Grejanje na ravne časti

Gas je na kraju ipak poskupeo. I to za 60 odsto koliko je i planirano. Uprkos tome što Nenad Čanak ne prestaje da objašnjava kako će računi domaćinstava koja se greju na gas ostati isti. Wihove bojazni zbog astronomsko povećanih računa ove grejne sezone vlada će ublažiti jedino odobravanjem plaćanja gasa iz nekoliko delova. Na rate. Nekoliko stotina Vojvođana u kojoj je ujedno i najviše gasifikovanih domaćinstava, protestovalo je ispred zgrade Izvršnog veća Vojvodine, i to prilikom posete Novom Sadu Mirka Cvetkovića, premijera Srbije, zahtevajući od nadležnih da odobre domaćinstvima subvencije. Nimalo drugačije od onih koje se odobravaju gradskim toplanama. Vojvođane je poskupljenje gasa podsetilo da nisu baš svi građani Srbije u istom položaju. Da ne plaćaju baš svi iste, pa ni približno iste račune za različite vrste energenata. Te da su neki naročito privilegovani. Em što se računi za daljinsko ili centralno grejanje plaćaju tokom svih dvanaest meseci, em što ta vrsta grejanja oslobađa domaćinstva bilo kakve muke oko nabavke energenata, ili loženja. Em je upravo centralno grejanje sada najjeftiniji i najisplativiji način grejanja. Na to su konačno upozorili oni koji nemaju privilegiju da se greju na daljinski sistem, nego pred svaku zimu moraju misliti kako da se ne smrznu. Koliko će i kako nabaviti drva? Pa posle ta drva treba iseći i iscepati. Ili se, pak, ove zime grejati na ugalj. On je ipak jeftiniji, ali je zato potrebno kupiti peć za ugalj. A ako ništa od ovoga nije moguće, uvek ostaje stari, dobri srpski energent. Struja. A koliki će račun doći na kraju meseca? Poslednjih dana bilo je različitih procena koliko košta koja vrsta grejanja, te za šta će se potrošači odlučiti. Ono što nikako ne raduje Elektrodistribuciju Srbije je činjenica da se što u medijima, što među potrošačima, struja pominje kao najbolje rešenje. Nadležni, a ujedno i zabrinuti za elektroenergetski sistem ove zemlje, kao da su uzalud protraćili godine unazad pokušavajući da objasne da je grejanje na struju najgore rešenje. Yabe kada računi na kraju meseca pokazuju drugačije. Teško je napraviti bilo kakvu računicu koliko košta koja vrsta grejanja. Čime će se Srbi grejati ove zime najpre će zavisiti od toga koliko imaju para. I u kakvom stanu žive. Jer nije isto da li su u ušuškanoj i dobro izolovanoj višespratnici ili udžerici gde su prozori i vrata stavljeni u prvoj polovini prošlog veka. A izolacija ne postoji. Sigurno je jedino da nema energenta koji pred ovu grejnu sezonu nije poskupeo. Neki 60 odsto poput gasa, neki dvadesetak procenata kao ugalj ili drva, a neki tek oko šest procenata poput daljinskog grejanja. Struja, međutim, ima istu cenu još od leta, a niko još ne najavljuje da će poskupeti do kraja ove godine. Ugalj se na stovarištima ove jeseni plaća za oko tridesetak procenata skuplje u odnosu na prošlu godinu. Tona ovog energenta kreće se od 3.000 do 8.000 dinara. Za domaćinstvo koje živi u kući od šezdesetak kvadrata potrebno je oko pet tona uglja prosečnog kvaliteta, pa ispadne da se zima ne može prezimiti bez oko 30.000 dinara. Za grejanje iste takve kuće potrebno je oko deset metara drva čija cena je najčešće od 3.200 do 4.300 dinara za kubni metar. Lako je izračunati da za 10 metara drva treba najmanje 32.000, a najviše 43.000 dinara. Uz još nekoliko hiljadu dinara za prevoz i sečenje drva. Iako prodavci, odnosno distributeri gasa ne priznaju da je njegovo naglo poskupljenje nateralo neke građane da odustanu od planirane gasifikacije, računica pokazuje da je gas skuplji energent i od drva. I da za stan od 60 kvadrata treba oko 1.400 kubika gasa kako bi se izdržala zima, a da bi njih platili po novom cenovniku distributera oko 45.000 dinara. U elektrodistribucijama kukaju i tokom leta da je zbog korišćenja klima-uređaja potrošnja sve veća i veća. Neki stručnjaci procenjuju da struje nema dovoljno ni sada, a muke će tek nastati ukoliko se neka domaćinstva opredele da jednu, dve sobe ili ceo stan greju upravo električnom energijom. Jer čuvena TA peć koja se puni noću po daleko nižoj tarifi, može biti isplativija domaćinstvima nego grejanje nekim drugim energentom. Bojan Kovačić iz Agencije za energetsku efikasnost kaže da ne očekuje da će se građani koji imaju gas preusmeriti na grejanje strujom, ali da je ipak zabrinut zbog potrošnje električne energije usled poskupljenja energenata. “Struja ovde nema ekonomsku cenu, a to što je znatno jeftinija nego u okruženju ili razvijenim zemljama, samo znači da je više trošimo. I moguće je da će tokom grejne sezone doći do povećanog opterećenja na elektroenergetski sistem, jer cena svih energenata raste. A i njena proizvodnja tokom zime je manja, zbog vremenskih uslova.” Ukoliko štede, građani svoje račune za grejanje na struju ne moraju plaćati više od 5.000 dinara mesečno. Opet za prosečan stan ili kuću od 60 kvadrata. Daleko najisplativije ipak je grejati se daljinskim sistemom. Pa se korisnici centralnog grejanja ove zime smatraju pravim srećnicima. Osim što račun za grejanje plaćaju preko cele godine, centralno grejanje je ujedno i najjeftinije. Grejanje trenutno košta od 32 do 60 dinara za kvadratni metar stana, u zavisnosti od grada do grada, jer se toplane nalaze u nadležnosti lokalnih samouprava i one određuju cenu. U isto vreme, vlada je donela Uredbu koja ograničava rast cene grejanja koje godišnje može poskupeti samo jednom. Ovaj put, grejanje je poskupelo oko šest procenata tokom septembra, pa bez obzira na rast cene gasa ili mazuta, nema većih računa za grejanje. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, već je zahtevao od države da odmrzne odluku o cenama grejanja kako gradski budžet ne bi morao izdvajati subvencije toplanama. Apsurdno je, naime, da je većina toplana u Srbiji dobijala ili još uvek dobija subvencije gradskih uprava, kako bi se građani grejali po povoljnijim cenama. A novac od koga stižu subvencije je istovremeno i novac onih građana koji se greju nekim drugim energentom. I koje niko ne subvencioniše, niti pita imaju li oni dovoljno novca da prežive hladnu zimu. Milovan Lečić, predsednik Udruženja Toplana Srbije, kaže da se gradske toplane više ne subvencionišu, te da je neophodno promeniti način obračunavanja cene grejanja, jer će zbog poskupljenja gasa toplane trpeti gubitke. “Razumem gnev potrošača gasa koji smatraju da su korisnici daljinskog grejanja povlašćeni. To što plaćaju račun tokom cele godine, pa još uz povoljne cene u odnosu na druge energente, naravno da su u boljem položaju od ostalih. S druge strane, toplane trpe gubitke, jer nema promene cene za potrošače, a raste cena energenata koji se koriste u toplanama. I gasa i mazuta”, kaže Lečić. On dodaje da je Udruženje Toplana Srbije zatražilo nedavno od Vlade Srbije da ukine Uredbu i formiranje cene stavi u nadležnost lokalnim samoupravama. Da podsetimo, račun za daljinsko grejanje za stan od 60 kvadratnih metara nije veći od 2.400 dinara u Beogradu. Pa godišnje Beograđani za grejanje svojih stanova izdvoje oko 28.000 dinara. Nevolja sa centralnim grejanjem čiji korisnici su svakako povlašćeni, jedino je to što plaćaju račun koji ne zavisi od njihove potrošnje, nego od veličine stana u kojem žive. Pa i za stan koji je prazan, a ima, na primer, 100 kvadrata. I što se u siromašnoj Srbiji troši čak 50 do 80 odsto više energije nego u najrazvijenijim zapadnim zemljama. Za razliku od zemalja Evropske unije, čiji potrošači centralno grejanje plaćaju po utrošku, naši građani isto grejanje plaćaju isključivo po površini stambenog prostora. Bez obzira na to da li imaju dobru ili lošu izolaciju, novi ili stari stan, pregrejane ili hladne radijatore. Da bi upravo kontrolisali potrošnju, ali i smanjili rasipanje energije, nadležni već godinama najavljuju ugradnju kalorimetara, takozvanih merača potrošnje energije. Što zbog nedostatka novca, što zbog nedostatka odluka i volje, Srbija je još uvek daleko od ugradnje merača potrošnje energije. Iz Beogradskih toplana smo saznali da su poslednjih godina u polovini beogradskih opština kalorimetri ugrađeni u podstanice zgrada. I to kao prelazno rešenje između plaćanja računa po kvadraturi stana, do potrošnje i merenja u svakom domaćinstvu. Petar Vasiljević, zamenik direktora Beogradskih elektrana, za NIN kaže da su Beogradske elektrane od 2001. godine međunarodnim kreditima finansirale promenu sistema grejanja. “Od ove grejne sezone počeli smo da merimo isporuku energije svakoj podstanici, odnosno zgradi. I na kraju grejne sezone imaćemo proračune ko je koliko potrošio. Tada ćemo doneti i odluku, zajedno sa osnivačem, odnosno sa Skupštinom grada da li ćemo potrošačima ispostavljati račune za utrošenu energiju.” Vasiljević objašnjava da je moguće da će na kraju grejne sezone, kada se budu sveli računi za utrošenu energiju, građani koji su potrošili manje od onoga koliko su platili, dobiti višak novca. Ali će u isto vreme, onima koji su se provukli, pa su im računi manji od potrošnje, razlika stići na naplatu. Vasiljević takođe kaže da postoji mogućnost da već posle ove grejne sezone stanari u pojedinim delovima Beograda počnu sa ugradnjom kalorimetara u sopstvene stanove, nakon čega će početi i naplata energije prema potrošnji. Jelena Vujin, portparol Novosadske toplane, kaže da su zgrade u Novom Sadu opremljene kalorimetrima još od 2005. godine i da je Novosadska toplana spremna za promenu načina naplate grejanja, ali da konačnu odluku o tome donosi Skupština grada kao osnivač. Tek kada dobiju kalorimetre čiju ugradnju u stanove će morati da finansiraju sami građani, oni će moći da uštede na utrošku energije i da odlučuju koliko će i kada grejati. Do tada, žale se potrošači, merači na nivou podstanice opet neće ispraviti nepravde, jer zašto da vi štedite ako komšija u stanu do vas odvrne grejanje do kraja. A račun na kraju delite na ravne časti. Pošto je izvesno da plaćanje računa na osnovu potrošene energije nećemo videti još neko vreme, tako nadležni nisu odlučili ni kako će se ubuduće plaćati računi. Da li samo tokom grejne sezone ili kao i do sada tokom cele godine. Petar Vasiljević iz Beogradskih elektrana kaže da je istraživanje koje su sproveli među svojim potrošačima pokazalo da bi 75 odsto građana volelo da i ubuduće grejanje plaća tokom cele godine. S druge strane, toplanama bi se više isplatilo da novac dobijaju samo tokom grejne sezone, kako bi na vreme dobili pare potrebne za nabavku energenata. Istraživanja pokazuju da će naplata računa na osnovu potrošnje energije smanjiti račune za dvadesetak odsto, što će pogodovati i toplanama i potrošačima. Bez obzira na to, čini se da će promena načina naplate računa izazvati revolt među potrošačima grejanja, pre svega zbog obaveze da sami finansiraju ugradnju merača potrošnje grejanja. Navikli da najkomfornije grejanje ujedno bude i najjeftinije, ne sumnjamo da će njihov revolt biti mnogo veći od revolta potrošača gasa. One koji svake godine kupuju ugalj ili drva i koji uglavnom žive u najstarijim i najlošije izolovanim kućama, baš kao ni do sada niko neće pitati imaju li čime da se greju. Niti kako će i po kojim cenama kupiti ogrev.