Posna setva

Lepo vreme je jedino što je ove jeseni išlo naruku poljoprivrednicima. Do sada je posejano skoro 90 odsto planiranih površina. Skup repromaterijal, pre svega mineralno đubrivo, usloviće manje prinose hlebnog žita u žetvi. Radisav Stojanović iz šumadijskog sela Viševca kod Rače prošle godine je u setvi bacio tri tone mineralnog đubriva, ove jeseni samo trećinu, kaže: – Nije mi važno koliko će da rodi, glavno je da će biti dovoljno žita za moje potrebe, višak me i ne interesuje, jer ne znam šta ću i sa ovogodišnjim rodom. Tako su se seljaci ove jeseni našli u makazama cena. Skup repromaterijal, osim dizela, sa jedne strane, i jeftina pšenica na drugom kraju sečiva makaza. Ono što je za njih ekonomski neprihvatljivo, to je da je cena pšenice ovih dana, za dinar, dva niža nego u žetvi, vredi nepunih 14 dinara po kilogramu. Imućniji ratari su još letos dali pšenicu na čuvanje, u nadi da će ona do kraja godine vredeti bar 18 dinara. Istovremeno, agroekonomisti ne predviđaju veći skok cene na domaćem, ali i na svetskom tržištu. Podsećamo, prošle godine pšenicom je u svetu zasejano 223 miliona hektara, što je za šest miliona više nego u jesen 2006. godine. Povećane su površine pod hlebnim zrnom u Americi, Kanadi, Rusiji i Evropskoj uniji, ističu u Fondu za žita u Beogradu. Zato je i prošlogodišnji rod veći za 70 miliona tona i iznosi ukupno 680 miliona tona, pa se i ne očekuje znatnije povećanje cene pšenice. Oni koji su mogli da isfinansiraju setvu, bez kredita i zamene merkantilnu za semensku pšenicu, zastali su kod kupovine mineralnog đubriva jer mu je cena otišla u nebo. Ministarstvo poljoprivrede je krajem leta i početkom jeseni tržištu ponudilo 50.000 tona mineralnog đubriva po ceni oko 30 dinara za kilogram. Uslov je da registrovano domaćinstvo može da kupi najmanje 25 tona a najviše sto tona tog regresiranog đubriva. Tako su odmah iz igre izbačeni oni manji proizvođači pšenice. Kako reče Radoje Gavrilović iz Krčmara kod Rače – jeftinije đubrivo nije ni moglo da stigne do njih u vreme setve. Uz to, oni i nisu tako organizovani, a ni platežno sposobni da kupe, recimo, po 50 i više tona tog đubriva. Zato su seljaci, prema procenama dobro upućenih agronoma, ove jeseni po hektaru posejane pšenice rasturili u proseku samo 150 kg mineralnog đubriva. Farmeri u Evropskoj uniji su daleko izdašniji, utrošili su i više od 1.000 kg tog hraniva po hektaru. Oni to i mogu iz dva razloga: đubrivo je kod njih znatno jeftinije, a uz to od države dobijaju veće subvencije od naših ratara. Kako je u okruženju? Poljoprivrednici u susednoj Hrvatskoj dobijaju 300 evra pomoći po hektaru zasejane pšenice, Mađari 150 evra, a uz to, koriste i druge pogodnosti Evropske unije, naglašavaju u Fondu za žito u Beogradu. Bez uloga nema ni dobiti. Kada je tako, onda i ne čudi što je prosečan prinos pšenice u razvijenim zemljama znatno veći nego kod nas. I druge finansijske nevolje muče naše ratare. Ostali su bez gotovog novca. Kukuruz niko neće ni po ceni osam dinara za kilogram. Prošle godine u ovo vreme bio je duplo skuplji. Uz to, i višegodišnja kriza u proizvodnji svinjskog mesa, nestabilno tržište uslovili su pokolj krmača, tovljenika i prasadi. Iz praznih obora ne može da se uzme dinar. Zato se besparica najbolje odslikala na jesenjoj setvi koja je, kako kažu seljaci, do sada najsiromašnija. Posna zemlja i nekvalitetno seme i uz povoljne klimatske uslove garantuju u žetvi samo nepune tri tone pšenice po hektaru. Kako tvrdi poznati agroekonomista profesor Miladin Ševarlić, po sadašnjim cenama pšenice i repromaterijala seljaci koji u narednoj žetvi ostvare manji prinos od četiri tone pšenice po hektaru moraće da računaju na gubitak od najmanje 10.000 dinara po jedinici navedene površine. Da nemaština u selu bude još veća, potrudili su se u republičkoj vladi jer će mnoga registrovana domaćinstva tek ovih dana dobiti što im i pripada, 10.000 dinara po hektaru obradive površine. Kako tvrde u Ministarstvu poljoprivrede, čekao se rebalans budžeta da bi se obezbedio novac za te namene. Seme je u brazdi, ali će seljaci zapamtiti ovu setvu kao izuzetno posnu. Koliko je bilo para, toliko i repromaterijala.