Ekspretska pošast

Reče guverner, sin vlasnika lepe čarde na Dunavu, da štedi. Zna od koga treba čekati penzije. Penzioni udar ili neki slični. Izjava za odjeke. Znači, i to dočekasmo. Objavljuje se i da je postojala korupcija u izvršnom telu vlasti i to u onom koje je prodavalo imovinu ove države. Hrabro. Ali kasno i uvređujuće za sve one koji se sećaju makar duže od 6 meseci. Insinuira se da onaj ko je do vatre, tj. do vlasti (ili Agencije za privatizaciju) taj ili takvi se i ogrejaše. Znači dozvoljena je mogućnost da ono vredno, razna brodogradilišta, fabrika za proizvodnju svega i svačega od čega je živelo par miliona ljudi i uzgred finansiralo par miliona iz zapadnog korpusa svog naroda, nisu kupili najbolji ponuđači sa časnim namerama i izgrađenom odgovornošću koji nemaju šta da kriju, već neki drugi. Pokušavam da zamislim da to nisu oni što svima valjaju, te su oni aksiom, a sve i svi promenljive u računu, što uplaćuju puteve oko sveta, prvog dana sajma (sajmova) automobila kupuju najskuplje modele, i stanove po belom svetu za svoje mladunce koji su nervozni ako gledaju kroz prozor “leksusa” i “majbaha” ili iz loža stadiona i hala na podrpane i razočarane pripadnike svog naroda. Sa ugašenim očima i gnevom svakim danom sve većim. NJihovi konji i psi imaju precizniji rodoslov nego ćutljivi i barušavi poreski obveznici Srbije. U NJumarketu kad konja prodaju, zna se deset generacija unazad, a kod Srba bi svi koji znaju za šest kolena unazad, stali u kombi. Kao neka politička partija, savremena. I pitahu se mnogi posle Prvog svetskog rata šta će biti sa ovim narodom? Pa ispliva isto ovih dana da su međuratni Beograd i činili oni koji front i golgotu nisu videli nego su trgovali i sa nepomenikom ako je to hasnu donosilo. Još su dve kataklizme protutnjale ovuda, ni jedna još završena nije, a čiji se broj nije smanjio? Broj trgovaca sa nečastivim, još se i uvećao, trostruko. I dočekao svojih 5 minuta i pokupovao za, tepsiju ribe, Srbijicu sa sve Banatom, Sremom i Bačkom. Čast izuzecima, i mnogo im beše tepsija ribe no su i to prepolovljavali. Ali uz podršku „eksperata“ opšte prakse. Neće svet spasiti ni istina, ni lepota, ni nauka, ni milosrđe: taj zadatak će izvesti eksperti opšte namene. Bez tendera ili sa njim, nebitno. Stvar je završena kad oni uzmu stvar u svoje ruke. Doduše i stvari nestane ubrzo.. Primer: velika firma iz mog grada, simbol grada, na prodaju. Dolaziše eksperti, pozivaše na noge, snimaše spolja, iznutra, okolo pa direktno, licitira se ko je šta naredio, čije će carstvo biti. Firma radi pa radi, na momente do 1.200 radnika svu rabotu obavlja, nije šala samo skuvati 3.600 obroka dnevno.. Posle nekoliko meseci, poziva se jedan od prvih ljudi firme u, sada se sumnja, korumpiranu državnu Agenciju za privatizaciju... Čovek uđe, traži svog eksperta, međutim, eksperta nema i neće biti neko vreme tu. Gde je, upita nesrećni direktor, otišao da služi vojsku! E, to je zemlja seljaka na brdovitom Balkanu... Uzgred, pomenuta firma je procenjena na dvadeseti deo realne vrednosti i nije prodata zato što je i to nesuđenom kupcu bilo mnogo. Međutim, svaka prokleta avlija ima svog Karađoza... Pitanje koje proističe iz ovog rogobatnog uvoda glasi: ako se dokaže da je bilo korupcije u Agenciji za privatizaciju, hoće li se razmotriti predmeti privatizacije za koju se sumnja ili se dokaže da je nečasna (u važećim modelima ponašanja ‘sposobna’) privatizacija i kako? I ko će to da sprovede? I kako će se obeštetiti država (narod)? I zašto se sad to postavlja kao pitanje, kad ministar kome ništa nije nikad smetalo, donosi naslovne strane svojih novina (par vlada je oborio pomoću tih novina) i žali se na linč? Oceubistvo je srpski greh, ali ovaj je i stričeve sa sve tetkama pokopao, a danas je nagrađen za svoj samopregoran rad za naše dobro. Pa, ko dočeka. Što propusti Sloba, dočeka Mlađa, dvojica u pripremi, ako ko pretekne. A zna se u preostalom delu ljudi na ovim prostorima, ko sa nepomenikom tikve sadi, doživeće sporedni ulaz ispred televizijske stanice, sa krstastim ključem iz polupanog policijskog auta. Za zamenu guma. Petar Kovačević, elektronskom poštom