Jelena, žena koje ima

Australijan open u Melburnu, po dva puta Indijan Vels i Rim, Hamburg, pariski Rolan Garos, Kvins klub u Londonu, Vimbldon, Montreal, Peking, Štutgart, Moskva, Linc i na kraju dupla „doza” Šangaja – koktel svetskih gradova kojim je „opijena” nacija, ali i ceo svet „belog sporta”. A da nije potpun bez čarobnog miksa sa šmekom beogradskih reka – Save i Dunava, tačnije gradova čiji vodeni putevi vode ka glavnom gradu Srbije: Zagreba, Bratislave i Budimpešte. I uz to, još jedna „doza” Pekinga, ovaj put olimpijskog, i to bronzanog sjaja. Taj koktel je u 2008. zajedničkim snagama „smućkalo” četvoro Srba, rođenih Beograđana i tako u tek završenoj takmičarskoj sezoni podiglo, ionako već izuzetno popularan, tenis na neslućene visine u „zemlji na brdovitom Balkanu”. To su Jelena Janković, Ana Ivanović, Novak Đoković i Nenad Zimonjić. Naravno, jedinstvenoj aromi su doprineli i drugi srpski teniseri. „Broj 1” je Jelena Janković. Dvadeset tri godine života i nešto manje od početka sna, stalo je u poslednjih nekoliko meseci, a kulminiralo je prošle nedelje, na završnoj proslavi koju je u njenu čast organizovao Teniski savez Srbije. - Setila sam se dana kada sam išla na trening u Zvezdu u šest ujutru, igrala u hladnom balonu, sa jednim reketom ... Od malih nogu sam znala šta želim. Sada sam u tome uspela. Nemam reči da opišem kakav je osećaj biti prvi na svetu. Želim da traje što duže – rekla je gotovo uvek nasmejana Jelena, koja nije mogla da sakrije suze, prisećajući se tih dana. Prošla je dugačak put. U prvoj polovini 2006. htela je da ostavi tenis posle deset uzastopnih poraza jer joj, kako se prisećala, u tim trenucima nije predstavljao zadovoljstvo. Nije želela da radi nešto što nije donosilo napredak. A onda je sve krenulo nabolje u Italiji, u maju te godine. Doživela je renesansu u „večnom gradu” kojem se potom odužila sa dve titule. Danas je najuspešnija teniserka planete, sa četiri trofeja u 2008. i tek deveta koja će završiti godinu na prvom mestu VTA rang–liste od početka kompjuterskog rangiranja igračica 1975. godine. Jelena je našla svoje mesto pored Štefi Graf, Martine Navratilove, Kris Evert, Lindzi Devenport, Žistin Enan, Martine Hingis, Serene Vilijams i Monike Seleš, legendarne Novosađanke koja je inspirisala današnje srpske teniske zvezde da se posvete ovom sportu. U ovoj godini Jelena je odigrala 22 turnira i samo na dva nije stigla bar do četvrtfinala. Želja zvana „grend slem turnir” je sve bliža ostvarenju posle ovosezonska dva polufinala (Australijan open, Rolan Garos) i finala US opena. Takođe, svojom energijom je očarala mnoge, pa tako i rediteljku Tanju Brzaković, što je rezultiralo dokumentarnim filmom „Jelenin svet” koji je nedavno doživeo premijeru u Beogradu. Dok jednoj ne smrkne – drugoj ne svane – izreka koja je našla svoje mesto i u svetu tenisa. I, nekako, kada god jedna dođe do završnice, druga naša najbolja teniserka u tome ne uspe, pa se još uvek nisu sastale u finalu nekog od turnira. Retko ko je mogao da pomisli da će Ana Ivanović godinu završiti na petoj poziciji svetske rang–liste posle sjajnog proleća. Weno lice je jedno od najtraženijih na planeti, sponzori se utrkuju oko nje, a sajt beleži rekordne posete. Zauvek će pamtiti deveti jun kada je postala 17. „broj 1”, a u danima pre i posle toga osvojila Rolan Garos i popela se na balkon Skupštine grada Beograda ispred mnogobrojnih obožavalaca. Drugi deo sezone, izuzimajući trofej u Lincu – treći u 2008, pokušaće što pre da zaboravi. Ne tako davno, govorilo se o velikoj krizi Jelene Janković, sada „broja 1”, koja je počela u oktobru 2005, a kulminirala u prvoj polovini 2006. I Ana, doduše u znatno manjem obimu, svoju najveću krizu je doživela oko 21. godine. Srećom, pred kraj sezone, trijumfom u Austriji, najavila je izlazak iz krize. - Bilo mi je veoma teško u drugom delu sezone zbog povreda i oporavka. Dosta sam patila, ali i mnogo naučila. Veoma sam zadovoljna onim što sam učinila u ovoj godini. Iza mene su odlični rezultati u prvom delu, a potrudiću se da se drugi deo ne ponovi – naglasila je Ana koja je, kao i Jelena, od prošle godine ambasadorka UNICEF–a. Posebne strane u 2008. pripadaju njihovom prvom zajedničkom učešću u Fed kupu, a čuveni meč u dublu protiv Rumunije u Budimpešti pokazao je put ka Zagrebu, a odatle ka 2. svetskoj grupi i dugo čekanom dolasku protivnica u „Beogradsku arenu” (u februaru će stići Japan). Ista meta – manje odstojanje. A opet, tako blizu, a tako daleko. Posle 15 meseci neprestanog boravka na trećem mestu, samo deset poena sada deli Novaka Đokovića od pretposlednjeg koraka ka ostvarenju sna – prvog mesta na ATP rang–listi. Švajcarac Rodžer Federer je odoleo, ali verovatno samo do početka 2009, kada će najbolji srpski teniser svih vremena dobiti novu priliku da ga konačno prestigne. Znatno teži izazov, sada dug 1.380 poena, očekuje ga u trci sa aktuelnim vladarom – Špancem Rafaelom Nadalom, naročito imajući u vidu da će braniti veliki broj bodova već na početku naredne godine. Kada je reč o tek završenoj sezoni, Novak je obeležio početak i sam kraj. Osvojio je Australijan open i Masters kup, ukupno četiri titule, uživao u dočeku u Beogradu posle „generalne probe” na istom mestu sa Anom i Jelenom posle Rolan Garosa 2007. i učestvovao u dobijanju ATP turnira, koji će biti održan u Beogradu u maju. Uz to, prigrabio je olimpijsku bronzu u Pekingu. - Sve postignuto je odlična preporuka za narednu sezonu. Verujem da imam kvalitet da već tada stignem do prvog mesta. Ipak, naučio sam lekciju, a to je da nije dobro kada se previše pažnje obraća na listu, bodove – naglasio je Đoković. Za drugi tron, od četiri moguća u teniskom svetu kada je reč o rang-listama, pobrinuo se Nenad Zimonjić, u paru sa još jednim rođenim Beograđaninom – Kanađaninom Danijelom Nestorom. Strpljivo, tiho, nenametljivo, Nenad je slagao kockice uspeha i postao prvi Srbin posle 22 godine i Slobodana Živojinovića kojem svi protivnici u dublu gledaju u leđa. Među pet titula u ovoj godini je i, do tada, neosvojivi Vimbldon. Tamo je Nestor stigao do poslednjeg trofeja sa grend slem turnira koji mu je nedostajao, a Nenad do prvog u dublu. - Želim i preostala tri. Nadam se da ću uspeti u tome. Iza mene je najbolja sezona u karijeri i fantastična završnica koju ću zauvek pamtiti. Došao sam u Šangaj, na poslednji turnir – Masters kup, kao treći igrač, a vratio se u Beograd kao najbolji – rekao je Zimonjić koji u nizu uspeha u 2008. ima i onaj u Bratislavi, kada je sa saigračima iz reprezentacije Srbije savladao Slovačku i tako opstao u Svetskoj grupi Dejvis kupa. Naravno, čisto da se ne zaboravi, da u sjaju srpskih čuda koja su pokorila „beli sport”, zahvaljujući sopstvenoj i upornosti i volji njihovih roditelja, uvek ima i ono „ali” o čemu govore i reči Đokovića. - Izgleda da su Srbi naviknuti na prvo mesto. Činjenica da nemamo dobre uslove za rad i treninge daje nam veliku motivaciju da uspemo – naglasio je Novak. Ali, to je neka druga, sumorna priča iz svakodnevice...