Zevsovci

Prvo su Danci počeli da se vraćaju drevnim božanstvima vikinga. Ali, to je prošlo, nekako, gluvo. Shvaćeno je kao hir severnjaka visokog standarda koji, eto, ne znaju šta će od blagostanja pa se vraćaju paganstvu. Ili je zimska depresija, najnovija bolest Evrope? Bolest ili epidemija? Jer, svaki deseti Evropljanin, kažu, boluje od zimske depresije iliti sezonske potištenosti. Naučnici kažu da je bolest novijeg datuma, da je prepoznata tek 1982. godine!? Neće biti, gospodo! Čitajte Sjerena Kjerkegora, danskog Sokrata, a Marksovog savremenika. Da li je neko potresnije opisao bolest na smrt, depresiju nad depresijama. Da li je neko tako bolno raskinuo veridbu kao on sa Reginom Olsen? I ko je umro stojeći bolestan na smrt, bolestan od zimske depresije, u 42. godini života. Jadni Kjerkegor. Nije se setio vikinških starih bogova. Možda bi uz njihovu snagu, nekako, preživeo. Ovako, iskopnio je, ugasio se. Zdrav, a bolestan. Nešto kao i onaj danski kraljević Hamlet. Od te nordijske boljke oboleo je i Niče, zajedno sa Strindbergom, pa i Vagner. I dok je Niče ratovao sa hrišćanskim Bogom i to platio životom, Vagner se snašao; vratio se Nibelunzima i ostao, nekako, živ. Stari bogovi sa Švarcvalda su mu dali neku drevnu snagu, onu s kojom će i Hajdeger doživeti duboku starost. Malo depresivan, ali zdrav i genijalan.

Elem, gospodo naučnici, zimska depresija je mnogo starija i opasnija boljka. I kako ste samo ustanovili da se zimska depresija, kao bolest, pojavila baš 1982. godine? Nije li to malo neozbiljno? Kako onda da vam verujemo da je glavni uzrok bolesti deficit neurotransmitera serotonina koji tokom kratkih zimskih dana sa malo svetlosti dostiže vrlo nisku koncentraciju u ključnim delovima mozga i tako uzrokuje depresiju? Kako da vam verujemo da hipofiza u duge zimske noći luči mnogo više hormona melatonina koji nas baca u sezonsku potištenost? Zamislite se malo; da li nama vladaju samo hormoni ili i bogovi, drevni i sadašnji? Danska, Danska se prva pobunila i na referndumu jasno rekla: Ne određuju nas samo hormoni već i stari bogovi. Drugim rečima; arhetipovi su jači od biologije. Uostalom, čitajte Mirču Elijadea. Čitajte Homera.

E, sad, ajde što su se Danci prvi pobunili. Daleko su od Ekvadora, a daleko i od starih vikinških bogova. Jer, ovi su, ako je verovati Crnjanskom, otišli na krajnji sever, u Norvešku, pa još i dalje. Ako dalje postoji. Za bogove i za ljude. Nego, zašto su se Grci uzjogunili? Što oni hoće da vrate Zevsa i njegovih dvanaest pratećih bogova? Em im toplo, em su u Evropskoj uniji, tetošu ih sa svih strana. Ali, i na jugu, i na Kritu, kada dunu hladni vetrovi, na Lasitiju kod Zevsove pećine, zna da te drma sezonska potištenost. Ne mora da pada sneg da bi bio zimski depresivan. Dovoljno je da te muči to što si se odrekao Zevsa, što su Olimp i Delfi postali samo turistička atrakcija za dosadne Japance i bučne Amerikance. Jednostavno ne možeš da živiš bez arhetipa, čoveče. Vera je prvo nasušna hrana, a tek posle religija. I ako si se hrane Isusove zasitio, onda nema druge; kušaj od starih zaboravljenih ukusa, od starih arhetipa.

Elem, obožavaoci Zevsa i njegove bratije, prošlog leta, neometano su održali dobro posećene javne verske obrede u nekoliko antičkih hramova širom Grčke. Televizijske stanice dale su značajan publicitet. Ali, obožavaoci Zevsa nisu pali na medijsku slavu. Zatražili su da im se dozvoli osnivanje novog svetilišta za bogove Olimpa, pozivajući se na ljudska prava i slobodu veroispovesti.

E, sad tu nastaje frka, brate. Grčko ministarstvo prosvete i vera već više od dve godine ne odgovara na podneti zahtev zevsovaca. Zato su se oni obratili grčkom ombudsmanu i Nacionalnom komitetu za prava čoveka podređenom direktno premijeru Simitisu zahtevajući i od njega odobrenje za osnivanje Zevsovog hrama. I, sad, premijer Simitis se našao u čudu. Stiskaju pravoslavci, al pritiskaju i zevsovci. A, zevsovci još i otvoreno prete; ako im se ne dozvoli zidanje Zevsovog hrama tužiće Grčku, nikom drugom do Evropskom sudu za prava čoveka. I Evropa će, dakle, biti na probi. I Solana, srce naše!

Zevsovci u Grčkoj počeli su da se bude, a Srbi još ćute, sezonski potišteni. A mogli bi da se prikopčamo na zevsovce. Možda ćemo kao zevsovci stići pre u Evropu. Jer, Zevs je evropski brend. Štaviše, Zevs je tata Evrope.

Zašto onda da ne predložimo da se Zevsu digne hram, gore, na Avali? Ne mora da se ruši Meštrovićev grob Neznanom junaku. Neka se Zevsu digne spomenik na mestu gde je srušen televizijski toranj. Neka Zevs bude televizijski toranj, ako ćemo da budemo i praktični. Ili, zašto ne na Kalemegdanu? Ne mora da se ruši Meštrovićev spomenik Pobedniku. Neka se Zevs i Pobednik gledaju, neka podupiru Kalemegdansku tvrđavu svako sa svoje strane. A može i na Dedinju u Belom dvoru. Sve su to nekad bila naša paganska svetilišta koja su temeljno zatrpana simbolima potonjih religija i ideologija.

I možete li vi da zamislite kako bi nam svanulo kada bi, jednog dana, umesto srušenog tornja na Avali, osvanuo Zevs! O, kako bi nam se samo digao seratonin! I kako bi nam samo pao melatonin! Ako fototerapija daje rezultate u lečenju zimske depresije možete li da zamislite kako bismo ojačali sa Zevsom na ključnim tačkama Beograda, Srbije!?

A imamo, i te kako, vezu za Zevsom, Srbadijo moja depresivna i potištena, imamo kopču, verujte mi. Antonije i Ivan Škokljev u veoma važnoj knjizi BOGOVI SA OLIMPA IZ SRBIJE dokazuju da je Zevs, u stvari, personifikacija Dunava(!!!) i da su Olimp i Delfi, ispočetka, bili tu, u srednjem Podunavlju, zemlji Hiperborejaca. Štaviše, sve se u Podunavlju odigralo. I kosmogonija i titanomahija i gigantomahija. Škokljevi, doslovce, pišu: “U gigantskoj borbi pobedila je treća generacija mitoloških bogova na čelu sa Zevsom, to jest, Dunavom. Svojom snagom, iskustvom i mudrošću, Zevs je nadmašio sve ostale bogove njegove generacije i zaveo mirnodopski način života.” Zatim, Škokljevi utvrđuju podunavsku topografiju Zevsovog Olimpa i ređaju njegovu familiju, bračnu i vanbračnu: Po nalogu svog oca Zevsa, Apolon je iz srednjeg Podunavlja otišao u Pelazgiju, u Gejino svetilište u pećine ispod planine Parnas. Na tom mestu je i obnovio svetilište i stvorio proročište Delfe. U Delfima je Apolon uveo kult ognjišta i žrtvenika, verovatno, iz kulture - Lepenskog vira! Ukratko, prvi Olimp bio je na prostoru od Pančevačkog rita, Stiško-požarevačkog polja i Homolja.

Iz Požarevca nas, ovih dana, magistar Dragan Jacanović, direktor tamošnjeg muzeja, još jednom, podseća da su Srbi, po svom drevnom kalendaru upravo ušli u 7512. godinu!? Po kalendaru koji se negde izgubio zastrt davnim vremenima. A ako nam je kalendar star sedam i po milenijuma, valjda, toliko postojimo i kao narod. Valjda smo vršnjaci Zevsa i Lepenskog vira.