Ustanite Romi, možete uspeti!

Gelem Gelem lungone dromenca, Maladilem chorore romenca. Gelem Gelem lungone dromenca, Maladilem baxtale romenca. Ooo, romalen, Ooo, chavralen. Nema potrebe da vam kažem šta je ovo, zar ne? Verujem da ima vrlo malo – ako uopšte ima bilo ko – ljudi u Srbiji koji se nisu radovali i igrali uz ovu pesmu. Ali sumnjam da ima puno onih koji su svesni dubine teškoća i izazova sa kojima se suočava narod – čija je ovo himna – širom Evrope, pa i u Srbiji. Niko ne zna koliko tačno Roma živi u Srbiji. Ali mnogi stručnjaci i romske nevladine organizacije smatraju da oni čine između četiri i deset odsto stanovništva. Pojedini Romi sve nas inspirišu svojim dostignućima, ali kao zajednica oni žive u mnogo gorim uslovima nego ostalo stanovništvo. Romi danas mogu da se ugledaju na Qiljanu Ilić, koja je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu i sada radi u kabinetu potpredsednika Božidara Đelića, ili na Petra Antića, direktora Centra za prava manjina, koji ima diplomu pravnika i bio je student na Kolumbija univerzitetu u Wujorku. Mogu se identifikovati sa Marijanom Muratovićem, koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu i sada je na postdiplomskim doktorskim studijama iz molekularne medicine. No, da bi neko uspeo u životu kao Rom nije lak zadatak. Znam da podaci u ovoj oblasti mogu biti škakljivi ali niko ne može da ospori veličinu izazova. Ovaj tekst ću zasnovati na podacima iz studije Svetske banke, brošure Fonda za otvoreno društvo i Studiji o životnom standardu. Prema tim izvorima, šokantnih 49,2 odsto Roma u Srbiji smatra se siromašnim, u odnosu na 5,4 odsto drugog stanovništva prema podacima iz 2007. godine. Oni ne samo da su najsiromašnija etnička grupa, već je među njima dobar deo ekstremno siromašnih: 6,4 odsto Roma smatra se ekstremno siromašnim prema tek 0,1 odsto ljudi u ostalom delu populacije. Pa ipak mnogo više mladih Roma traži posao ili već radi nego njihovi vršnjaci iz drugih etničkih grupa. Više od 70 odsto Roma starih između 15 i 24 godine aktivno je na tržištu rada, prema 36,4 odsto vršnjaka iz drugih grupa. Dok je 19,9 odsto mladih između 15 i 24 godine zaposleno, taj procenat je skoro udvostručen među mladim Romima istih godina – 36,7 odsto. Ali priča nije ista kako se stari: 65,8 odsto ljudi između 25 i 34 godine je zaposleno u Srbiji; a među Romima iste dobi 59,3 odsto. Osim toga, Romi po pravilu rade na lošije plaćenim poslovima. Međutim, siromaštvo nije samo pitanje zaposlenosti. Ono ima mnogo lica i ogleda se i u brojnim nematerijalnim stvarima. Obrazovanje, zdravlje, uslovi stanovanja, dostupnost javnih usluga – sve to takođe veoma utiče na određivanje nečijeg siromaštva. I iz toga ugla Romi se nalaze u nezavidnoj situaciji. Oko 62 odsto romskog stanovništva nije završilo ni osnovnu školu; samo 9,6 odsto romske dece nastavi bilo kakvo školovanje posle osnovne škole, dok njih od 50 do 85 odsto pohađa specijalne škole. U poređenju sa ostalim delom srpske populacije ova etnička grupa ima pet puta veće zdravstvene probleme. Tek 6,14 odsto Roma živi duže od 65 godina! Mogu i dalje da vam nabrajam kako je grozno stanje. Važnije od toga je, pak, šta činimo da to promenimo. U februaru 2005. šefovi vlada devet zemalja, uključujući i Srbiju, promovisali su u Sofiji Dekadu Roma. Time su se obavezali da će slediti politiku čiji cilj je presecanje začaranog kruga siromaštva među Romima. U julu ove godine Srbija je preuzela predsedavanje Dekadom. Time je Srbija dobila jedinstvenu priliku da predvodi reforme kod kuće i u inostranstvu, kao i da uobliči evropsku debatu o politici prema Romima. Srbija je prva zemlja koja nije članica EU a predvodi Dekadu. Weno predsedavanje dolazi u istorijskom momentu povećanja pažnje prema uključenju Roma u društva EU. Nažalost, promene dolaze veoma sporim korakom. Ne kažem da se ništa ne čini, ali izgleda da napredujemo brzinom puža. Srbija ima potencijala da to nadoknadi u preostalih šest meseci. A u kom pravcu treba da idemo? Nije reč o izradi malih projekata, tu i tamo, kako bi se pomoglo Romima. Nije uvek sve ni u novcu, mada je on važan. Šigeo Katcu, potpredsednik Svetske banke, na septembarskoj konferenciji u Briselu, podvukao je da Svetska banka smatra da će se „prave promene u korist Roma materijalizovati tek kad se to pitanje sa margina pomeri u centar rasprave o reformama”. To se pre svega odnosi na obezbeđenje sistema u kome će javne usluge i politika vlada raditi u korist svih građana – i Roma i neroma. U obrazovanju, recimo, to podrazumeva programe koji će pomoći integraciju romske dece u škole, od obdaništa do obrazovanja višeg od obaveznog. Mnoge zemlje širom sveta sve više koriste programe novčane nadoknade kako bi podstakle decu iz marginalizovanih grupa da se školuju. Valja preispitati i način upravljanja obrazovnim sistemom i njegovog finansiranja kako bi se sprečila nepotrebna segregacija romske dece u škole lošijeg kvaliteta. Romski obrazovni fond – sa sedištem u Budimpešti – prikupio je impresivno znanje, zasnovano na dobrim primerima i može savetovati vlade kako da obezbede školstvo jednako dostupno svima. Slični sveobuhvatni pristupi potrebni su i kad je u pitanju zapošljavanje, održiva zdravstvena briga, kao i politika stanovanja koja ne vodi segregaciji. Ono što nama treba jesu dela. Akcija usmerena na ostvarenje obećanja datih u okviru Dekade Roma da će doći do promene politike. Važno je takođe obezbediti koordinaciono telo na nivou Evropske unije, kako bi se na jednom mestu okupili stručnjaci da podele iskustva i najbolje primere iz Evrope, kako iz zemalja članica tako i iz onih koje nisu u EU. Možemo koristiti već dokazana rešenja, kao što je Fond za obrazovanje Roma, koja mogu poslužiti kao izvor znanja i mogu pomoći tehničkim savetima vladama i evropskim institucijama po pitanju obrazovanja Roma. Bolja baza podataka i ocena rezultata su ključna pitanja – premalo znamo o dubini izazova isključenja Roma kao i da li napori vlada zaista doprinose poboljšanju. Svakako ne treba da smetnemo sa uma da se ništa ne može učiniti bez uključenja samih Roma; bez njihovih uglednih vođa, mladih intelektualaca, njihovih živahnih nevladinih organizacija. Ali vlade treba da nas vode na putu razbijanja barijera između Roma i drugih delova stanovništva, vlade su te koje treba da pošalju poruku: „Pođite sa nama, Romi sveta, tamo gde su se otvorili romski putevi; sada je vreme – ustanite Romi, uspećemo tamo gde se potrudimo.” (Autor je šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu)