Obamanija

Svakog prvog utorka u novembru, svake četvrte godine Amerikanci biraju predsednika i oni se tog pravila drže kao jedanaeste Božje zapovesti. Nama utorak ne deluje kao dan za izbore, zato što je nekako najsivlji dan u nedelji, mi glasamo uvek nedeljom, i to svetom nedeljom, jer nama izbori znače više od demokratije. Mi biramo najbolje i to je osnovna crta srpskih birača, da biraju najbolje. Pre dve nedelje na izborima je pobedio Barak Husein Obama Drugi, kandidat demokrata, i to nije bilo nikakvo iznenađenje. U Americi, kao po pravilu, republikanci posle osam godina vlast prepuštaju demokratama, a demokrate republikancima, i to je država u kojoj se, bez obzira na to ko će biti njen predsednik, ništa suštinski ne menja. Amerika je posle Drugog svetskog rata izgradila svoju strategiju na duže staze sa ciljem da postane apsolutna svetska sila i da dominira planetom, a predsednici koji su se menjali, imali su samo jedan zadatak – da ovu doktrinu sprovedu u delo. To im je uglavnom uspevalo, pogotovo posle pada Berlinskog zida. Onda se pojavio Putin i pojavila se Rusija, zemlja u ekspanziji, koja je u vreme komunizma bila velika vojna ali ne i ekonomska sila, i sad Barak Husein Obama Drugi dobija novi posao, on mora da se odrekne ideje o američkoj neprikosnovenoj dominaciji svetom, jer je njegova zemlja u velikoj nuždi. Može se to nazvati i krizom, ili eufemistički – recesijom. Nije u buli samo Amerika, nego ceo zapadni svet, svet razvijenog kapitalizma, čija je zvezda zvana profit postala zvezda padalica. I sad profit može da kaže kapitalizmu: ti se me stvorio, dao si moć ali ne i dušu, ja sam sada veliki monstrum koji preti da uništi svoga gazdu. Poređenje sa doktorom Frankenštajnom i njegovim čudovištem koje je stvorio, da bi vladao ljudima, a koje kasnije ubija svoga oca, nije neumesno poređenje. Kada je pre više od godinu dana počela izborna trka u Americi, Barak Husein, mlađi nego danas, obećao je Amerikancima promene. Na prvom mestu bilo je povlačenje američke vojske iz Iraka. Interesantno je da su i mnogi drugi predsednički kandidati dobijali izbore istim obećanjima – Ajzenhauer da će okončati rat sa Kinom i Severnom Korejom, Nikson da će potpisati mir sa Vijetnamom, Obama je nudio povlačenje Amera iz Iraka. Ispada da su se Amerikanci, ako računamo i manje vojne intervencije na Kubi, u Avganistanu, Sudanu, Dominikanskoj Republici... baš naratovali. A bombardovanje Srbije? Pobeda Obame u Srbiji je dočekana kao velika nada. Mi smo i od Buša očekivali da će promeniti stav Vašingtona prema Srbiji, jer, kako smo verovali, njegov otac Yor Buš Senior protivio se raspadu Jugoslavije. To je bila varka. Amerikancima je krah komunizma bio odličan signal da se Jugoslavija, kao velika savezna država, u kojoj je Srbija bila najveća, rasturi, jer je u njihovoj strategiji odavno upisano da je ruski uticaj na Balkan, preko Srbije, bio tradicionalno jak i zato je Srbija postala njihova žrtva. Naruku im je išao i bivši nedemokratski režim, radikalni nacionalizam, tlačenje šiptarske nacionalne manjine izgovor da se umešaju vojno i otkinu Kosovo od Srbije. Na Balkanu će sve biti u redu, ljudi će živeti kao u malom raju, ako se Srbija osakati, oslabi, a onda je nevažno kakav će i koliki uticaj Rusije, preko Srbije, biti na Balkanu. To jeste krupna politička i vojna strategija i Obama tu ne može ništa. Reč je o američkom interesu, koji nijedan predsednik ne može da osporava. Kad je Kenedi zapretio Hruščovu – zbog raketa koje je Nikita nameravao da instalira na Kubi i okrene ih na Belu kuću – čak trećim svetskim ratom, na zamerke da je predsednik pre svega demokrata, usledio je odgovor – Ja sam prvo Amerikanac, pa onda demokrata. I Obama je Amerikanac. U Srbiji se govori i piše da je jedan Obamin savetnik Srbin i eto božjeg dara nama. Šta može u globalnoj američkoj politici jedan savetnik? Ne može tu politiku mnogo da promeni ni sam predsednik. To su Amerikanci već mnogo puta svetu dokazali. Neko vreme pisalo se po novinama da je otac Baraka Huseina Obame Drugog radikalni musliman i da je budući američki predsednik u tom duhu vaspitavan. Prazne priče. Odrastao je pored babe i dede, roditelja svoje majke. Obama sada pripada Ujedinjenoj Hristovoj crkvi. Za pravoslavne, to je sekta, u Americi ima tih protestantskih crkava kao pleve. Nemaju ni papu ni patrijarha, veruju u Hrista, svako na svoj način, ali valjda je svakome jasno da ova protestantska američka religija nema nikakvog uticaja na državnu politiku. Kao ni druge religije. Kako je došlo do toga da se u Srbiji javi neka vrsta – obamanije? To šire ovi politički analitičari, koji ne mogu a da ne proriču budućnost, sve dok ih novinarka ne prekine usred rečenice, zbog reklama, uz čuveno izvinjenje – moramo i mi od nečega da živimo. Šta mi znamo o budućem predsedniku Amerike? Gotovo ništa. Ni njegova biografija, sročena pred izbore, ne mora biti pouzdana. U prvoj svojoj knjizi Snovi moga oca Obama je napisao da je krizu tinejdžerskih dana ponekad ublažavao uz marihuanu, alkohol i kokain. Posle velikog opraštanja mužu preljubniku, koje je Hilari posebno naglasila, Bil se popravio i sad je pravi muž. I Obama je, eto, grešio, ali i on je uspeo da se istrgne iz đavolovih ruku, jer se pokajao. Pokaj se, pokaj! Veće šanse na izborima imaju pokajnici, jer su prihvatili milost Hristovu i pretvorili se u Marije Magdalene. I dok se po Srbiji uveliko gajila nada u Baraka Huseina Obamu Drugog, pre tri dana pomoćnik ministra spoljnih poslova Amerike Danijel Frid došao je u Prištinu i rekao Tačiju, javno, gledali smo to, da je vlada Kosova vlada suverene države koja sama može da odluči hoće li ili neće taj famozni Evleks (na hrvatskom Euleks) doći na Kosovo. “Može i bez odluke Saveta bezbednosti” – kaže Frid. Mi smo se naslušali da bez naših uslova u šest tačaka, niko iz Evrope neće kročiti na Kosovo, jer tako misli i generalni sekretar... e, izvinite za ime, to je malo teže. Zato što je mučenica i isposnica oprostila mužu preljubu, Hilari će po, svemu sudeći, biti državni sekretar, a njen muž grešni Bil u odličnim je odnosima sa Medlin Olbrajt. A šta tek da kažemo o američkom potpredsedniku? Uh! Eto, to je ekipa Baraka Huseina Obame Drugog, što samo nagoveštava da će nas obamanija brzo proći.