Novakovo vreme

Ako su, do ove nedelje, domaće i strane cepidlake tražile pomno u Đokovićevoj igri dlaku u jajetu, posle NJujorka, taj posao postaje zaludan, štaviše smešan. Ono što je Novak Đoković pokazao u polufinalnom meču sa Rodžerom Federerom i u finalu sa Rafaelom Nadalom, prosto rečeno, neponovljivo je. „Još uvek sam pod utiskom tog meča“, kaže Jelena Genčić za NIN. „Meč Đokovića i Nadala treba nanovo emitovati, bar nekoliko puta širom sveta, jer takav meč teško da će se uskoro ponoviti. Koliko mi je bilo milo zbog Noleta, moram da priznam da mi je, kao sportisti, bilo žao Nadala. A kada sam videla kako je Nole digao i poljubio pehar i kako ga je, potom, prigrlio, jasno mi je da će na teniskom vrhu ostati, bar, četiri-pet godina, a možda i više.“ I Radmilo Armenuluć, bivši savezni kapiten, računa da će Đoković ostati na vrhu najmanje tri godine: “Može se slobodno reći da dolazi Novakovo vreme, kao što je nekad postojala Lendlova era, ili epoha Mekinroa, Borga ili Nastasea. Jasno je da je reč o vanserijskom igraču koji se, konačno, izvukao od boljki koje su ga pratile, od alergijske astme i problema sa sočivima. Postao je igrač zapanjujuće sigurnosti, koji najbolje igra kada je ranjiv. Pri tom, voli da se kocka, kako u poenu tako i u celom meču. On tačno zna u kojoj fazi meča treba da igra napadački, a kada da se, prividno, brani. Vešto meša udarce, izvanrednim dropšotom menja ritam, kida protivnika.“ I Genčićeva i Armenulić slažu se da je Đokoviću najjače oružje, ipak, njegova neverovatna mentalna snaga. Kada je, recimo, posle jedne riskantne špage povredio porebricu, Đoković je četvrti set odigrao izvanredno, iako vidno povređen. Servirao je sjajno i kada je loptica letela svega 140 kilometara na sat. „Išao sam na preciznost“, rekao je Đoković posle meča. Ima li u Novakovoj igri bilo šta da se unapredi? Armenulić smatra da „tu nema šta još da se dodaje“ i da je Đoković „blizu svog vrhunca“. Jelena Genčić, pak, smatra da bi na bekhendu morao više da kombinuje, da koristi češće slajs, naravno, spin ali i ravni udarac koji mu je razoran. Zatim, Armenulić smatra da Đoković sasvim dovoljno izlazi na mrežu i da je Đokovićev volej sasvim dobar; u meču sa Nadalom izašao je dvadesetak puta i samo je dva ili tri puta bio neuspešan. Ali, Noletova teniska učiteljica Jelena Genčić smatra da bi Đoković, ako hoće što duže da traje, trebalo češće da leti na mrežu, to jest, da igra što kraće poene. Za to mu je potreban sigurniji volej i smeč. “Kod voleja mu fali još jedan korak napred da bi mu volej bio agresivniji i sigurniji“, kaže ona. “Zatim, morao bi da stoji, bar, pola metra u terenu. Tek kada je to uradio pobedio je Federera u polufinalu. Takva igra iz terena podrazumeva i sigurno vladanje drajv volejima.“ Ko će Đokoviću duvati za vrat dok bude vladao? Po Armenuliću, još neko vreme, pretiće mu, pre svih, Federer, pa Marej, naravno Nadal i, eventualno, Del Potro koji ima snagu za prvih pet igrača na svetu. Mogao je među njima da bude i Gulbis, možda Dolgopolov i Jung. Ali, među mlađima, ipak, nema onih koji bi Đokovića u dogledno vreme ugrozili. Ni Jelena Genčić ne vidi ko bi, sem Federera i Nadala, mogao da se približi Đokoviću, dodajući da mu ne preti opasnost od Mareja, Conge i Gulbisa koji, doduše, mogu da pobede na nekom turniru kada Nole bude imao loš dan. Zbog velikog broja turnira u kalendaru i zbog tvrdih podloga na kojima se igra sve više važnih turnira, igrači sve kraće traju, a povreda je sve više. „Samo u NJujorku je više od dvadeset igrača i igračica predalo mečeve zbog povreda“, kaže Armenulić. Svetski tenis ugrožavaju i „snagatori“ koji su u stanju da mlate po lopti do iznemoglosti i u svakom poenu. „Sve to ubija lepotu tenisa koji su igrali Mekinro, Beker, Edberg, pa i Federer dok se nije upustio u tuču sa snagatorima i počeo da gubi“, kaže Genčićeva. Hoće li se Đoković oporaviti za ovaj petak za Dejvis kup meč protiv Argentine u beogradskoj „Areni“. Naši sagovornici veruju u to.