Vojna demokratija

 Eto kako smo mi različiti ljudi. Ono što kod Grahovca uslovljava da se „naježi od straha” i toplo preporučuje svima da to isto urade, kod mene izaziva smeh. Naročito me golica po tabanima njegova priča o kapitalu iz „nedemokratskih sistema”. Dohvatio  se general demokratije: demokratija pa demokratija. Plaši se, a i nas plaši opasnim ruskim (i kineskim, i saudijskim i libijskom i venecuelanskim...) nedemokratskim kapitalom, koji Amerikancima i ostalima uopšte ne smeta, i preporučuje jedino valjani zapadni kapital, od koga niko ne može da se naježi jer je to izgleda neki humani kapital, čist, mirišljav, nesumnjiv, zarađen velikim trudom i gustim lepljivim znojem. Inače, original serije „Da se naježiš” uživo je mogao da gledao svako ko je pratio krah ekonomske ideologije slobodnog tržišta i deregulacije, koja se pokazala promašenom toliko da Amerika mora da se vrati nekoliko decenija unazad, da pokuša da spase ako se išta više može spasti jer su kockari, špekulanti i berzanski mešetari, „teoretski” potpomognuti doktorima za krah i ekonomski spin, temeljno uzdrmali svetski finansijski sistem.    Stoga je potpuno jasno da besmislice o demokratskom ili nedemokratskom, opasnom ili bezopasnom, čistom ili prljavom kapitalu i ne zaslužuju ništa drugo nego smeh kroz suze, jer će ipak, pod tolikom navalom hazardera, koji će za prvu pomoć dobiti 700 milijardi dolara, dalja kocka biti još izazovnija i nema nikakve sumnje da bujnost njihove ludosti jednoga dana neće moći da ispegla niti Amerika niti svet. I u tome je američki problem, što svet nije ono što je bio. „Velika depresija” iz 1929. će biti samo dečja igra za haos u kome će se naći oni koji budu imali nesreću da to dožive, da vide kako kapital zaudara i ubija istim smradom ma odakle da je došao. Dragan Vidaković, Prilike