Gas guši kućne budžete

Jedino što ovih dana ide naruku i teši potrošače u Srbiji je miholjsko leto. Jer samo temperatura od dvadesetak stepeni i poslednji sunčani dani za ovu godinu odlažu glavobolju izazvanu razmišljanjem kako se grejati tokom zime. Preciznije, kako platiti troškove grejanja. Iz bilo kog izvora. Sve ostalo je još uvek nejasno. Da li je gas poskupeo, kako tvrdi Ministarstvo energetike. Ili nije, kako tvrdi Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, a na osnovu obećanja koje je dobio od vlade. Čanak, naime, kaže da su mu predstavnici vlasti, njegovi koalicioni partneri iz Demokratske stranke, obećali da gas ove grejne sezone za domaćinstva neće biti skuplji u odnosu na prošlu. A da će veću cenu morati da plate distributeri čije marže dostižu i 40 odsto cene koju plaćaju potrošači. Čanak čeka sednicu vlade u četvrtak i najavljuje mogućnost uskraćivanja podrške vladajućoj koaliciji ukoliko mu dato obećanje ne bude i ispunjeno. Da li će se pretnje Nenada Čanka o otkazivanju poverenja vladi obistiniti? U vladi, kao da nisu dobro čuli ono što govori lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, kažu da je gas poskupeo od polovine oktobra za 59,9 odsto. I da nema menjanja te odluke. Svesna da je poskupljenje pred samu grejnu sezonu za skoro 60 odsto preterano, vlada će potrošačima gasa omogućiti jedino da umesto celog mesečnog računa za utrošeni gas, 70 odsto plate odmah, a preostalih 30 procenata tokom prolećnih i letnjih meseci. I zato valjda potrošačima treba da bude lakše što visoke račune za gas neće platiti odmah, ali će ih ipak platiti. Samo nekoliko meseci kasnije. A kao utehu za taj snažni udarac po kućnom budžetu vlada se sa Telekomom dogovorila o odlaganju poskupljenja telefonskih impulsa do početka naredne godine. Do tada će računi za telefon biti veći za oko 150 dinara, jer će poskupeti pretplata. Naviknuti na stalna jesenja poskupljenja svega, potrošači ni ovaj put nemaju mnogo izbora. Oni ionako već znaju da su domaći proizvodi jeftiniji u okolnim zemljama nego ovde gde su proizvedeni. Pa što bi se onda čudili što gas poskupljuje u trenutku kada pada cena nafte, koja je jedan od parametara za formiranje maloprodajne cene gasa. “Srbijagas” je izneo svoju kalkulaciju, koju je kasnije podržala i Agencija za energetiku i Vlada Srbije, a koja kaže da je gas morao da poskupi, jer je uvozna cena gasa za devet meseci povećana za 101,8 odsto i sa 248 skočila na 505 dolara, a da maloprodajna cena nije menjana od maja prošle godine. Ali su zato zaboravili da objasne da je gas skuplji i zbog provizije koja se plaća posredniku u nabavci ovog energenta, “Jugorosgasu”. Naime, Saša Ilić, v.d. generalnog direktora Javnog preduzeća “Srbijagas”, potpisao je 14. oktobra u Moskvi aneks ugovora od pre dve godine, koji zapravo potvrđuje da će “Jugorosgas” i 2009. godine isporučivati “Srbijagasu” ovaj energent po ceni koja će biti određena tržišno. Ugovor je vredan 700 miliona evra, a prema saznanjima poslanika G17 plus, provizija “Jugorosgasa” je 35 miliona evra. Saša Ilić pravda se da je aneks neobavezujući dok ga ne potvrdi Upravni odbor “Srbijagasa”, bez čijeg znanja ga je Ilić i potpisao. U međuvremenu, na insistiranje Odbora za industriju Skupštine Srbije, Petar Škundrić, resorni ministar za rudarstvo i energetiku, naložio je Upravnom odboru ovog javnog preduzeća da ne donosi nikakvu odluku o prihvatanju potpisanog aneksa. Škundrić kaže da Saša Ilić nije prekršio zakon tako što je bez saglasnosti Upravnog odbora “Srbijagasa” potpisao ugovor, ali da će Vlada Srbije ipak razmotriti sve eventualne zloupotrebe položaja koji bi mogli oštetiti državu i građane. U međuvremenu se oglasio i Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije, koji tvrdi da je baš zbog ovog potpisa na aneks ugovora pozicija Srbije u pregovorima sa ruskim “Gaspromom” o energetskom sporazumu Srbije i Rusije otežana. Kako? Tako što je Srbija navodno imala nameru da od “Gasproma”, u okviru pregovora, zatraži ukidanje posrednika u isporuci gasa našoj zemlji. Zanimljivo je da je član stranke G17 plus koja traži objašnjenje zbog čega je potpisan aneks u Moskvi, i protivi se da Srbija ima posrednika u isporuci gasa, Miloš Milanković, kao tadašnji direktor “Srbijagasa”, zapravo i potpisao ugovor o posredovanju pre dve godine. Ali u G17 plus, koja je u to vreme bila deo vladajuće koalicije sa DSS-om, Novom Srbijom i Srpskim pokretom obnove, Milankovićev postupak pravdaju time da je država bila ucenjena. Rečeno im je, kako tvrde, da će pristati na posrednika “Jugorosgas” ili neće dobiti gas. Poskupljenje gasa, dakle, poslužilo je partijama, prvo opozicionim, a sada i učesnicama u vlasti, da se sa skupštinske govornice utrkuju ko će pre obelodaniti razloge za poskupljenje. Znači li to, da nije bilo poskupljenja, da ni danas javnost u Srbiji ne bi znala ko formira cenu gasa, kolike su marže distributera, kao ni čijom je namerom ili propustom izgubljena mogućnost da Srbija ostane ravnopravan partner “Gaspromu” u “Jugorosgasu”? Nenad Čanak prvi je pretio da će oboriti Vladu Srbije, uskrativši joj podršku svojih pet poslanika u Skupštini Srbije, ukoliko odmah ne objasni javnosti zašto je gas poskupeo za 60 odsto. Čanak je javnosti obelodanio podatke o distributerima gasa u Srbiji kojih ima 37, a od kojih samo 29 posluje legalno. Dakle, ima licencu za obavljanje tog posla izdatu od Agencije za energetiku. Za ostale se ne zna na osnovu čega distribuiraju gas i ko im je za to dao odobrenje. Kao ni u čijem su vlasništvu. Da razjasnimo. Gas koji isporučuje ruski “Gaspromeksport”, na ukrajinsko-mađarskoj granici preuzima “Jugorosgas”, pa ga on onda prodaje “Srbijagasu”. Kasnije “Srbijagas”, jedini veletrgovac u Srbiji, ali i sam distibuter koji snabdeva trećinu domaćinstava u Srbiji, taj gas prodaje lokalnim distributerima koji onda prodaju potrošačima. I koji na kraju, kada već svi u lancu odrede svoju proviziju i ukalkulišu se u cenu, zaračunavaju maržu po sopstvenoj računici. Čanak je javnosti predstavio i marže koje pojedini distributeri zaračunavaju prilikom isporuke gasa potrošačima, a koje se kreću i do 40 odsto. Pa tako distributerima, pri minimalnoj godišnjoj potrošnji gasa od oko dva miliona kubika, ostane zarada od oko 200 miliona evra. A pri tom im u vlasništvo ostane i infrastruktura u čijoj gradnji učestvuju i građani, da bi dobili gas u svojim stanovima ili kućama. I dok u Ministarstvu energetike tvrde da odgovornost za postojanje nelegalnih distributera, bez licence, snosi Agencija za energetiku, Dušan Daković iz ove agencije za NIN demantuje te optužbe. “Agencija nije nikako odgovorna, jer je to stanje koje je nasleđeno iz ranijih godina, kada mi nismo postojali. Podsećam da je ovo prvi put da Agencija dostavlja vladi mišljenje o ceni gasa, koju predloži distributer. Ranije je to dogovarano direktno između ’Srbijagasa’ i vlade. Sada imamo novi tarifni sistem, pa će kada i drugi distributeri budu Agenciji dostavili svoje kalkulacije, cena gasa biti određena realno. Do sada su cene lokalnih distributera bile u nadležnosti lokalnih samouprava.” A ako i Agencija, ali i svi u Srbiji znaju da na tržištu posluju nelegalni distributeri, koji nemaju licencu za rad, čime su se sve ove godine bavile nadležne inspekcijske službe? Privatni distributeri još uvek ćute, valjda zaplašeni medijskom bukom, pa pažljivo biraju trenutak kada će saopštiti koliko košta kubni metar njihovog gasa. Uporedo sa LSV-om, optužbe na račun “Srbijagasa” i bivših vlada Vojislava Koštunice izneo je i Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije. Jovanović je Slavici Đukić-Dejanović, predsednici republičkog parlamenta, predao dokaze o propustima zbog kojih potrošači danas plaćaju skuplji gas. Sa zahtevom da dokumente preda predsedniku Srbije, premijeru Cvetkoviću, Ministarstvu policije i tužilaštvu. On traži od države da ispita odgovornost bivšeg premijera i ministara, u propustu kojim je “Gaspromu” omogućeno da postane većinski vlasnik kompanije “Jugorosgas”. Zašto je početkom 2007. godine umesto da direktno kupuje gas od Rusa, Srbija uvela posrednika u vidu kompanije “Jugorosgas”. Da podsetimo, kompanija “Jugorosgas” osnovana je još 1996. godine kao vlasništvo ruskog “Gasproma” i domaćih preduzeća NIS, “Progres”, “Progresgas trejding” i Beobanka. Vlasnička struktura se menjala, pa je i smederevski “Sartid” bio vlasnik dva odsto kapitala, ali je odnos između ruske i srpske strane ostao nepromenjen. Obe strane imale su po pedeset odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću. Ono je i formirano kao preduzeće dve države radi izgradnje gasovoda, uvoza, transporta i distribucije gasa. Skoro ništa od toga kasnije nije realizovano; jedino je srpska strana pod još nejasnim okolnostima ostala bez 25 odsto kapitala u preduzeću “Jugorosgas”. A tako i bez šanse da bude vlasnik gasovoda Niš - Dimitrovgrad koji će kada bude izgrađen, pripadati “Jugorosgasu”. Dakle, biće u većinskom stranom vlasništvu, objašnjava za NIN Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku. “Izgrađen je gasovod od Niša do Pojata, ali će on biti nastavljen do Dimitrovgrada, kako bi se Srbija povezala sa Bugarskom. Pošto je sada ’Jugorosgas’ u većinskom stranom vlasništvu, tako će i postati vlasnik magistralne trase gasovoda koji bude izgrađen. I, naravno, diktiraće uslove koje će Srbija morati da prihvati”, kaže Zorana Mihajlović-Milanović. Baš zbog toga što je prepustila ravnopravno vlasništvo nad “Jugorosgasom”, nije teško pogoditi, Srbija je početkom 2007. godine bila ucenjena da isti taj “Jugorosgas” uvede kao posrednika u trgovini između Rusije i Srbije. I zato je, januara 2007. godine, sa opet istim “Jugorosgasom” potpisan ugovor o posredništvu, kojim je to preduzeće počelo da obavlja delatnost od opšteg društvenog interesa. “Ministar Naumov i prošla vlada uveli su zapravo ’Jugorosgas’ kao konkurenciju ’Srbijagasu’ koji je do tada kupovao gas direktno od ’Gaspromeksporta’. I to se mora ispitati i utvrditi odgovornost. Jer su ovom odlukom zapravo oštećeni i interesi države i građana. Dakle, i budžet Srbije i kućni budžeti stanovnika”, upozorava Zorana Mihajlović-Milanović. A kako je to Srbija izgubila svoj udeo u “Jugorosgasu”? Čedomir Jovanović predao je Slavici Đukić-Dejanović, između ostalog, i odluku Upravnog odbora NIS-a iz maja 2005. godine, kada je “Srbijagas” još uvek bila deo NIS-a, a iz koje se vidi namera nacionalne naftne industrije da otkupi akcije “Progresgas trejdinga”. NIS je, naime, od 2000. godine naovamo nameravao da poveća svoj udeo u preduzeću “Jugorosgas” pa je počeo da kupuje akcije domaćih preduzeća. Prvo Beobanke. I pored jasne namere rukovodstva NIS-a, 25 odsto akcija “Progresgas trejdinga” pripalo je kasnije jednoj od ćerki firme “Gasprom”, firmi “Centriks” iz Beča. Umesto da kupi akcije “Progresgasa” koje su mu po pravu preče kupovine i nuđene, NIS je propustio ponuđeni rok i te akcije su, umesto vlasništvo NIS-a, odnosno države Srbije, pripale pomenutoj bečkoj kompaniji. Tako “Gasprom” sada ima 75 odsto vlasništva nad “Jugorosgasom”, dok Srbija, tačnije Javno preduzeće “Srbijagas”, ima samo 25 procenata. I dok opozicione partije upiru prstom u vladu Vojislava Koštunice, odnosno odgovorne ministre, Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, kaže da bi odgovor na pitanje zašto NIS nije kupio 25 odsto udela U “Jugorosgasu” trebalo tražiti od direktora ili članova Upravnog odbora NIS-a. U odluci Upravnog odbora NIS-a da kupi akcije “Progresgas trejdinga” pominje se ime Milutina Prodanovića, tada direktora preduzeća “Energogas”, a sada pomoćnika ministra energetike kao odgovornog za sprovođenje u delo NIS-ove namere. Prodanović opet negira svoju umešanost za propust i tvrdi da nije bio na čelu “Energogasa” kada se NIS oglušio na poziv da kupi akcije. Prodanović, međutim, dodaje i da odgovornost za taj propust nikako ne može biti NIS-ova. Ivica Dačić, potpredsednik vlade i ministar policije, najavio je da je Uprava za kriminal već počela istragu o okolnostima zbog kojih je Srbija svoju energetsku sudbinu bacila u ruke Rusiji. Sijka Pištolova, urednica sajta “Enerdži observer”, tvrdi da odgovornost za odustajanje NIS-a od kupovine akcija “Progresgas trejdinga” snose saradnici tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i ministra Radomira Naumova. “Već dve godine upozoravam da Srbija smišljeno nije iskoristila prednost koju je imala, da postane većinski vlasnik ’Jugorosgasa’. Takva kompanija danas posluje kao domaće javno preduzeće sa privilegijama u poslovanju i prednostima u gasifikaciji Srbije. I vrlo brzo će ’Jugorosgas’ postati jedno od najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji a Srbija će dobiti mrvice od tog profita.” Vratimo se na potrošače koji na kraju meseca moraju izvaditi pare iz novčanika kako bi platili gas. A proračun je da po novim, višim cenama, od 31,4 dinara za kubni metar, za stan od 100 kvadarata treba mesečno oko 300 evra. Ili dve trećine zarade u Srbiji. Zbog nemogućnosti da plate račune, pa makar oni bili i odloženi, građani će pokušati da pronađu neki jeftiniji način grejanja. Računica opet govori da će se ne tako mali broj domaćinstava vratiti grejanju na struju. A onda će se zajedno sa njima, kada im stigne račun, za glavu uhvatiti i u Elektrodistribuciji Srbije. Analitičari predviđaju da nam se nestašice struje smeše i bez ovog poskupljenja gasa koji će naterati potrošače da se skupe u jednoj prostoriji u uključe termoakumulacionu peć. Sa tim se slaže i Zorana Mihajlović-Milanović. “Ne vidim da su donosioci odluke o poskupljenju gasa vodili računa o energetskoj stabilnosti ove zemlje. I šta će se desiti u snabdevanju električnom energijom, ako se građani preusmere na nju. I nakon nekoliko godina ubeđivanja da je struja najlošiji način grejanja, da nju treba izbegavati, mi sada imamo jeftinije grejanje na struju nego na gas.” Iz nevladine organizacije “Prosperitet”, koja štiti upravo potrošače gasa na teritoriji Vojvodine, gde je čak 80 odsto domaćinstava gasifikovano, već su od novosadskih vlasti tražili subvencije za potrošače gasa. Baš kao što se daje toplanama za daljinsko grejanje. Jer zašto bi jedni potrošači bili povlašćeniji od drugih i plaćali jeftinije grejanje, pitaju u “Prosperitetu”. Kao utehu potrošačima distributeri pominju i mogućnost da gas pojeftini u nekom narednom periodu, jer se očekuje pad njegove vrednosti. Ali to se svakako neće desiti ove grejne sezone. Ako se uopšte i desi. Jer su predstavnici “Gasproma” nedavno upozorili da je vreme jeftinog gasa iza nas. Do tada, skuplji gas izazvaće više cene ostalih proizvoda koji ovaj energent koriste u proizvodnji. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, traži od Vlade Srbije da odmrzne odluku o cenama daljinskog grejanja, jer gradski budžet ne može subvencionisati toplane koje sada plaćaju skuplji gas. A neke domaće staklare već su najavile poskupljenje svojih proizvoda, opet zbog skupljeg gasa. Ostali će to uraditi, verovatno, već narednih dana, taman kada se buka o ceni gasa i postojanju gasne mafije, tek malo stiša.