Muzička gozba

U prethodnom tekstu posvećenom Bemusu, govorili smo o programskom zaokretu ove manifestacije. Drugi deo festivala takvu koncepciju još nedvosmislenije potvrđuje. Naime, učešće su uzele i lutke: mislimo na muzičku predstavu sa lutkama Bastijen i Bastijena po motivima istoimene Mocartove opere u izvođenju pozorišta lutaka “Pinokio”, čime je nastavljena prošle godine započeta tradicija uključivanja dečje publike u Beogradske muzičke svečanosti (setimo se, tada je gostovalo lutkarsko pozorište iz Bratislave sa, takođe Mocartovom, Čarobnom frulom). Yez muzika je s razlogom smeštena u najreprezentativnije prostore. Duško Gojković i njegov Summit Octet svirali su na Kolarcu i priredili koncert sasvim u skladu sa reputacijom velikana koju ovaj umetnik s razlogom nosi decenijama; Žak Lusije trio imao je koncert u Sava centru. S obzirom na to da taj nastup – nažalost – nije imao adekvatnu reklamu, bilo bi bolje da smo i njih slušali u dvorani Kolarčeve zadužbine. Kažemo to stoga što je pomenuti događaj svakako jedan od stožernih, najupečatljivijih na 40. Bemusu. Lusije kreira muziku (jer, bez obzira na to što svoja izlaganja zasniva na znanim partiturama, ona su i autentična kreacija) na razmeđi žanrova. Najčešće to čini podstaknut značenjima koja donosi simbioza klasične muzike i džeza. Wegova muzička razmišljanja su raznobojna i neočekivana čak i kada prezentuje program koji bismo mogli da nazovemo “hitovima” umetničke muzike. Žak Lusije je, možemo reći, radoznali eksperimentator. A prezentovani “opiti” svedoče o mnogo ukusa u načinu njihove koncepcije: “meni” Bahove muzike (višedecenijske strasti ovog pijaniste), Ravel, Sati, i kao vrhunac – Vivaldijevo “Leto” iz Godišnjih doba, gde je slavni barokni majstor posredstvom Lusijeove intervencije, zazvučao kao majstor džeza! Folklorna baština ponovo ima istaknuto mesto na Beogradskim muzičkim svečanostima. Tema koncerta narodnog stvaralaštva bila je “Etnomuzikologija i izvođaštvo: Sloveni, Baltik, Balkan”, odnosno, predstavljanje bogatog vokalnog nasleđa istoka, severa i jugoistoka Evrope (uz nekoliko instrumentalnih dodataka), a pored domaćih umetnica ansambla Moba, učešće su uzeli i sastavi iz Ukrajine, Rusije i Litvanije. Okupila ih je zajednička ideja koja podrazumeva da savremena iskustva izvođenja formi ovog muzičkog domena donose ne samo oživljavanje tradicionalnog već i novu vrednost i smisao u današnjem svetu. Budimpeštanski festivalski orkestar, predvođen Ivanom Fišerom, zvučao je daleko ubedljivije nego na Bemusu od pre tri godine. Osim toga, njihovo muziciranje (u Malerovoj Pesmi o zemlji) pomogli su i izvanredni solisti, mecosopran Kristijane Stotajn i tenor Robert Din Smit. Još jedan događaj koji možemo da odredimo kao svojevrstan eksperiment jeste francuski ansambl za staru muziku Le poème harmoniljue i njihov projekat naslovljen Venezia, dalle strade ai palazzi. Radi se o interdisciplinarnoj strukturi, instrumentalno-pevačko-plesačko-glumačkoj. Drugim rečima, Le poème harmoniljue teže spoju estetike baroknog perioda sa obrascima savremenih scenskih zamisli ali i upoređivanju/ukrštanju dvorske sa muzikom venecijanskih ulica, što znači da njihova težnja nije da rekonstruišu već da ponude sopstveni pogled na kulturu jedne epohe čineći je bliskom današnjem konzumentu umetnosti. Najblistaviji trenuci Bemusa desili su se potkraj festivala. Srpsku/beogradsku premijeru imala je opera Maratonci Isidore Žebeljan. Pisano kao narudžbina festivala u Bregencu i Genesis fondacije iz Londona (izdavač Ricordi-Universal, Milano), delo je koncipirano, kao jednočina opera u četrnaest slika a po antologijskoj drami Dušana Kovačevića. Budući da je istoimeni Šijanov film takođe smatran antologijskim ostvarenjem kao i da je Pozorište na Terazijama isti tekst nedavno pretočilo u mjuzikl, izazov Žebeljanove beogradskoj publici bio je utoliko veći. Autorka se u potpunosti odvaja od poznatih (kinematografskih) slika i kroji duhovitu crnohumornu priču oličenu ne samo kroz tretman glasa koji bismo mogli da nazovemo neo-buffo vokalnim stilom, već i orkestracijom koja podrazumeva nečuvene kolorističke zahvate proizvedene, između ostalog, i za tu priliku konstruisanim instrumentom, oboa-sopilama. Muzički jezik Maratonaca kreće se između oštrih, oporih zvučnih tekstura – autentične “heterofone ornamentike koja melodiju pretvara u boju”, neobičnih replika popularnih obrazaca iz epohe kojoj pripadaju Topalovići (one su vezane za “filmske” sekvence opere) i paleofolklornih iskaza balkanskih prostora. Virtuozno napisan libreto (Borislav Čičovački, Milica i Isidora Žebeljan) prepevan na nemački jezik i u živopisnoj inscenaciji (Nikola Rab), obezbeđuje protočnost dela i time i pozornost gledaoca/slušaoca. Pevačka ekipa (“uvezena” iz premijerne postavke u Bregencu), jeste u svakom smislu besprekorna, orkestar predvođen Premilom Petrovićem takođe. Isidora Žebeljan je uspela da i bez konstruisanja muzike “grobara” postigne željeni efekat: da načini pripovest o vanvremenskoj i nadnacionalnoj temi – o mentalitetu “grobarenja” kao platformi sa koje funkcionišu sve one društvene grupe koje sopstvenu nesposobnost i pokvarenost maskiraju arogancijom. Pored Maratonaca, nastup hora i simfonijskog orkestra RTS sa Bojanom Suđićem bio je redak primer prepune dvorane na 40. Bemusu. Štaviše, neposredno pre početka završnog koncerta festivala, bili smo svedoci situacije kakva svakako odavno nije viđena u Beogradu, bar kada je reč o (klasičnoj) muzičkoj umetnosti: ispred Sava centra, karte su nuđene od mnogobrojnih “tapkaroša”! Ovakva pomama za muzikom imala je i dobar razlog. Suđić se odlučio da prvi put domaćoj publici predstavi integralnu verziju baleta Ohridska legenda Stevana Hristića (podsećamo, dosad smo je slušali u formi ciklusa sačinjenog od četiri simfonijske svite). Članovima ansambala Muzičke produkcije RTS pridružili su se i naši najznamenitiji solisti-instrumentalisti. Izvođenje jedne od temeljnih (i najlepših i najpopularnijih) partitura srpske muzike pripremano je, očigledno, brižljivo i s radošću. Rezultat – interpretacija kojoj se apsolutno nema šta prigovoriti – muzička gozba za sve one koji su uspeli da dođu do ulaznice za ovaj koncert. I zatvaranje jubilarnog Bemusa kakvo bi služilo na čast i najglasovitijim svetskim muzičkim festivalima.