pogibije. Ali u 2004. specijalne službe Gruzije otpočele su sa napadima na mirovnjake, što je rezultiralo pogibijom trojice osetinskih i teškim ranjavanjem desetak ruskih mirovnjaka. I pored toga, mirovnjaci su u potpunosti sprovodili svoje zadatke. Čak i ako postoje određeni nesporazumi, ne postoji bolji format organizovanja operacije. Kao što smo videli, format mirotvorne operacije već je i sada međunarodni. Ali Gruzija i Zapad pod “internacionalizacijom mirotvorne operacije” podrazumevaju uvođenje vojnih kontingenata zemalja članica NATO-a. To je za nas krajnje nedopustivo, jer imamo u vidu užasne primere Kosova i Metohije, Iraka i Avganistana, gde se pod formom uspostavljanja mira i poretka vojska zemalja članica NATO-a faktički zanima nasiljem nad mirnim stanovništvom. Sačuvaj nas bože, od takvih mirotvoraca!