Arhiva

Srbi u trećoj klasi

Petar Ignja | 20. septembar 2023 | 01:00
Ne zna se pouzdano, nije to utvrdio ni dalekovidi Darvin, kada se prvo majmunče uspravilo na dve noge i rešilo da postane čovek. I zašto mu je to palo na, tada još zakržljali, um? Zar nije bolje imati više nogu? Šta fali stonogama? Wih je teško stići i uhvatiti, dok jadne zmije, koje se teško kreću, čovek lako može da stigne i motkom dotuče, po glavi. Naučnici u razvijenom svetu, uglavnom iz zemalja Evropske unije, sve ozbiljnije shvataju da je evolucija, koja je čoveka lišila pedeset odsto organa za kretanje, načinila od njega bogalja. Kako bi tek trčao svetski rekorder na Olimpijskim igrama u Pekingu da je imao četiri noge? Taj rekord Bolt je postavio po gustom kineskom smogu, jer se u Kini danas dime svi dimnjaci sveta, a kad je proizvodnja u zamahu, kroz ulice Pekinga ljudi se probijaju kao kroz testo. Priča se da Kinezi, u takvim prilikama, koriste smogolomce, nalik brodu „Lenjin” koji je bio najslavniji ledolomac na svetu. Možda još postoji. Rusi jesu bili poznati po kvalitetu svojih proizvoda, pogotovo u vreme komunizma. Sve Kinezi mogu danas da naprave. Wihove su gaće bolje od onih rumunskih, koje smo kupovali pre dvadeset godina i koje su se posle svakog pranja širile i nikada nijedan Srbin nije imao ojedenu zadnjicu zbog tesnih gaća. Danas Srbima kineske gaće, pogotovo punijem svetu, zadaju velike muke, po ovim vrućinama, jer Kinezi, uz dužno poštovanje, nisu baš kao od brega odvaljeni. A šta je sa srpskim gaćama? Zašto ih sami, po našoj meri, ne pravimo? Zato što kod nas traje transparentna privatizacija, zato što za nekoliko godina ulazimo u Evropsku uniju, a nešto smo naučili i od Rumuna: dok su pravili gaće rastegljivih brojeva, nisu ušli u Evropsku uniju. Danas više ne šiju gaće, nego rade za talijanske modne kuće, prave talijanske cipele, slične originalu, rade svašta, čak i monitore „samsung”, sa bezimenim kineskim panelima, iz kojih iskaču mrtvi pikseli kao svici u noći, a taj bofl u Srbiju uvozi njihov „zvanični zastupnik” i vara naivan srpski narod. Sve što se danas pravi u Rumuniji ili Bugarskoj, uvoze srpski uvoznici. Ta roba na Zapad ne ide. Zapadnjaci cene sebe i ucenjuju Azijce. Vrhunski monitor jeftiniji je u Evropi, nego slovački, kineski ili rumunski u Srbiji. Naši novi kapitalisti iz firmi „aneks-maneks-korporejšn” gori su od onog čudovišta koje je kinjilo Davida Koperfilda, u vreme surovog liberalnog kapitalizma. Prodaće ti svako đubre, za velike pare, ne trepnuvši. Postoji još jedna država u Aziji koja nosi čizme od sedam milja. Reč je o Južnoj Koreji. Veliki se kapital tamo stvara, jer su Amerikanci, Evropljani i Japanci odavno prodali duše svojih slavnih predaka, zbog jeftine radne snage, ne mareći mnogo šta će ostati od ugleda nekada slavnih firmi. Osnivač nemačkog „Čifteka”, fabrike koja je pravila vrhunska kućišta za kompjutere, skočio bi u Rajnu, kod Koblenca (gde je najdublja), kad bi samo video kako se ta kućišta, koja se danas rade u Kini, aljkavo farbaju i sastavljaju. Umesto metala, Kinezi ugrađuju plastiku. Tuga da te uhvati. Šta reći o „Samsungu”? To je velika firma danas, najveći proizvođač monitora na svetu, sa sedištem u Seulu, a ima ih i po svim bivšim komunističkim zemljama Evrope (Kinu su već stavili pod noge). I dok su pre samo petnaest godina njihovi televizori služili za zasmejavanje naroda, oni su velikom reklamom, koja se lepi za ljudsku naivnost, uspeli da se nametnu svetu. Napravili su i vrhunsku robu, ali to što je vrh kvaliteta ide u Japan, Ameriku, zapadnu Evropu... Za male nerazvijene zemlje imaju drugu robu, niže klase, ali cene su iste. To je vrhunski nemoral. Oni nas potcenjuju, tretiraju kao parije. Mi plaćamo kartu za prvu klasu, oni nas trpaju u treću. Wihovi su glavni saučesnici nečasni uvoznici, koji više cene kosooke nego svoj narod. Da li ova korejska firma misli da su Srbi najveće budale na svetu? Varate se, kosooka braćo. Mi ćemo, ako se nešto ne promeni, vaš izvikani „samsung” praviti u Babušnici, kao što i „levi štraus” šijemo u Novom Pazaru. I gde je sada originalni američki „levis”? Nema ga. Ostala je samo legenda o slavnim farmerkama. A mali Novi Pazar ima dva ministra! Očekujemo da generalni zastupnik „Samsunga” kaže zašto se u Srbiji ne može kupiti pravi „samsung”, sa „S” panelom? Stižu nekakvi „C” paneli (ako dobijete „A”, imaćete sreće), koje pravi, valjda, neka kineska firma, u šupama koje prokišnjavaju, monitori se sklapaju u Rumuniji, iz Rumunije ih uvozi Slovačka, mi iz Slovačke! Reč je o velikoj podvali, u kojoj učestvuju i briselski oci. Oni danas razvijaju nerazvijene svoje članice. Lepo. I koriste surovo njihovu jeftinu radnu snagu. Ali, neka onda tu robu kupuju sami, a ne da je bestidno šalju nama. Priča se da bi za pravi „samsung” kupac morao da zapuca u Vašington, London, Cirih, Keln, Seul ili Tokio, ili da poznaje Olija. Sramota. Na jednom internet-sajtu, gde ljudi raspravljaju o kompjuterima, pročitali smo poruku – dole „samsung” krševi! Mi bismo dodali – dole i „žileti” iz Poljske! Još jedan primer: mašina za pranje sudova marke „virpul”, proizvedena u Poljskoj, pokvarila se posle tri meseca. Crkla pumpa, kaže majstor. Pumpa je proizvedena 13. decembra 1971. godine u Italiji, mašina u Poljskoj 2005, a firma je američka. Ovo nisu jedini primeri podvala koje stižu sa Dalekog istoka ili iz novih članica evropske familije. To važi za gotovo svu tehniku ili elektroniku koja se pravi u Kini, Tajlandu, Maleziji... ali i u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj... Izuzetak su Tajvan i Slovenija. Mi kasnimo. Sve bi išlo brže kada bismo imali četiri noge. Možda bi bolje bilo da smo, umesto bedne tranzicije, vežbali povratak u vreme pre evolucije. Možda bismo danas imali prednost nad drugima, zbog brzine. Srpska lukavost na četiri noge lako bi osvojila svet. I onda bismo mi Korejcima prodavali bofl, a robu koja vredi proglasili bismo panslovenskom i slali je u Rusiju. Na kraju, pitanje: šta radi ova država, na velikom odmoru? Ništa. Ona uopšte ne brine što je uvoz sumnjive robe uništio domaću proizvodnju, ali sad, kad proizvodnje nema, zašto država bar ne štiti svoje građane i zašto stalnom i ozbiljnom kontrolom ne spreči naše uvoznike da uvoze „firmirani” bofl i varaju srpske građane? Da li znaju da u svetu postoji kompjuterska mafija? Tajkunu je bitno da se bogati, državi je važno da uzme porez, a za kvalitet robe ko te pita. Derikože jedni drugima pomažu u bogaćenju.